Prvo poplave, pa nestašica vode - Himalaji ulaze u najopasniju fazu, posledice bi osetile stotine miliona ljudi

Cilj joj je da stvori finansijsku moć i uđe među tri vodeće svetske sile. Da bi se to postiglo, preduzimaju se ogromni koraci u modernizaciji, kako tehnološkoj tako i infrastrukturnoj, smanjuje se siromaštvo, a ambicije se povećavaju.

Međutim, sve to zasenuje gigant koji stoji iza zemlje - Himalaji. Naime, iako zauzima oko 18 odsto kopnene mase Indije, ovaj region čini čak 35 odsto svih prirodnih katastrofa u zemlji.

Klimatska kriza

Bi-Bi-Si izveštava da nova istraživanja pokazuju da se Himalaji približavaju kritičnoj tački jer se glečeri sve brže tope, glacijalna jezera postaju sve nestabilnija, a nedostaje sistematsko praćenje planinskog venca.

Štaviše, prema izveštaju globalne konsultantske kuće Systemiq, himalajski glečeri danas gube masu 65 procenata brže nego pre jedne decenije.

Od procenjenih 40.000 glečera u regionu Himalaja-Karakorum, samo 21 se detaljno i kontinuirano prati, što je veoma zabrinjavajuće.

Povlačenje glečera stvara sve veća jezera koja drže nestabilne naslage stena i leda, zagrevanje destabilizuje permafrost, a permafrost se topi, povećavajući verovatnoću lanca prirodnih katastrofa. Pored toga, nedavno smo videli šta je priroda sposobna kada je više od 1.300 ljudi poginulo nakon poplava u Nepalu i Tibetu.

U julu je indijska vlada izvestila parlament o Himalajima da je 56 glacijalnih jezera klasifikovano kao "veoma visokog rizika", dok Centralna komisija za vode prati 2.485 glacijalnih jezera većih od deset hektara u svim himalajskim rečnim slivovima u Indiji.

U svemu tome postoji veliki paradoks, jer opasnost nije ograničena samo na bujične poplave, već i na sušu. Bi-Bi-Si piše da su Himalaji ogroman prirodni vodni sistem koji hrani reke od kojih zavise stotine miliona ljudi.

Međunarodni centar za integrisani razvoj planina (ICIMOD) navodi da se u većini rečnih slivova Hindukuša i Himalaja očekuje takozvani "vrhunski vodostaj" oko sredine veka i to će biti tačka u kojoj protok vode sa glečera dostiže svoj maksimum, nakon čega sledi pad jer glečeri gube previše mase, što će takođe imati veliki uticaj na ekonomiju. 

Velike reke poput Ganga, Bramaputre i Inda duguju svoj letnji tok upravo topljenju glečerskog snega i leda. Čitava poljoprivreda u plodnim nizijama, koja zapošljava više od polovine stanovništva Indije, zavisi od ove vode za navodnjavanje.

Stoga se procenjuje da vode sa Himalaja podržavaju oko 20 procenata BDP-a Indije jer omogućavaju uzgoj pšenice, pirinča i čaja, rad hidroelektrana i razvoj turizma, a kada dođe do pada i nestašice, to će ugroziti bezbednost hrane i potkopati temelje indijske ekonomije.

Himalaji se tope sve brže, a posledice bi mogle da osete stotine miliona ljudi

Iako su nestašica vode i pretnja suše verovatni budući problemi, kratkoročne posledice ubrzanog topljenja su razorne poplave.

Indija se već suočila sa ovim problemom, jer je 2023. godine izlivanje jezera u državi Sikim odnelo oko 70 života i uništilo ključnu infrastrukturu, a dve godine ranije, slična katastrofa u Utarahandu ubila je više od 200 ljudi kada je ogroman talas vode prošao kroz rečne doline. Sve ovo nas vraća na početnu tačku, a to je potreba za sistematskim i kontinuiranim praćenjem glacijalnih jezera.

"Himalaji su 'treći pol'. Za razliku od Arktika ili Antarktika, stotine miliona ljudi žive u podnožju tog pola. To je nacionalna i međunarodna infrastruktura, a ekosistem koji je podržava približava se tački bez povratka", rekao je ekonomista lord Nikolas Stern, predsednik Instituta Grantam za klimatske promene i istraživanje životne sredine, kako je izvestio BBC. 

Ovaj "treći pol" stoga već doživljava klimatsku krizu čije se posledice osećaju, a pored prirodne, sve ima i društvenu dimenziju.

Najranjiviji su siromašni seoski stanovnici čiji opstanak zavisi od zemlje, šuma i vode, a oni su prvi na udaru jer žive u područjima koja su najviše izložena poplavama i klizištima.

Čađ je veliki problem. Nije samo priroda kriva za sve ovo, već i sami ljudi. Naime, istraživanje kompanije Systemiq procenjuje da je približno trećina topljenja himalajskih glečera uzrokovana crnim ugljenikom, a većina ove čađi dolazi iz ciglana u nizijama.

U izveštaju se takođe navodi da je, za razliku od globalnih emisija gasova staklene bašte, zagađenje crnim ugljenikom problem na koji Indija i njeni susedi mogu direktno uticati. Stoga se predlaže deset prioritetnih promena, od smanjenja emisija crnog ugljenika i proširenja praćenja glečera do poboljšanja sistema ranog upozoravanja i jačanja pripremljenosti za katastrofe.

Čitava priča takođe uključuje promenu načina razvoja turizma, jer indijski deo Himalaja godišnje prima oko 400 miliona turista. Istraživači tvrde da bi cilj trebalo da se pomeri sa maksimiziranja broja posetilaca na stvaranje vrednosti koja se zadržava i reinvestira u lokalnu zajednicu, piše Poslovni dnevnik.

Budućnost napretka Indije stoga zavisi od stabilnosti njenog okruženja, ali i od saradnje sa susednim zemljama i strateških ciljeva i smernica koje se moraju postaviti kako bi se izbegla katastrofa za koju su svi svesni da se sprema.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.