Vaša naizgled jeftina kupovina državi konstantno puni kasu – i to dobro

Andrej Lalić | 13:05 | 14.08.24 Potrošač

Carina u Srbiji ostvaruje značajan profit od onlajn kupovine, pre svega zahvaljujući rastu broja pošiljki i povećanju internet trgovine.

Foto: Shutterstock

U poslednjoj deceniji, internet trgovina je postala globalni fenomen, a Srbija nije izuzetak od ovog trenda. Iako je onlajn kupovina već bila popularna, pandemija COVID-19 je značajno ubrzala prelazak na digitalne kanale trgovine, kako među potrošačima, tako i među prodavcima.

Međutim, rast internet trgovine donosi i povećan priliv u državnu kasu putem carina i drugih dažbina koje se primenjuju na robu kupljenu iz inostranstva. Sa pojavom novih internet prodavnica i aktuelizacijom kupovine preko interneta u Srbiji, pitanje carina i načina na koji se oporezuju proizvodi postaje aktuealno i među našom javnosti.

Pravila carinjenja robe kupljene putem interneta

Kada građani Srbije naručuju robu iz inostranstva, na snagu stupaju određeni zakonski okviri koji regulišu kako i koliko dažbina će biti naplaćeno.

– Ono što je ovde interesantno jeste da ovi zakoni oko visine carina ne podležu Zakonu o potrošaču, već upravnim zakonima carina Republike Srbije – ističe za Bizportal Marko Dragić, pravni savetnik u NOPS-u (Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije).

Prema trenutno važećim pravilima, pošiljke čija je vrednost manja od 50 evra podležu samo naplati PDV-a, koji u Srbiji iznosi 20 odsto. Za pošiljke vrednije od 50 evra, pored PDV-a, obračunava se i carina po jedinstvenoj stopi od 10 odsto na vrednost robe i troškove transporta. Na ukupnu vrednost se potom dodaje PDV, što značajno povećava krajnju cenu koju plaća kupac.

– Ipak, nisu svi proizvodi izuzeti od carinjenja iako je njihova vrednost ispod 50 evra. Postoje kategorije proizvoda poput hrane, dečijih igračaka, odeće i sličnog koje imaju posebna pravila – naglašava Dragić.

Ako vas zanima detaljna računica poreza i carinjenja na proizvod od 100 evra, možete se informisati na ovom linku.

Još jedan bitan faktor prilikom carinjenja robe jeste cena transporta. Naime, troškovi dostave se dodaju na carinsku osnovicu, što dodatno povećava vrednost na koju se primenjuju dažbine. S obzirom na to da je dostava brzim poštanskim službama često skuplja od klasičnih poštanskih usluga, građani koji žele da uštede na dažbinama obično biraju standardnu poštu.

Ipak, i kod obične pošte mogu postojati značajniji troškovi, u zavisnosti od težine paketa i jasan pravilnik oko naplate transporta u zavisnosti od težine paketa se može pročitati na sajtu Pošte Srbije.

Povećanje prihoda carine usled rasta onlajn kupovine

Pandemija COVID-19 donela je sa sobom ogromne promene u načinu kupovine, ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Ljudi su u velikoj meri prešli na onlajn kupovinu, kako zbog praktičnosti, tako i zbog mera ograničenja koje su bile uvedene tokom pandemije. Ovaj globalni trend zabeležen je i u Srbiji, gde je broj pošiljki koje prolaze kroz carinski sistem značajno povećan u poslednjih nekoliko godina.

U 2023. godini, broj pošiljki uvećan je za 20 odsto u odnosu na 2020. godinu, što je donelo veliki priliv sredstava u budžet. Rast broja pošiljki znači i rast carinskih prihoda, kako od same carine, tako i od PDV-a koji se naplaćuje na uvoznu robu.

Prema podacima Uprave carina Srbije, u 2022. godini samo od pošiljki kupljenih putem interneta, carina je ostvarila prihode od nekoliko milijardi dinara. Ovaj trend rasta je nastavljen i u 2023. godini, a očekuje se da će u narednim godinama, sa daljim razvojem internet trgovine, prihodi od carina i PDV-a nastaviti da rastu.

Preciznost u određivanju carinskih dažbina

Jedan od glavnih izazova prilikom obračuna dažbina na robu kupljenu putem interneta jeste određivanje prave vrednosti pošiljke. Preciznost u određivanju carinskih dažbina ključno je pitanje koje utiče na ukupne troškove potrošača i efikasnost carinskog sistema. Carinski službenici moraju biti posebno pažljivi prilikom procene vrednosti robe, jer netačno utvrđivanje može dovesti do preplaćivanja ili nepravednog oporezivanja kupaca.

U mnogim slučajevima, fakture ili računi nisu dostavljeni uz robu, što dovodi do problema prilikom obračuna carine. Kada carinski službenici nemaju tačan iznos koji mogu uzeti kao osnovicu, oni koriste alternativne metode za procenu vrednosti, uključujući upoređivanje sa sličnim ili istim proizvodima na tržištu. Međutim, ove metode nisu uvek najpreciznije.

Ovakva praksa može dovesti do preplaćivanja dažbina, naročito u slučajevima kada je roba kupljena na rasprodaji ili akciji, ali faktura koja to dokazuje nije dostavljena. Na primer, ako je određeni proizvod kupljen po sniženoj ceni, a carinski službenici nemaju podatak o toj ceni, postoji mogućnost da će carina biti obračunata na punu vrednost proizvoda, što povećava ukupne troškove za kupca.

– Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje kako se određuje visina carine. To zavisi od kategorije proizvoda, ali dva najčešća slučaja su ili po računu ili po tržišnoj vrednosti samog proizvoda – kaže naš sagovornik.

Ovaj problem se dodatno komplikuje u slučajevima kada roba dolazi sa različitih tržišta, gde cene iste ili slične robe mogu znatno varirati. Na primer, proizvodi iz Kine često imaju niže cene u odnosu na iste proizvode iz Evrope ili SAD-a, što otežava carinskim službenicima da odrede realnu tržišnu vrednost.

Građanima se iz ovih razloga savetuje da prilikom kupovine online uvek traže od prodavca da dostavi tačnu fakturu uz pošiljku kako bi se izbegli dodatni troškovi prilikom carinjenja.

Carinska reforma i tehnološka unapređenja

Carinska reforma i tehnološka unapređenja predstavljaju ključne korake ka modernizaciji carinskog sistema u Srbiji. Kako bi se poboljšala efikasnost carinskih postupaka i smanjile greške prilikom obračuna dažbina, u Srbiji se aktivno radi na unapređenju sistema za carinjenje pošiljki. U saradnji sa Poštom Srbije, Uprava carina uvodi nove tehnološke alate i sisteme koji će omogućiti bolju kontrolu i automatsku obradu pošiljki.

Uvođenje novih tehnologija, kao što su sistemi za automatsko praćenje i najavu pošiljki, može značajno smanjiti vreme potrebno za carinjenje i povećati efikasnost. Upravo ovi sistemi služe kako bi omogućili da se unapred zna šta stiže u zemlju, što značajno ubrzava carinski proces. Takođe, u planu je uvođenje potpunog sistema automatizacije prometa pošiljki, čime bi se smanjile greške i ubrzala procedura.

Jedan od najvažnijih aspekata reforme jeste digitalizacija i automatizacija procesa, koja uključuje upotrebu naprednih softverskih rešenja za praćenje i obradu carinskih podataka. Očekuje se da će ove promene smanjiti mogućnost grešaka i ubrzati procedure, čime će se smanjiti vreme čekanja za potrošače i povećati kapacitet carinskih službi.

Na duže staze, digitalizacija bi mogla da dovede do potpunog prelaska na elektronsku obradu pošiljki, što bi dodatno povećalo transparentnost i smanjilo mogućnost zloupotreba

Globalni uticaj i poređenje sa Evropskom unijom

Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa izazovima carinjenja robe kupljene putem interneta. Evropska unija je 2021. godine ukinula izuzeće od PDV-a za male pošiljke ispod 22 evra, što znači da sve pošiljke, bez obzira na vrednost, podležu naplati PDV-a. Ovaj potez Evropske unije ima za cilj da smanji zloupotrebe i unapredi prikupljanje poreza na robu kupljenu preko interneta.

Poređenjem sa Evropom, Srbija još uvek zadržava izuzeće za pošiljke ispod 50 evra, ali se sve više razmatra mogućnost prilagođavanja evropskim standardima. Uvođenjem strožijih pravila, Srbija bi mogla povećati svoje prihode od carina i PDV-a, ali to bi takođe moglo dovesti do povećanja troškova za potrošače. S obzirom na rastuću integraciju Srbije sa evropskim tržištem i težnju ka pridruživanju Evropskoj uniji, očekuje se da će u narednim godinama doći do daljeg usklađivanja carinskih propisa sa evropskim standardima.

Reforme i promene u carinskoj politici, kako u Srbiji tako i u Evropskoj uniji, imaju za cilj da osiguraju fer trgovinske prakse, povećaju prihode od poreza i carina, i zaštite domaće tržište od nepravedne konkurencije. Međutim, implementacija ovih mera zahteva pažljivo balansiranje između interesa potrošača, trgovaca i državnih institucija, kako bi se osiguralo da svi učesnici u trgovinskom procesu budu zadovoljni i da carinski sistem funkcioniše efikasno i transparentno.

Iako su pravila o naplati dažbina relativno jednostavna, u praksi može doći do problema sa određivanjem vrednosti robe, što može dovesti do većih troškova za potrošače. Međutim, prihodi od carina i PDV-a značajno doprinose državnom budžetu, a očekuje se da će taj prihod nastaviti da raste sa daljim razvojem tehnologije i internet trgovine.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.