Pčelinji vosak, propolis i matični mleč - da li zarada može biti veća nego od samog meda?

Pčelari ne moraju da zavise samo od prodaje meda. Pčelinji vosak, propolis, polen i matični mleč mogu da prošire ponudu i povećaju prihod, ali zarada zavisi od prinosa, troškova prerade i mogućnosti da se proizvodi prodaju direktno kupcima.

Proizvodnja meda tradicionalno je osnovni izvor prihoda u pčelarstvu, ali sve više pažnje privlači i mogućnost zarade od drugih pčelinjih proizvoda. Vosak, propolis, polen i matični mleč imaju različite namene i tržišne cene, a pčelarima omogućavaju da iz iste proizvodnje dobiju više različitih proizvoda.

Ipak, viša cena po kilogramu ili gramu ne znači automatski i veću zaradu. Dok se vosak može dobiti topljenjem saća i voštanih poklopčića, proizvodnja propolisa i matičnog mleča zahteva dodatni rad, odgovarajuću opremu i dobro poznavanje tehnologije pčelarenja.

Zato je za pčelare koji žele da povećaju prihode važno da procene koji proizvodi odgovaraju njihovom pčelinjaku, koliko mogu da ih proizvedu i kome mogu da ih prodaju.

Koliko vrede pčelinji vosak, propolis i matični mleč?

Cene pčelinjih proizvoda značajno se razlikuju u zavisnosti od kvaliteta, načina prerade, pakovanja i toga da li se prodaju na veliko ili direktno krajnjim kupcima.

Prema jednom objavljenom cenovniku domaćeg proizvođača iz Mladenovca, pčelinji vosak prodavao se po ceni od 350 dinara za 100 grama, dok je bočica matičnog mleča od 10 grama koštala 2.500 dinara. Isti cenovnik navodi cenu polena od 300 dinara za 100 grama i propolis kapi od 350 dinara za pakovanje od 20 grama. Reč je o maloprodajnim cenama konkretnog proizvođača, a ne o prosečnim cenama na tržištu Srbije.

Ove razlike pokazuju zašto je važno posmatrati i količinu proizvoda koja može da se dobije i troškove potrebne za njegovu proizvodnju.

Pčelinji vosak: Dodatna zarada od proizvoda koji već postoji u košnici

Pčelinji vosak jedan je od proizvoda koji pčelari mogu da iskoriste bez uvođenja potpuno nove vrste proizvodnje.

Dobija se preradom starog saća, voštanih poklopčića koji nastaju prilikom otklapanja meda i drugog odgovarajućeg voštanog materijala. Nakon topljenja i prečišćavanja može da se prodaje u blokovima ili koristi za izradu sveća i drugih proizvoda.

Vosak ima primenu u proizvodnji sveća, kozmetike i različitih preparata, kao i u samom pčelarstvu, gde se koristi za izradu satnih osnova.

Za pčelara je posebno važno što se deo voska dobija tokom redovnih poslova na pčelinjaku. Međutim, količina zavisi od načina rada, starosti saća, prinosa i toga koliko se voska zadržava za sopstvene potrebe.

Dodatna zarada može da se ostvari prodajom sirovog ili prečišćenog voska, ali i njegovom preradom u gotove proizvode. Izrada sveća, na primer, može doneti veću prodajnu vrednost, ali podrazumeva i dodatni rad, kalupe, ambalažu, energiju i pronalaženje kupaca.

Propolis: Mala količina, ali više mogućnosti za prodaju

Propolis je smolasta materija koju pčele sakupljaju sa biljaka i koriste za zaštitu i održavanje košnice. Pčelari ga mogu prikupljati pomoću odgovarajućih mrežica i drugih pomagala, a zatim prodavati kao sirovinu ili prerađen proizvod.

Jedna od mogućnosti je izrada propolisnih kapi, odnosno preparata koji se najčešće prodaju u malim bočicama. Za takvu proizvodnju potrebni su odgovarajuća oprema, kontrolisan postupak prerade, ambalaža i ispunjavanje propisa koji važe za konkretan proizvod.

Propolis se može prodavati direktno kupcima, preko internet prodaje, na pijacama i sajmovima, kao i kroz specijalizovane prodavnice, u skladu sa važećim propisima.

Važno je, međutim, razlikovati prodaju sirovog propolisa od prodaje gotovog preparata. Viša cena prerađenog proizvoda ne znači da je razlika u ceni čista zarada, jer u računicu ulaze rad, materijal, ambalaža, troškovi kontrole kvaliteta i prodaje.

Matični mleč: Visoka cena, ali i zahtevnija proizvodnja

Matični mleč spada među proizvode pčelarstva koji se prodaju u veoma malim pakovanjima. Zbog specifičnog načina proizvodnje i potrebe za pažljivim rukovanjem može imati znatno višu cenu po gramu od meda.

Ipak, proizvodnja matičnog mleča nije jednostavan dodatak koji svaki pčelar može odmah da uvede. Zahteva posebnu tehnologiju rada sa pčelinjim društvima, precizno planiranje i redovno prikupljanje proizvoda. Potrebno je obezbediti i odgovarajuće uslove čuvanja, jer je svež matični mleč osetljiv na nepovoljne uslove skladištenja.

Pčelar pre početka proizvodnje treba da proceni da li ima dovoljno vremena, znanja i odgovarajuće opreme, ali i da li postoji tržište za količine koje može da proizvede.

Visoka maloprodajna cena može da deluje privlačno, ali bez pouzdanih kupaca i pravilnog čuvanja proizvoda dodatni prihod nije zagarantovan.

Da li pčelar može više da zaradi od drugih proizvoda nego od meda?

