Napolju -30°C, a u kući toplo - Norvežani imaju jednostavan recept za manje račune za grejanje

Uprkos tome, norveški domovi mogu biti veoma udobni i topli čak i kada je prava zima u punom jeku. Tajna nije u jednom posebnom uređaju za grejanje.

Norvežani se oslanjaju na dobru izolaciju, kvalitetnu gradnju, toplotne pumpe, električne grejače, peći na drva i pravilnu ventilaciju, već i na svakodnevne navike koje smanjuju gubitak toplote.

Od modernih stanova u Oslu do tradicionalnih drvenih kuća i planinskih koliba, način grejanja može se razlikovati, ali cilj je isti - da se što više proizvedene toplote zadrži unutar doma. Jedna od najvećih grešaka bila bi očekivati da snažan grejač može nadoknaditi lošu izolaciju.

U Norveškoj se mnogo pažnje posvećuje omotaču zgrade. Zidovi, krov, podovi, vrata i prozori moraju što bolje sprečiti izlazak toplote i ulazak hladnog vazduha. Moderne kuće stoga koriste više slojeva materijala, uključujući izolaciju, paroizolacije, zaštitu od vetra i dobro zaptivene spojeve.

Prozori takođe igraju veliku ulogu

Novija konstrukcija često koristi trostruko zastakljene prozore, dok starije kuće mogu imati dvostruko zastakljene prozore ili prozore višeg kvaliteta koji su kasnije ugrađeni. Nije samo stvar u računima za energiju. 

Hladna površina prozora može učiniti da se soba oseća hladno čak i kada je temperatura vazduha prilično udobna, piše NorwayExplained. Stare kuće mogu biti sasvim druga priča. Nisu sve norveške kuće podjednako efikasne. 

Starije drvene kuće su često dodatno izolovane i opremljene novim prozorima i vratima tokom godina, ali neke i dalje imaju problema sa promajom, hladnim podovima i neravnomernim grejanjem. Zato se ne isplati gledati samo na vrstu grejanja prilikom kupovine ili iznajmljivanja nekretnine.

Važni su energetski sertifikat, kvalitet izolacije, starost prozora, vrsta grejanja i prethodne renovacije. Manja kuća sa dobrom izolacijom može koristiti manje energije od veće kuće sa modernim grejačem, ali lošim omotačem zgrade.

Električna energija igra veoma važnu ulogu u norveškim domaćinstvima. Norveška tradicionalno proizvodi veliku količinu električne energije iz hidroenergije, zbog čega su električni sistemi grejanja veoma rasprostranjeni.

Jedan od najjednostavnijih primera su panelni grejači, ili panelovner. Montiraju se na zid i obično imaju termostat, tako da se temperatura može podešavati odvojeno u različitim prostorijama. To znači da spavaća soba ne mora biti zagrejana na istu temperaturu kao dnevna soba, dok se kupatilo može održavati toplijim.

Njihova prednost je jednostavnost. Ne zahtevaju kotao, dovod goriva ili složen centralni sistem, i mogu brzo zagrejati prostoriju. Toplotne pumpe su jedan od najvažnijih načina grejanja norveških domova. Za razliku od direktnog električnog grejanja, one ne generišu svu toplotu iz električne energije, već prenose toplotu iz okoline u unutrašnjost.

Nije stvar u jačoj grejalici: Norvežani prvo sprečavaju da toplota pobegne

Sistemi vazduh-vazduh su najčešći, dok se koriste i toplotne pumpe vazduh-voda i zemlja-voda. Kod sistema vazduh-vazduh, spoljna jedinica uzima toplotu iz spoljašnjeg vazduha, a unutrašnja jedinica zagreva prostoriju. Moderni dizajni su dizajnirani za rad u hladnim klimatskim uslovima, iako efikasnost zavisi od modela, temperature, održavanja i pravilne instalacije. Postoje i drugi sistemi.

Ovaj sistem posebno dobro funkcioniše u kućama otvorenog plana jer se topli vazduh lakše širi kroz prostor. Neke kuće koriste toplotnu pumpu kao glavni izvor toplote, sa panelnim grejačima ili peći na drva kao rezervom.

Kod toplotnih pumpi vazduh-voda, toplota se prenosi na sistem vode, kao što su radijatori ili podno grejanje. Sistemi zemlja-voda mogu biti veoma efikasni jer koriste toplotu uskladištenu u zemlji, ali je njihova instalacija složenija i skuplja, često zahteva odgovarajuće zemljište i bušenje. 

Zato nije dovoljno gledati samo na cenu uređaja prilikom izbora. Veličina kuće, raspored soba, postojeća instalacija i troškovi instalacije i održavanja su važni. Podno grejanje je posebno popularno u kupatilima, hodnicima, kuhinjama i ulaznim prostorima. Električni kablovi ili vodovodne cevi postavljene ispod poda stvaraju ravnomernu toplotu.

Ovo je posebno prijatno nakon tuširanja ili kada se ulazi u kuću sa mokrim cipelama i odećom. Norveška zima donosi sneg, kišu i bljuzgavicu, pa ulazni prostori često moraju da trpe dosta vlage. Podno grejanje takođe može pomoći u sušenju cipela i odeće. 

Međutim, podno grejanje nije standard u svakom domu. Instalacija u postojećoj zgradi može biti skupa, dok se u novijim kućama može povezati na sistem centralnog grejanja. Uprkos modernim tehnologijama, peći na drva su i dalje veoma popularne, posebno u samostojećim kućama i vikendicama.

