Nezavršeni putnički snovi, odeća, elektronika, nakit i potpuno neočekivane stvari mogu se naći u koferima koje njihovi vlasnici nikada nisu preuzeli. Na pojedinim evropskim aerodromima takav prtljag, nakon isteka rokova za čuvanje, završava na aukcijama – gde kupci plaćaju za zatvorene kofere čiji sadržaj ne smeju da vide pre kupovine, piše Blic.
Zamislite da pred sobom imate nekoliko zatvorenih kofera. Znate samo koliko su veliki, kako izgledaju i eventualno koliko su teški. Ne znate šta je unutra, ali možete da ponudite novac i postanete njihov vlasnik.
Upravo na tom principu funkcionišu aukcije nepreuzetog prtljaga, koje su poslednjih godina privukle pažnju javnosti u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Austriji i drugim evropskim zemljama.
Za neke kupce to je potraga za dobrom kupovinom, za druge zabava i adrenalin, a za pojedine gotovo prava lutrija.
„Kockanje sa koferima“ postalo je neobičan biznis
U avgustu 2025. godine novinarka „Gardijana“ Ema Rasel odlučila je da proveri kako izgleda jedna takva aukcija.
Na aukciji koju je u londonskom Tutingu organizovala kuća „Greasby's“ našle su se desetine komada prtljaga čiji vlasnici nisu pronađeni ili ih nikada nisu preuzeli.
Pravila su bila jednostavna: kofer se kupuje zatvoren, a njegov sadržaj može da se vidi tek nakon završene kupovine.
Među ponuđenim komadima prtljaga bili su teška žuta tvrda kofer-torba sa točkićima, velika crna torba, plavi kofer sa kompasom na dršci i manji kofer koji je podsećao na proizvode luksuznog brenda.
Rasel je na kraju kupila četiri kofera i za njih platila oko 117 evra.
Tek nakon što je aukcija završena, mogla je da otkrije šta je zapravo kupila.
Upravo taj trenutak predstavlja najveću privlačnost ovakvih aukcija. Kupac ne plaća samo za stvari – plaća i neizvesnost.
Koliko izgubljenog prtljaga uopšte postoji?
Problem izgubljenog i oštećenog prtljaga mnogo je veći nego što se na prvi pogled čini.
Prema podacima kompanije SITA, tokom 2025. godine širom sveta je gotovo 24 miliona komada prtljaga klasifikovano kao prtljag koji kasni, izgubljen je, oštećen ili je njegov sadržaj otuđen.
Troškovi rešavanja problema sa prtljagom dostigli su oko 5,56 milijardi evra.
Ipak, važno je naglasiti da većina prtljaga koji kasni ili se privremeno izgubi na kraju ipak bude pronađena i vraćena putnicima.
Na aukcijama završava samo deo prtljaga za koji potraga nije uspešno završena i koji više ne mora da bude čuvan prema važećim pravilima.
Izgubljeni kofer nije isto što i zaboravljena torba
Postoji važna razlika između dve situacije.
Ako čekirani kofer ne stigne na traku za preuzimanje, za njegovo pronalaženje i povratak uglavnom je odgovorna avio-kompanija.
Drugačija je situacija kada putnik zaboravi torbu, telefon, laptop ili drugi predmet unutar aerodromskog terminala. Takve stvari ulaze u sistem izgubljenih i pronađenih predmeta, odnosno „Lost Property“.
Tek nakon isteka propisanog perioda čuvanja i sprovođenja odgovarajućih procedura, predmet može biti prodat, doniran, uništen ili na drugi način zbrinut – u zavisnosti od pravila aerodroma i lokalnih propisa.
Hitrou: izgubljene stvari čuvaju se tri meseca
Na londonskom Hitrou predmeti koji se pronađu u terminalu ulaze u sistem za izgubljene i pronađene stvari.
Takvi predmeti se čuvaju određeni period kako bi vlasnik imao priliku da ih preuzme. Prema informacijama navedenim u tekstu, rok za čuvanje je tri meseca.
Nakon toga predmeti koji imaju vrednost mogu biti prodati, dok se stvari bez komercijalne vrednosti mogu uništiti.
Upravo ovakav sistem predstavlja jedan od načina na koji izgubljene stvari, nakon što se iscrpe mogućnosti za pronalaženje vlasnika, prelaze iz sistema aerodromskih službi u sekundarno tržište.
Frankfurt takođe ima rok za čuvanje izgubljenih stvari
Sličan princip postoji i na aerodromu u Frankfurtu.
Služba za izgubljene i pronađene predmete čuva pronađene stvari određeni period kako bi vlasnici imali mogućnost da ih preuzmu.
Prema podacima navedenim u tekstu, taj period iznosi tri meseca.
Ako se vlasnik ne pojavi, predmet više ne može neograničeno da zauzima skladišni prostor, pa se dalje postupa u skladu sa pravilima aerodroma.
