Ovo ne mora biti ekstreman slučaj poput onog koji je, prema sopstvenom iskazu, doživeo Frederik Princ fon Anhalt. Nakon što su ostali gosti otišli, on je ostao sam za stolom u šatoru Oktoberfesta sa računom od čak 38.000 evra.
U svakodnevnom životu, međutim, situacija može izgledati mnogo jednostavnije. Nakon prijatnog večeri u restoranu, članovi društva odlaze jedan za drugim. Na kraju, za stolom ostaje samo jedna osoba. Ona želi da plati svoje dve limunade i pastu, ali na računu su i dalje tri flaše vina i pica. Da li mora da plati ono što su ostali naručili? Ne mora, tvrdi advokat Kristijan Bereska.
Ključno je ko je šta naručio.
– Ako više gostiju naručuje pojedinačno, obično postoje odvojeni ugovori o uslugama keteringa, objašnjava Bereska, advokat specijalizovan za trgovačko i korporativno pravo.
To znači da poslednja osoba koja ostane za stolom ne mora automatski da preuzme obavezu da plati sve što je naručeno tokom večeri.
Izuzetak je ako je unapred jasno dogovoreno da jedna osoba plaća sve. Na primer, ako neko na početku večeri kaže: „Danas je sve na moj račun.“
Zato je, objašnjava Bereska, presudan trenutak način na koji se porudžbina naručuje.
Zajednički sto ne znači zajednički račun.
Sama činjenica da gosti sede za istim stolom i da konobar beleži njihovu potrošnju pod jednim brojem stola ne znači da su svi automatski postali jedna pravno obavezujuća grupa.
Ako konobar prima porudžbinu od svakog gosta pojedinačno i nije eksplicitno dogovoreno da će se račun deliti, svaki gost ima svoj ugovor sa ugostiteljem. Shodno tome, svako od njih duguje samo ono što je naručio.
U takvoj situaciji, ističe advokat, ugostitelj ne bi trebalo da zadrži gosta koji insistira da plati samo svoj deo računa, a ne i ono što su drugi naručili.
Pravni osnov za takav stav nalazi se u opštim pravnim pravilima koja regulišu zaključivanje ugovora. Ključno je opšte obavezno pravo, odnosno način na koji je konkretni ugovor nastao, objašnjava Bereska.
Ako platite tuđi deo, možete tražiti povraćaj novca.
U praksi, poslednji gost za stolom često ipak plati preostali iznos, a zatim zamoli ostale da mu vrate novac koji je trebalo da sam uplati.
Prema rečima advokata, takva osoba ima pravo i na naknadu od onih za koje je u određenim okolnostima izmirila račun. Bereska to pravno objašnjava institutom takozvanog upravljanja bez naloga, odnosno situacijom u kojoj neko obavlja posao za drugog bez njegovog prethodnog naloga, piše Fenix Magazin.
Namerno neplaćanje računa može biti prevara.
Međutim, postoji i druga strana priče. Ako gost jednostavno ustane i ode, namerno ne plativši ono što je naručio, takvo ponašanje nije samo nepristojno.
„Ako se ovo radi namerno, to je prevara“, upozorava Bereska.
Dakle, činjenica da neko ne mora da plati tuđu porudžbinu ne znači da može da izbegne plaćanje sopstvenog računa. Gost je odgovoran za sopstvenu konzumaciju prema ugovoru koji je sklopio sa ugostiteljem.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)