Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan trošak rada u Srbiji tokom 2024. godine iznosio 1.318 dinara po izvršenom času. Međutim, razlike između delatnosti i veličine preduzeća su ogromne - u pojedinim slučajevima poslodavac je za jedan izvršeni sat rada izdvajao više od pet puta veći iznos nego u najjeftinijem segmentu.
Koliko poslodavca košta jedan sat rada u Srbiji?
Republički zavod za statistiku objavio je podatke o troškovima rada za 2024. godinu, a oni pokazuju koliko se cena rada razlikuje od jedne delatnosti do druge.
Prosečan trošak rada u Srbiji iznosio je 1.318 dinara po izvršenom času, odnosno oko 11,26 evra.
Važno je naglasiti da ovaj podatak ne predstavlja neto platu koju zaposleni dobija na račun.
Reč je o ukupnom trošku rada za poslodavca, koji obuhvata zarade i druge troškove povezane sa zaposlenima.
A kada se podaci razlože po delatnostima, razlike postaju veoma velike.
IT radni sat najskuplji
Najveći prosečan trošak rada zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija.
Za jedan izvršeni sat rada u ovoj delatnosti poslodavci su u proseku izdvajali 2.676 dinara.
Na drugom kraju nalazi se sektor usluga smeštaja i ishrane, gde je prosečan trošak iznosio svega 831 dinar po satu.
Razlika između ova dva sektora iznosi 1.845 dinara po izvršenom času.
Među delatnostima sa najvišim prosečnim troškom rada nalaze se i:
-
finansijske delatnosti i osiguranje – 1.887 dinara po satu;
-
snabdevanje električnom energijom, gasom i parom – 1.879 dinara;
-
rudarstvo – 1.806 dinara;
-
stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti – 1.803 dinara;
-
poslovanje nekretninama – 1.426 dinara;
-
građevinarstvo – 1.209 dinara.
Sa druge strane, među delatnostima sa najnižim prosečnim troškovima rada nalaze se:
-
poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo – 1.008 dinara;
-
umetnost, zabava i rekreacija – 1.014 dinara;
-
administrativne i pomoćne uslužne delatnosti – 1.044 dinara;
-
usluge smeštaja i ishrane – 831 dinar.
U jednoj kombinaciji sat rada košta čak 3.546 dinara
Još veće razlike pojavljuju se kada se istovremeno posmatraju delatnost i veličina kompanije.
Najveći prosečan trošak rada zabeležen je kod kompanija koje imaju između 500 i 999 zaposlenih u sektoru informisanja i komunikacija.
Tamo je prosečan trošak jednog izvršenog časa dostigao 3.546 dinara.
Na suprotnoj strani su preduzeća sa 10 do 49 zaposlenih u uslugama smeštaja i ishrane, gde je prosečan trošak rada iznosio samo 696 dinara po satu.
To znači da je u posmatranim kategorijama razlika između najskupljeg i najjeftinijeg sata bila čak 2.850 dinara.
Drugim rečima, trošak jednog sata rada u najskupljoj kombinaciji bio je više od pet puta veći nego u najjeftinijoj.
Velike kompanije imaju veći prosečan trošak rada
Podaci pokazuju i da veličina kompanije utiče na prosečan trošak rada.
Najveći trošak zabeležen je u kompanijama koje imaju između 500 i 999 zaposlenih – 1.451 dinar po satu.
Kod kompanija sa više od 1.000 zaposlenih iznosio je 1.421 dinar, dok je u preduzećima sa 250 do 499 zaposlenih dostigao 1.410 dinara.
Kod kompanija koje imaju između 50 i 249 zaposlenih prosečan trošak bio je 1.324 dinara po satu.
Najniži prosečan trošak zabeležen je kod preduzeća sa 10 do 49 zaposlenih – 1.085 dinara.
Koliko su zaposleni zaista radili tokom meseca?
RZS je posmatrao i odnos između plaćenih i stvarno izvršenih časova rada.
Tokom 2024. godine zaposleni u Srbiji su u proseku izvršili 80 odsto ukupno plaćenih časova.
Od prosečno 171 plaćenog časa mesečno, stvarno je izvršeno oko 137 časova.
Preostali časovi odnosili su se na plaćena odsustva, poput godišnjih odmora, praznika, bolovanja do 30 dana i drugih razloga zbog kojih zaposleni nisu radili, ali su im ti sati bili plaćeni.
Najviše izvršenih časova mesečno zabeleženo je u građevinarstvu – 143 časa.
Najmanje ih je bilo u obrazovanju – 127 časova.
Kada se uporede zaposleni sa punim i nepunim radnim vremenom, oni sa punim radnim vremenom u proseku su izvršili 139 časova mesečno, dok su zaposleni sa nepunim radnim vremenom izvršili 73 časa.
Troškovi rada porasli 56,7 odsto za četiri godine
Podaci pokazuju i koliko se promenio trošak rada u odnosu na 2020. godinu.
Troškovi poslodavaca za naknade zaposlenima po izvršenom času povećani su za 56,7 odsto.
Istovremeno, izdaci za obrazovanje, stručno usavršavanje i ostale poreze porasli su za oko 50 odsto.
Sa druge strane, subvencije koje umanjuju troškove rada smanjene su za čak 76,7 odsto.
To pokazuje da se struktura troška rada značajno promenila u periodu između dva istraživanja.
Na šta odlazi novac koji poslodavac izdvaja za radnika?
Ukupni trošak rada ne čini samo plata.
Prema podacima RZS-a, u 2024. godini najveći deo troškova odnosio se na redovne isplate, odnosno zarade i bonuse – 70,4 odsto.
Obavezni socijalni doprinosi na teret poslodavca činili su 11,7 odsto.
Na isplate za neodrađene dane odlazilo je 8,9 odsto.
Preostali deo činili su drugi troškovi povezani sa zaposlenima.
Zbog toga podatak da prosečan radni sat košta 1.318 dinara ne treba tumačiti kao iznos koji zaposleni dobija za jedan sat rada.
Koliko zapravo košta rad u Srbiji?
Zvanična statistika pokazuje da ne postoji jedna cena rada koja važi za celu Srbiju.
Trošak zavisi od toga šta zaposleni radi, u kakvoj kompaniji radi i koliko ljudi ta kompanija zapošljava.
Razlika između prosečnog troška od 1.318 dinara i 3.546 dinara u najskupljoj kombinaciji pokazuje koliko struktura privrede utiče na cenu rada.
Istovremeno, činjenica da je najniži posmatrani trošak bio 696 dinara pokazuje koliko su razlike velike čak i između različitih poslovnih modela.
Istraživanje troškova rada RZS sprovodi jednom u četiri godine i obuhvata subjekte koji imaju najmanje 10 zaposlenih.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)