Minhen: aukcije nakita, satova, elektronike i „kofera iznenađenja“
Na aerodromu u Minhenu pravila su drugačija.
Pronađene stvari mogu se čuvati najmanje šest meseci, nakon čega mogu preći u vlasništvo kompanije „Flughafen München GmbH“ i biti ponuđene na javnoj aukciji.
Na aukcijama se mogu naći veoma različite stvari – od nakita i satova do kamera, konzola za igrice i druge elektronike.
Posebnu pažnju privlače „koferi iznenađenja“, kod kojih kupci unapred ne znaju šta se nalazi unutra.
U julu 2026. godine u Karlsfeldu je održana aukcija na kojoj su, između ostalog, ponuđeni nakit, satovi, kamere, konzole i koferi čiji sadržaj nije bio poznat kupcima.
Kod predmeta manje vrednosti postupak može biti brži, pa oni nakon određenog perioda mogu biti prodati, poklonjeni ili uništeni.
Beč: aukcija izgubljenih stvari donela 22.000 evra za humanitarne svrhe
Još zanimljiviji primer dolazi iz Beča.
Na aukciji organizovanoj putem platforme „AURENA“ prodavane su stvari koje njihovi vlasnici nisu preuzeli u predviđenom roku.
Na aukciji su se našli različiti predmeti, među kojima su bili muzički instrumenti, invalidska kolica, elektronika i druge stvari.
Ukupan prihod dostigao je 22.000 evra, a novac je prosleđen u dobrotvorne svrhe.
Ovaj primer pokazuje da izgubljene stvari ne moraju nužno da završe kao obična roba na tržištu – u pojedinim slučajevima njihova prodaja može imati i humanitarni karakter.
Šta se dešava sa nepreuzetim prtljagom u Americi?
U Sjedinjenim Američkim Državama razvijen je još komercijalniji model.
Kompanija „Unclaimed Baggage“ iz Alabame bavi se otkupom nepreuzetog prtljaga, nakon čega se sadržaj kofera sortira i predmeti koji mogu da se prodaju ponovo izlaze na tržište.
Tako odeća, knjige, elektronika i druga roba iz izgubljenih kofera dobijaju novi život.
Njihova prodavnica je vremenom postala i turistička atrakcija, upravo zbog neobičnosti robe koja se tamo može pronaći.
Koliko zapravo može da se zaradi na „koferu iznenađenja“?
To je pitanje koje najviše privlači kupce, ali odgovor nije jednostavan.
Kupac može da dobije kofer čiji sadržaj vredi više od plaćene cene, ali može da dobije i stvari gotovo bez ikakve tržišne vrednosti.
Upravo zato se ovaj oblik kupovine često opisuje kao „kockanje sa koferima“.
Cena kofera, međutim, nije jedini faktor. Važni su i troškovi aukcije, eventualni porezi ili naknade, transport, čišćenje i vreme potrebno za sortiranje sadržaja.
Drugim rečima, kupovina zatvorenog kofera nije automatski put do lake zarade.
Zašto su ljudima toliko zanimljivi tuđi koferi?
Postoji i psihološki razlog zbog kojeg ovakve aukcije privlače pažnju.
Kupac ne zna samo šta kupuje – ne zna ni čiju priču kupuje.
Kofer može sadržati odeću za putovanje, poklone, knjige, punjače, kozmetiku, elektronske uređaje ili predmete koji vlasniku imaju veliku emotivnu vrednost, ali na tržištu nemaju gotovo nikakvu cenu.
Upravo ta kombinacija misterije, rizika i mogućnosti dobrog ulova čini aukcije nepreuzetog prtljaga toliko privlačnim.
Od izgubljenog kofera do tržišne robe
Najzanimljiviji deo ovog procesa jeste promena statusa predmeta.
Za putnika, kofer predstavlja ličnu imovinu i deo njegovog putovanja.
Za aerodrom je to predmet koji mora biti evidentiran, čuvan i obrađen.
Kada istekne rok za pronalaženje vlasnika i ispune se propisani uslovi, isti taj predmet može postati roba.
Tako nastaje neobično sekundarno tržište u kojem se tuđa zaboravnost, neuspešna potraga ili splet okolnosti pretvaraju u priliku za nekog drugog.
Kofer koji niko nije preuzeo može postati tuđi dobitak
Od Londona i Frankfurta do Minhena i Beča, pravila se razlikuju, ali je princip sličan: aerodromi ne mogu beskonačno da čuvaju predmete čiji se vlasnici ne javljaju.
Nakon isteka propisanih rokova i odgovarajućih procedura, deo takvih stvari može završiti na aukcijama ili u prodaji.
Za kupce je to neobična kombinacija trgovine i iznenađenja.
Za jedne je to samo polovan kofer.
Za druge je potencijalni dobitak.
A za vlasnika koji ga je izgubio – možda je to predmet koji nikada nije trebalo da završi na aukciji.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)