Evropska unija nastavlja da preduzima mere koje direktno ili indirektno povećavaju cenu automobila. I nisu nas na to primorali samo strogi propisi o emisijama ili još uvek dokazano iracionalni prelazak na potpuno električnu mobilnost. Najnovija odluka je jasan primer šta ne treba raditi kako bi se sprečilo dalje povećanje cena novih automobila.

 

Pregovarači Evropskog parlamenta i Saveta postigli su dogovor koji direktno utiče na troškove proizvodnje novih vozila. Konkretno, složili su se da novoproizvedeni automobili moraju da sadrže najmanje 25 procenata reciklirane plastike. Ovaj cilj reciklirane plastike mora se postići u roku od deset godina.

 

Prema rečima Džesike Rosvol, komesarke za životnu sredinu, vodu, otpornost i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, ova mera ima za cilj oporavak kritičnih materijala i prelazak na cirkularnu ekonomiju u automobilskom sektoru.

 

 - U vreme kada je pristup sirovinama pod sve većim pritiskom na globalnom nivou, bolje korišćenje vrednih resursa sadržanih u našim starim automobilima je korisno za životnu sredinu, konkurentnost i otpornost Evrope - rekla je ona.

 

Pre nego što se dostigne cilj od 25 odsto u roku od jedne decenije, odobreni tekst takođe predviđa da, šest godina nakon stupanja na snagu uredbe, novoproizvedena vozila moraju da sadrže najmanje 15 procenata reciklirane plastike.

 

Nažalost, kao što smo napomenuli, ova mera će imati negativan uticaj na troškove proizvodnje. A ako se troškovi povećaju, povećaće se i prodajne cene. 

 

Reciklirana plastika je skuplja od standardne plastike. To je zato što reciklirana plastika podrazumeva čitav niz dodatnih troškova povezanih sa sakupljanjem, sortiranjem i obradom. Štaviše, nova (ili devstvena) plastika ima koristi od fluktuacija cena nafte.

 

Međutim, vraćajući se na meru koju je preduzela EU, deo ovog recikliranog materijala mora poticati od automobila na kraju životnog veka ili recikliranih delova, sve sa ciljem ponovne upotrebe postojećih resursa i smanjenja zavisnosti od novih sirovina, piše Jutarnji.hr

 

Šta je cirkularna ekonomija? Po definiciji, "cirkularna ekonomija je model proizvodnje i potrošnje koji podrazumeva deljenje, pozajmljivanje, ponovnu upotrebu, popravku, obnavljanje i reciklažu postojećih proizvoda i materijala što je duže moguće kako bi se stvorila dodatna - duža - vrednost za proizvod".

 

Na ovaj način, kako sledi, produžava se vek trajanja samog proizvoda, a istovremeno se smanjuje količina otpada. Cirkularna ekonomija je u direktnoj suprotnosti sa takozvanim linearnim ekonomskim modelom. U ovom drugom, proizvodi se bacaju nakon upotrebe, što zahteva velike količine jeftinih materijala i velike količine energije. Cirkularna ekonomija je takođe jedan od ciljeva kojima teži Evropska unija, koja godišnje proizvodi nekoliko milijardi tona otpada.