Biljka koja donosi veliku zaradu, kilogram ide do 16 evra - u Srbiji je malo ko gaji

Beli slez spada među najprofitabilnije lekovite biljke koje se gaje u Srbiji. Kilogram osušenog i isečenog korena može da se proda za 15 do 16 evra, dok se prinos kreće oko 500 do 600 kilograma po jutru. Ipak, proizvodnja je ograničena zbog velikih troškova radne snage, piše Dnevnik.rs.

Iako Srbija, a posebno Vojvodina, ima veoma dobre uslove za proizvodnju belog sleza, ova lekovita biljka se kod nas gaji na relativno malim površinama.

Odgovaraju joj vlažne livade, ritovi, rečna ostrva i zemljišta kakva postoje u pojedinim delovima Vojvodine. Problem je što uzgoj belog sleza zahteva mnogo ručnog rada, zbog čega se proizvođači teško odlučuju da povećaju površine.

Prema procenama proizvođača, beli slez se u Srbiji gaji na svega nekoliko desetina, pa do najviše stotinak hektara. Zvanična statistika o ukupnim površinama ne postoji, jer se proizvodnja uglavnom odvija na manjim parcelama.

Kilogram belog sleza košta do 16 evra

Beli slez se uglavnom proizvodi na mikroparcelama površine od 10 do 50 ari. Iako su površine male, zarada po jedinici površine može biti znatno veća nego kod tradicionalnih ratarskih kultura.

Kilogram belog sleza isečenog na kockice trenutno se, prema navodima proizvođača, plaća oko 15 do 16 evra.

Dugogodišnji proizvođač belog sleza Dragan Gajin iz Novog Kneževca objašnjava da se biljka vadi traktorskim plugom kako bi se koren što manje oštetio.

Nakon vađenja počinje jedan od najzahtevnijih delova proizvodnje. Sezonski radnici koren sakupljaju, peru, ljušte i seku najpre na štapiće, a zatim na sitne kockice.

Gajin proizvodi i sopstveno seme, dok deo posla oko obrade korena obavljaju sezonski radnici iz njegovog kraja.

Prinos može da bude 500 do 600 kilograma po jutru

Beli slez se seje krajem marta ili početkom aprila, kako bi seme iskoristilo prolećne kiše. Međutim, proizvođači navode da je poslednjih godina sve veća potreba za navodnjavanjem.

Koren se vadi krajem septembra ili početkom oktobra.

Prosečan prinos ove sezone, prema procenama proizvođača, iznosiće oko 500 do 600 kilograma po jutru.

Na konačnu zaradu, međutim, ne utiče samo cena proizvoda. Veliki deo prihoda odlazi na troškove proizvodnje, posebno na plaćanje sezonskih radnika.

Radna snaga najveći problem za proizvođače

Upravo je nedostatak radne snage jedan od glavnih razloga zbog kojih se beli slez u Srbiji ne proizvodi na većim površinama.

Prema rečima proizvođača, dnevnice mogu da predstavljaju čak 60 do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje.

To posebno dolazi do izražaja tokom vađenja i obrade korena, kada je potrebno mnogo ljudi za pranje, ljuštenje i sečenje.

Zbog toga proizvodnja belog sleza može biti veoma isplativa na manjim površinama, ali povećanje proizvodnje predstavlja mnogo veći izazov.

Domaći beli slez tražen u Evropskoj uniji

Za beli slez proizveden u Srbiji postoji tržište u Evropskoj uniji.

Prema rečima proizvođača, među najvećim kupcima su kompanije iz Nemačke i Francuske, gde se beli slez koristi u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.

Na evropskom tržištu postoji i konkurencija jeftinijeg belog sleza iz Ukrajine. Proizvođači iz Srbije zbog toga mogu biti pod pritiskom da svoje proizvode prodaju po nižim cenama, bez obzira na kvalitet.

Beli slez mora da bude prijavljen

Proizvodnja belog sleza podleže prijavljivanju nadležnim institucijama.

Prema navodima proizvođača, proizvodnja se prijavljuje Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine. Pred vađenje korena, predstavnici ustanove dolaze na parcele i procenjuju očekivanu količinu.

Tek nakon dobijanja potvrde o količini lekovitog bilja proizvod može da bude plasiran registrovanim kupcima.

Zašto se beli slez ne gaji na većim površinama?

Iako cena od 15 do 16 evra po kilogramu na prvi pogled deluje veoma privlačno, proizvodnja nije jednostavna.

Glavni izazov je ručni rad. Što je površina veća, veća je i potreba za sezonskim radnicima, pa troškovi brzo rastu.

Zbog toga se beli slez u Srbiji i dalje najčešće gaji na manjim parcelama. Za proizvođače koji mogu da obezbede radnu snagu i organizuju kompletnu obradu korena, ova lekovita biljka može predstavljati interesantnu alternativu tradicionalnim ratarskim kulturama.

Potražnja iz Evropske unije, relativno visoka cena i dobri agroekološki uslovi daju belom slezu potencijal, ali dostupnost i cena radne snage ostaju ključni faktor koji ograničava širenje proizvodnje u Srbiji.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.