Njihova prednost je jednostavna – mogu veoma brzo zagrejati prostor, a istovremeno pružaju dodatni izvor toplote u slučaju nestanka struje. 

U ruralnim područjima, ogrevno drvo može biti lako dostupno, dok ga stanovnici gradova kupuju od dobavljača.U gradovima postoji i daljinsko grejanje. Međutim, peć na drva zahteva odgovornu upotrebu.

Drvo treba da bude suvo, dimnjak redovno održavan, a uređaj korišćen u skladu sa bezbednosnim pravilima. Adekvatna ventilacija je takođe važna jer sagorevanje troši kiseonik i proizvodi gasove. Iz tog razloga, mnoga domaćinstva kombinuju više sistema.

Toplotne pumpe, peći na drva i jedan trik drže dom toplim i na velikom minusu

Peć može brzo da zagreje dnevnu sobu, dok toplotna pumpa ili panelni grejači održavaju temperaturu u ostatku doma. U nekim većim zgradama i urbanim područjima koristi se i daljinsko grejanje. Toplota se proizvodi centralno, a zatim distribuira zgradama kroz mrežu cevi.

U zavisnosti od sistema, mogu se koristiti otpadna toplota, biomasa, toplotne pumpe i drugi lokalni izvori energije. Ova vrsta grejanja je češća u većim naseljima i zgradama nego u samostojećim kućama. Dostupnost, međutim, zavisi od lokalne infrastrukture. Dobro izolovana kuća nije automatski i zdrava kuća.

Kuvanje, tuširanje, sušenje odeće i samo boravak ljudi u prostoriji povećavaju količinu vlage u vazduhu. Bez odgovarajuće ventilacije može doći do kondenzacije i buđi. Zato novije norveške kuće često imaju mehaničku ventilaciju sa rekuperacijom toplote. 

Sistem izbacuje iskorišćeni vazduh i unosi svež vazduh, prenoseći toplotu sa izduvnog vazduha na hladni vazduh koji ulazi u kuću. Starije kuće se mogu više oslanjati na prirodnu ventilaciju. Stoga nije dobra ideja potpuno zatvoriti otvore za ventilaciju samo zato što je napolju hladno – to može pogoršati kvalitet vazduha i povećati vlažnost. Ne greje se svaka soba podjednako Norveški način grejanja nije nužno usmeren na to da svaka soba bude podjednako topla.

Dnevna soba je obično udobna i topla, dok spavaće sobe mogu biti malo hladnije. Prostorije koje se retko koriste mogu se manje grejati. Termostati omogućavaju laku kontrolu, a vrata između soba takođe pomažu da se toplota zadrži tamo gde je najpotrebnija. Ulazni prostor je takođe važan.

Mnoge kuće imaju neku vrstu tampon zone gde se cipele, jakne i mokra zimska odeća skidaju pre ulaska u glavni deo doma. Čak i u zemljama sa visoko razvijenim sistemima grejanja, ljudi se ne oslanjaju isključivo na termostat. 

Vunene čarape, džemperi, ćebad i zavese mogu povećati osećaj topline bez podizanja temperature u celom domu. Ovo je posebno korisno tokom perioda kada su troškovi energije visoki. Cena zavisi od niza faktora – veličine kuće, izolacije, lokacije, sistema grejanja, spoljne temperature i cene struje.

Samostojeća kuća generalno zahteva više energije nego mali stan, ali čak i kuće iste veličine mogu se značajno razlikovati. Redovno čišćenje filtera toplotne pumpe, pravilno zatvaranje prozora i vrata, ostavljanje slobodnog prostora oko panelnih grejalica i razumno korišćenje termostata su neke od jednostavnijih mera koje mogu smanjiti nepotrebnu potrošnju. U vikendicama i planinskim kolibama sistemi mogu biti jednostavniji.

Peć na drva je često glavni izvor toplote, dok se koriste i električni grejači, podno grejanje ili manje toplotne pumpe. Starije kolibe su slabije izolovane i potrebno im je duže da se zagreju. U modernijim zgradama, čak je moguće daljinski uključiti grejanje pre dolaska, što može unapred zagrejati prostor i smanjiti rizik od zamrzavanja instalacija.

Šta proveriti ako kupujete ili iznajmljujete kuću?

 Za nekoga ko se seli u Norvešku, sistem grejanja može biti jednako važan kao i lokacija i cena nekretnine. Pre iznajmljivanja ili kupovine, korisno je proveriti: kakav sistem grejanja se koristi, da li postoji toplotna pumpa, kakva je ventilacija, koliko su stari prozori, da li postoji podno grejanje, da li nekretnina ima peć na drva i kako se održava dimnjak, šta je uključeno u zakupninu ili zajedničke troškove, koja je energetska klasa nekretnine i kakvi su bili prethodni troškovi energije, piše Dnevno.

Norveški recept za topao dom zapravo nije jedna specifična tehnologija. Najvažnije je sprečiti gubitak toplote, a zatim odabrati sistem koji odgovara konkretnom domu. 

Dobra izolacija, kvalitetni prozori, toplotna pumpa ili električno grejanje, a u mnogim kućama i peć na drva, zajedno stvaraju sistem koji omogućava udoban život čak i kada temperatura napolju padne znatno ispod nule.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.