Mesečna zarada oko 300.000 dinara - posao koji retko ko radi, a radnici se stalno traže

Zvuči kao posao iz filma, ali zaista postoji. Sakupljači zmijskog otrova rade sa nekim od najopasnijih životinja na svetu, a za taj posao mogu da zarade oko 2.800 dolara mesečno, odnosno približno 2.500 evra. Ipak, do ovog posla nije lako doći, a rizik je veoma ozbiljan.

Postoji zanimanje za koje većina ljudi verovatno nikada nije čula - "snake milker", odnosno osoba koja prikuplja otrov zmija.

Iako naziv zvuči neobično, posao ima vrlo konkretnu svrhu. Zmijski otrov koristi se u proizvodnji protivotrova, ali i u naučnim istraživanjima i razvoju lekova.

Prema podacima koje je objavio Cheapism, prosečna zarada za ovo zanimanje iznosi oko 2.800 dolara mesečno. Po kursu od 7. oktobra 2026. godine, to je približno 2.500 evra mesečno. 

Koliko zarađuje sakupljač zmijskog otrova?

Aktuelni podaci za američko tržište pokazuju da se zarade razlikuju u zavisnosti od poslodavca, iskustva i samog radnog mesta.

ZipRecruiter trenutno procenjuje prosečnu zaradu „snake milker“ radnika na oko 16,16 dolara po satu, odnosno približno 2.800 dolara mesečno. To je oko 2.500 evra mesečno ili približno 30.000 evra godišnje kada se iznos preračuna po kursu od oko 0,893 evra za dolar. 

Većina prijavljenih plata nalazi se između oko 27.500 i 31.500 dolara godišnje, dok najplaćenijih 10 odsto može da dostigne oko 39.500 dolara godišnje. To približno odgovara rasponu od 24.600 do 28.100 evra godišnje, odnosno oko 2.050 do 2.345 evra mesečno za većinu zaposlenih. Najplaćeniji deo raspona bio bi oko 35.300 evra godišnje. 

Važno je, međutim, da ove brojke treba posmatrati kao američke procene, a ne kao univerzalnu platu za ovo zanimanje. Broj pravih radnih mesta je mali, pa zarada može značajno da zavisi od ustanove i dodatnih odgovornosti.

Šta zapravo radi osoba koja „muze“ zmije?

Posao nije samo uzimanje otrova.

Sakupljač otrova radi sa živim zmijama, vodi računa o njihovom zdravlju, čisti nastambe, priprema životinje za ekstrakciju i vodi računa o bezbednosti tokom čitavog procesa.

U jednom specijalizovanom centru u SAD, koji ima više od 400 zmija, zaposleni navode da se deo dana provodi u ekstrakciji otrova, dok se ostatak vremena koristi za hranjenje životinja, čišćenje kaveza, održavanje opreme i brigu o laboratorijskim životinjama. 

To znači da posao nije jednostavno „uhvati zmiju i uzmi otrov“. Veći deo rada zapravo podrazumeva svakodnevnu brigu o životinjama i poštovanje veoma strogih bezbednosnih procedura.

Koliko često se uzima otrov?

Učestalost zavisi od vrste zmije i konkretnog objekta.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da razmak između ekstrakcija kod različitih proizvođača može biti od dve do tri nedelje pa sve do tri meseca. 

U jednom savremenom opisu rada u Brazilu navodi se da se kod određenih zmija ekstrakcija obavlja približno jednom mesečno, dok se između tih postupaka radnici uglavnom bave hranjenjem, čišćenjem, kontrolom zdravlja i održavanjem nastambi. 

Zbog toga je pogrešno zamišljati da zaposleni svakog dana „cede“ otrov iz zmija.

Koliko traje radno vreme?

Za ovo zanimanje ne postoji jedno univerzalno radno vreme.

Ako je sakupljač zmijskog otrova zaposlen u laboratoriji, serpentariumu ili istraživačkom centru, radno mesto može biti organizovano kao puno radno vreme, pri čemu ekstrakcija predstavlja samo jedan deo smene.

U jednom američkom centru zaposleni opisuju da se ekstrakcija uglavnom obavlja ujutru, nakon čega slede hranjenje, čišćenje kaveza, održavanje životinja i drugi poslovi. 

Postoje i veoma stroga ograničenja tokom samog rukovanja zmijama. Smernice Svetske zdravstvene organizacije preporučuju da se sesije ekstrakcije prekidaju najmanje na svaka dva sata radi odmora, a prilikom sakupljanja otrova treba da budu prisutne najmanje dve obučene osobe. 

Dakle, posao može biti puno radno vreme, ali samo uzimanje otrova ne traje celu smenu.

Da li je posao opasan?

Da - i to veoma.

Jedna greška pri rukovanju zmijom otrovnicom može dovesti do ujeda i trovanja.

WHO navodi da je rukovanje i „muženje“ zmija opasna aktivnost i naglašava da osobe koje rade sa njima moraju biti posebno obučene. Smernice preporučuju da tokom ekstrakcije budu prisutne najmanje dve osobe, kao i odgovarajuća zaštitna oprema i protokoli za hitne slučajeve. 

U specijalizovanim ustanovama koriste se kuke, cevi za bezbedno zadržavanje životinje, zaštitna oprema i druga pomagala. Za neke vrste mogu se koristiti i posebne metode koje smanjuju rizik tokom ekstrakcije. 

Zbog toga ovo definitivno nije posao koji bi trebalo pokušavati bez profesionalne obuke.

Da li je potreban fakultet?

Ovde postoji važna razlika između povremenog/početnog rada sa zmijama i profesionalnog rada u laboratoriji.

Cheapism navodi da se za sam posao „snake milker“ u njihovom primeru ne zahteva fakultetska diploma. 

Međutim, savremeni izvori o karijeri u ovoj oblasti navode da se profesionalci najčešće razvijaju kroz biologiju, herpetologiju, rad sa reptilima i iskustvo u laboratorijama ili serpentariumima. Za ozbiljnije istraživačke pozicije diploma iz biologije ili srodne oblasti može biti veoma važna. 

Drugim rečima, nije dovoljno samo voleti zmije. Za profesionalni rad potrebno je znanje o ponašanju životinja, bezbednosti, biologiji i pravilnom rukovanju.

Zašto je zmijski otrov toliko važan?

Zmijski otrov nije samo opasna supstanca.

Sadrži veliki broj proteina i peptida koji mogu biti veoma važni za medicinska istraživanja. Naučnici proučavaju njihove osobine u potrazi za novim lekovima i terapijama.

Otrov se koristi za razvoj i proizvodnju antivenoma, odnosno protivotrova za osobe koje su ujedele otrovne zmije.

Istraživanja se bave i potencijalnom primenom komponenti zmijskog otrova u različitim oblastima medicine. 

Zbog toga sakupljač otrova zapravo predstavlja samo jednu kariku u lancu koji povezuje zmije, laboratorije, istraživače i farmaceutsku industriju.

Gde se ovaj posao radi?

Najviše mogućnosti postoji tamo gde postoje specijalizovani serpentariumi, istraživački centri, univerzitetske laboratorije, zoološki objekti i proizvođači protivotrova.

Ovakve ustanove postoje u različitim delovima sveta, a posebno su značajne zemlje sa velikim brojem otrovnih zmija i razvijenim programima proizvodnje antivenoma.

To znači da je broj ovakvih radnih mesta veoma mali u poređenju sa klasičnim zanimanjima.

Upravo zbog toga ne treba očekivati da će se na oglasima svakodnevno pojavljivati pozicije pod nazivom „sakupljač zmijskog otrova“.

Da li je ovo posao za svakoga?

Verovatno nije.

Potrebni su smirenost, preciznost, iskustvo sa životinjama i spremnost na rad u okruženju u kojem greška može imati ozbiljne posledice.

Zarada od oko 2.500 evra mesečno zvuči privlačno, ali kada se uzme u obzir rizik, specijalizacija i mali broj dostupnih radnih mesta, jasno je zašto ovo nije masovno zanimanje.

Ipak, upravo zbog svoje neobičnosti, posao sakupljača zmijskog otrova spada među najzanimljivija zanimanja za koja većina ljudi verovatno nikada nije čula.

Nije posao iz filma - ljudi ga zaista rade, a njihov posao pomaže naučnicima da dođu do materijala potrebnog za istraživanja, protivotrove i razvoj novih medicinskih proizvoda.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.