Moguće je ostvariti značajan dodatni prihod od proizvoda koji nisu med, ali ne postoji univerzalno pravilo da su oni isplativiji.

U stručnoj analizi dodatne vrednosti pčelinjih proizvoda, na primeru pčelara sa 270 košnica, navedeno je da je med činio 69 odsto prihoda, dok je preostalih 31 odsto dolazilo od drugih proizvoda i prodaje pčela i matica. U toj strukturi prihoda nalazili su se propolis, kreme, vosak i matice.

Ovaj primer pokazuje da prihod pčelinjaka ne mora da zavisi samo od meda. Međutim, reč je o konkretnom primeru iz Hrvatske, a ne o proseku za Srbiju. Rezultati zavise od veličine pčelinjaka, proizvodnje, tržišta i poslovnog modela.

Za manje pčelare posebno je važno da dodatnu proizvodnju uvode postepeno, umesto da odmah ulažu u opremu i preradu više različitih proizvoda.

Ako već imaju kupce za med, mogu prvo da im ponude vosak, propolis ili polen. Na taj način proširuju ponudu postojećim kupcima i proveravaju potražnju bez velikih početnih ulaganja.

Koliko dodatno može da zaradi jedna košnica?

Ne postoji pouzdana univerzalna cifra koja važi za svaku košnicu. Količina voska, propolisa i drugih proizvoda zavisi od snage pčelinjeg društva, paše, vremenskih uslova, načina pčelarenja i tehnike prikupljanja.

Zbog toga je korisnije napraviti računicu na osnovu stvarno prikupljenih količina i cena po kojima pčelar može da proda proizvode.

Na primer, ako pčelar tokom sezone prikupi vosak i propolis, prvo treba da izračuna njihovu vrednost po stvarnoj prodajnoj ceni. Od tog iznosa oduzimaju se troškovi pribora, prerade, ambalaže, transporta i prodaje. Tek preostali iznos predstavlja doprinos dodatne proizvodnje pokriću ukupnih troškova i zaradi.

Kod matičnog mleča potrebno je uračunati i više uloženog rada, opremu i troškove pravilnog čuvanja.

Važno je i da se vosak koji se iskoristi za sopstvene satne osnove ne računa istovremeno kao prihod od prodaje. Njegova vrednost u tom slučaju ogleda se u uštedi koju pčelar ostvaruje.

Gde pčelari mogu da prodaju vosak, propolis i matični mleč?

Za plasman pčelinjih proizvoda postoji više mogućnosti, ali izbor zavisi od količine, vrste proizvoda i načina prerade.

• Direktna prodaja kupcima: Prodaja na kućnom pragu, pijacama, sajmovima i preko društvenih mreža omogućava neposredan kontakt sa kupcima.
• Internet prodaja: Sopstveni sajt i specijalizovani oglasi mogu da prošire tržište i izvan mesta u kojem se pčelinjak nalazi.
• Prodaja drugim pčelarima: Vosak može biti zanimljiv pčelarima kojima su potrebne sirovine za satne osnove, dok se određeni drugi proizvodi mogu prodavati specijalizovanim kupcima.
• Saradnja sa prerađivačima: Za pčelare koji imaju veće količine sirovina, saradnja sa firmama koje prerađuju pčelinje proizvode može biti praktičnija od pojedinačne maloprodaje.
• Prodaja kroz širu ponudu: Med, vosak, propolis i polen mogu se ponuditi istim kupcima, uz jasno označene proizvode, poreklo i pakovanja.

Primeri domaćih proizvođača pokazuju da se pčelinji proizvodi već prodaju kroz kombinaciju direktne prodaje, internet naručivanja i dostave kupcima. Ipak, pre širenja proizvodnje važno je proveriti da li postoji dovoljno kupaca za planirane količine.

Da li se isplati ulagati u preradu pčelinjih proizvoda?

Prerada može da poveća prodajnu vrednost proizvoda, ali istovremeno povećava i broj troškova koje pčelar mora da kontroliše.

Kod voska to mogu biti oprema za topljenje, prečišćavanje, kalupi i ambalaža. Kod propolisa treba računati na opremu i materijal za preradu, bočice i deklarisanje. Kod matičnog mleča važni su odgovarajuća oprema, stručnost, higijena i uslovi čuvanja.

Pre ulaganja korisno je odgovoriti na četiri pitanja:

1. Koliku količinu proizvoda pčelinjak realno može da obezbedi?
2. Kolika je stvarna prodajna cena, a ne samo cena u maloprodaji?
3. Koliki su ukupni troškovi proizvodnje, prerade, pakovanja i prodaje?
4. Postoje li kupci koji će redovno kupovati proizvod?

Pčelarima koji tek počinju da razvijaju dodatnu ponudu često je razumnije da najpre prodaju proizvode u obliku koji zahteva manje prerade, a tek nakon provere potražnje razmatraju ulaganje u gotove proizvode.

Više proizvoda može da znači stabilniji prihod od pčelarstva

Pčelinji vosak, propolis, polen i matični mleč mogu da budu važan dodatak prihodu od meda, ali njihova isplativost zavisi od proizvodnih mogućnosti i tržišta.

Najveća prednost šire ponude jeste mogućnost da pčelar ne zavisi isključivo od prinosa i cene meda. Ako pronađe kupce za više različitih proizvoda, može bolje da iskoristi resurse pčelinjaka i rasporedi izvore prihoda.

Ipak, ključ nije u tome da se proizvodi što više različitih artikala, već da se izabere nekoliko proizvoda za koje postoje znanje, oprema i pouzdana potražnja. Tek kada se uračunaju svi troškovi, može se proceniti da li dodatna prerada zaista donosi veću zaradu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: