Svi kažu "kupi stan"! Matematičar izračunao gde je najbolje uložiti 10.000 evra

Nekretnine se često smatraju jednom od najsigurnijih i najboljih investicija, posebno među ljudima koji žele da dugoročno sačuvaju i uvećaju vrednost svog novca. Međutim, da li je kupovina stana zaista bolji izbor od ulaganja u zlato ili berzu, naročito ako se nekretnina ne izdaje?

Hrvatski matematičar Toni Milun odlučio je da napravi konkretnu računicu nakon razgovora sa poznanikom koji je bio uveren da su nekretnine najbolja investicija.

„Uložio bih u nekretnine jer je to najbolja investicija“, rekao mu je poznanik, piše Dnevno.hr.

Kada ga je Milun pitao da li bi stan izdavao, odgovor je bio da ne bi, jer bi ga podstanari, kako je smatrao, mogli oštetiti.

Zato je Milun odlučio da uporedi tri različite mogućnosti za ulaganje: ETF koji prati indeks S&P 500, investiciono zlato i nekretninu u Hrvatskoj koja se ne izdaje.

Početni iznos u sva tri slučaja bio je 10.000 evra.

S&P 500 pretvorio 10.000 u 14.740 evra

U periodu od 1. januara 2021. do 1. januara 2024. godine najbolji rezultat u ovom poređenju ostvario je ETF koji prati indeks S&P 500.

Početnih 10.000 evra poraslo bi na 14.740 evra.

To znači da bi nominalni prinos iznosio 4.740 evra, pri čemu su u računicu uključene i dividende.

Nekretnina u tom periodu nije ostvarila najveći prinos, iako su cene stambenih nekretnina u Hrvatskoj snažno rasle.

U druga dva perioda najbolje prošlo zlato

Milun nije posmatrao samo jedan trogodišnji period.

Kada je analizu proširio na još dva različita perioda, rezultat se promenio. U njima je najbolji rezultat ostvarilo investiciono zlato.

Upravo je to jedan od najvažnijih zaključaka njegove računice: ne postoji imovina koja je najbolja u svakom periodu.

U jednom periodu prednost može imati berza, u drugom zlato, dok nekretnine u određenim okolnostima mogu ostvariti bolji rezultat od finansijske imovine.

Nekretnine nisu bile pobednik ni u jednom periodu

Posebno je zanimljiva računica za nekretninu koja se ne izdaje.

Milun je posmatrao model „kupi i drži“, odnosno scenario u kojem investitor kupi nekretninu i ne ostvaruje prihod od njenog izdavanja.

U takvoj računici nekretnina nije bila najuspešnija opcija ni u jednom od tri posmatrana perioda.

To, međutim, ne znači da su nekretnine loša investicija. Rezultat zavisi od toga kada je nekretnina kupljena, na kojoj lokaciji, po kojoj ceni i da li vlasniku donosi dodatni prihod.

Izdavanje stana menja računicu

U komentarima je Milun dobio pitanje kako bi izgledao rezultat kada bi se nekretnina izdavala.

Tada je računica drugačija.

Prema njegovoj proceni, prihod od izdavanja mogao bi da donese dodatnih 1.000 do 2.000 evra tokom tri godine, u zavisnosti od načina izdavanja i popunjenosti.

Kod dugoročnog izdavanja prihod bi bio bliži donjoj granici.

Sa druge strane, atraktivna nekretnina u centru grada, koja se kratkoročno izdaje turistima i ima visoku popunjenost, mogla bi da donese i približno 2.000 evra dodatnog prihoda za tri godine.

Međutim, prihod od zakupa nije isto što i čist profit. U realnu računicu trebalo bi uključiti troškove održavanja, poreze, opremanje, popravke, eventualne periode kada je stan prazan i druge izdatke.

Zašto je računato baš 10.000 evra?

Milun je naglasio da je iznos od 10.000 evra izabran radi jednostavnijeg poređenja.

Za taj novac, naravno, nije moguće kupiti prosečan stan u Hrvatskoj. Međutim, cilj nije bio da se zaista kupi nekretnina za 10.000 evra, već da se uporedi koliko bi isti početni kapital porastao kada bi bio uložen u različite vrste imovine.

Zato se rezultati mogu posmatrati kroz procenat prinosa, bez obzira na početni iznos.

Ako bi početno ulaganje bilo 20.000, 50.000 ili 100.000 evra, odnos prinosa bio bi isti, pod pretpostavkom da se ostvaruje isti procenat rasta.

Stan, zlato ili berza?

Ovakvo poređenje pokazuje zašto je teško proglasiti jednu vrstu imovine „najboljom investicijom“.

Nekretnina ima prednost koju finansijska imovina nema: može da služi za stanovanje, može da se izdaje i, u zavisnosti od tržišta, može da raste u vrednosti.

Sa druge strane, ulaganje u široki berzanski indeks omogućava veću likvidnost, dok zlato ima drugačiju ulogu u portfoliju i mnogi ga koriste kao način diversifikacije imovine.

Svaka od ovih opcija ima svoje prednosti, ali i rizike.

Najvažnija poruka je diversifikacija

Milunov zaključak je da je diversifikacija, odnosno raspoređivanje novca na više različitih vrsta imovine, razumna strategija jer se najbolja investicija menja u zavisnosti od perioda.

U njegovom poređenju, S&P 500 je bio najbolji u jednom periodu, dok je zlato ostvarilo najbolji rezultat u druga dva. Nekretnina koja se nije izdavala nije bila pobednik ni u jednom od posmatranih perioda.

Ipak, rezultate iz prošlosti ne treba posmatrati kao garanciju budućih prinosa.

To je možda i najvažnija stvar koju ovakve računice pokazuju: nije dovoljno pitati šta je „najbolja investicija“. Mnogo je važnije posmatrati koliko rizika investitor prihvata, koliko dugo planira da ulaže, kakve troškove ima i da li određena imovina donosi dodatni prihod.

Upravo zbog toga stan, zlato i berza ne moraju nužno da budu konkurenti. Za pojedine investitore mogu biti različiti delovi iste, diversifikovane strategije ulaganja.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.