MILIVOJ NE MORA DA GREJE KUĆU Jedino su temelj i stubovi od betona – zidovi su od slame

Stanko Stamenković | 10:19 | 18.09.23 Nekretnine

Kreativno, a korisno.

Foto: Shutterstock

Osnovni materijali koji ulaze u ovu kuću su trska, slama, negašeni kreč i blato. Nema cementa i gvožđa. Ustvari, ima ih u temelju, ali sam ja bio prinuđen da to prihvatim, objasnio je svojevremeno novosadski penzioner Milivoj Pejin koji je zaintrigirao srpsku javnost svojom kućom koju ne mora da greje ni na nuli, ali ni da je kreči.

Naizgled obična stambena zgrada, međutim, porodična kuća novosadskog penzionera Miliovoja Pejina izgrađena je od ekoloških i energetski efikasnih materijala, jedino su temelj i stubovi od armiranog betona, jer tako mora po propisima.

Najveća prednost kuće su zidovi koji su ispunjeni energetski efikasnim blokovima od presovane slame, a primera radi, u izgradnji je utrošeno 500 takvih blokova koji vrede svega 50 dinara po komadu, tako je govorio penzioner Milivoje za RTV, sada već više od decenije.

Vojvođanska polja obiluju dobrim izolatorima poput slame i žute ilovače, naši preci su ih decenijama koristili za gradnju, a mi smo se ipak okrenuli manje efikasnim savremenim materijalima.

Ne greje ni na nuli i ne kreči nikad!

Penzioner iz Novog Sada tada je sejao i pšenicu pa je više nego dovoljno imao i strnjike što znači da ga je kuća izašla još jeftinije. Kad je napolju minus 5-6, u kući je bez grejanja 11-12 stepeni, a u podrumu još toplije. Kad se, kaže, uključi bojler, šporet, televizor koji takođe emituju toplotu temperatura se podiže do prijatne. Milivoje je tada ispričao i da nikad ne kreči nego fleku sa zida skida šmirglom za minut. A ušteda u grejanju je neverovatna, prenosi Kurir.

“Svi zidovi sa unutrašnje strane su isprskani živim krečom, a on je i mašinski ubačen u bale slame. Kreč je ušao 6 centimetara u balu i sada ga ne možete razbiti ni čekiće jer je tvrd kao kamen. Ne možete ni ekser da zakucate,” objašnjava Pejin.

Inače stručnjaci poručuju da je naučno dokazano da blokovi od slame, mešani sa krečom i blatom, ne privlače glodare i insekte, i ne mogu da se zapale.

– Mislim da dolazi do neke nove revizije, kada počinjemo ponovo da koristimo te klasične materijale koji imaju ne samo ekološku prednost nego i zdravstvenu – kazao je tada prof. dr Slobodan Krnjetin sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

U našoj zemlji, osim predrasuda ljudi, postoji i nedostatak znanja projektanata i izvođača radova o gradnji kuća od slame i sličnih materijala, a nedostaje i standardizacija takve vrste gradnje, kakva na primer postoji u Francuskoj ili Novom Zelandu.

Deceniju kasnije, Milivoje je zabeležio i ovaj patent!

Devedesetogodišnjak izumeo je patent za uštedu energije i grejač za vodu. „Električni grejač konduktor 3.6” može da zagreva prostor jednoiposobnog stana od 50 kvadrata. Njegova maksimalna potrošnja iznosi 22 kilovata za 24 časa.

Električni grejač za zagrevanje vazduha sa direktnom kontrolom temperature grejača, koji troši manje struje za zagrevanje vazduha u prostoriji u odnosu na klasične grejalice, patentirani je izum Milivoja Pejina, penzionisanog saobraćajnog inženjera i pronalazača iz Novog Sada, objavila je Politika pre okruglo 20 dana.

Cela ova priča oko pronalaska utoliko je zanimljivija ako se zna da iza patenta stoji devedesetogodišnjak koji penzionerske dane provodi u dobro izolovanoj vikendici od slame i blata u Sremskoj Kamenici.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.