Interesovanje investitora bilo je veće od iznosa koji je Slovenija planirala da prikupi. Potražnja je, prema podacima Ministarstva finansija, premašila 785 miliona dolara, što je omogućilo uspešan završetak emisije.
Kupon od 5,6 odsto i prinos od 5,63 odsto
Nova desetogodišnja obveznica izdata je uz kupon od 5,6 odsto, dok je prinos do dospeća iznosio 5,63 odsto. Cena obveznice utvrđena je na 99,773 odsto njene nominalne vrednosti, a raspon prinosa iznosio je 65 baznih poena u odnosu na referentnu desetogodišnju američku državnu obveznicu.
Nakon prezentacija namenjenih investitorima, Slovenija je otvorila knjigu narudžbina, a interesovanje je tokom procesa raslo. U jednom trenutku ukupne narudžbine premašile su 825 miliona dolara, uključujući 220 miliona dolara narudžbina banaka koje su organizovale emisiju.
Kada je iznos emisije utvrđen na 500 miliona dolara, ukupna potražnja iznosila je više od 785 miliona dolara, od čega se 195 miliona dolara odnosilo na narudžbine organizatora emisije.
U realizaciji transakcije učestvovali su Barclays, Deutsche Bank, DZ Bank, JPMorgan i Raiffeisen Bank International.
Valutna zaštita smanjuje troškove zaduživanja
Kako bi se zaštitila od promena kursa dolara u odnosu na evro, Slovenija je za celokupan iznos emisije ugovorila valutni svop. Ovim finansijskim aranžmanom država je zaštitila svoje obaveze od valutnog rizika, što joj omogućava da preciznije planira troškove otplate.
Prema podacima Ministarstva finansija, nakon valutne zamene efektivni trošak finansiranja državnog budžeta putem ove obveznice iznosi 4,124 odsto.
Ministarstvo navodi da nova emisija doprinosi diversifikaciji izvora finansiranja i održavanju odnosa sa međunarodnim institucionalnim investitorima. Istovremeno, njome Slovenija produžava krivu prinosa u dolarima, nadovezujući se na prethodnu emisiju desetogodišnje dolarske obveznice iz 2023. godine.
Na taj način zemlja nastavlja da bude prisutna na tržištima dolarskog kapitala, uz nastojanje da zadrži pristup različitim grupama međunarodnih ulagača.
Najviše investitora iz kontinentalne Evrope
Struktura investitora pokazuje da je najveći deo potražnje došao iz kontinentalne Evrope, odakle potiče 65 odsto ulagača. Investitori iz Azije i sa Bliskog istoka učestvovali su sa 15 odsto, iz Ujedinjenog Kraljevstva sa 12 odsto, dok je udeo Severne Amerike iznosio osam odsto, prenosi SEEbiz.
Posmatrano prema vrsti institucija, upravljači fondovima činili su 32 odsto investitora, koliko su zajedno činile i banke i privatne banke. Centralne banke i zvanične institucije učestvovale su sa 27 odsto, osiguravajuća društva i penzioni fondovi sa šest odsto, a fondovi rizičnog kapitala sa tri odsto.
Ministarstvo finansija ističe da je emisija usklađena sa strategijom upravljanja javnim dugom i ciljem njegovog postepenog smanjenja u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). Prema projekcijama ministarstva, udeo javnog duga Slovenije trebalo bi ove godine da iznosi 64,6 odsto BDP-a.
Uspeh emisije, prema oceni ministarstva, potvrđuje značaj raznovrsne baze međunarodnih investitora i pristupa različitim tržištima kapitala u finansiranju državnih potreba.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)