Kirije u Rumuniji skočile 41,2 odsto - gde su stanovi najviše poskupeli u Evropi

Cene stanova u Evropskoj uniji porasle su 4,7 odsto, a kirije 3 odsto na godišnjem nivou u drugom tromesečju 2026. godine. Ipak, razlike među državama su velike, a u pojedinim zemljama rast troškova stanovanja posebno se izdvaja, piše Eurostat.

Tržište nekretnina u Evropi nastavlja da beleži rast cena, dok stanovanje postaje sve veći izdatak za domaćinstva. Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da su cene stanova u Evropskoj uniji u periodu od aprila do juna 2026. godine bile za 4,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Istovremeno, kirije su porasle za 3 odsto.

U poređenju sa prvim tromesečjem 2026, cene stanova povećane su za 1,2 odsto, dok su kirije porasle za 0,7 odsto.

Međutim, prosečni podaci za celu Evropsku uniju ne prikazuju u potpunosti razlike na nacionalnim tržištima. Dok su u nekim zemljama zabeležena dvocifrena poskupljenja nekretnina, u drugima su cene stanova čak i pale.

U kojim zemljama su stanovi najviše poskupeli?

Prema podacima Eurostata, kada se drugo tromesečje 2026. uporedi sa prosekom tokom 2025. godine, najveći rast cena stanova zabeležen je u Bugarskoj, Portugalu i Litvaniji.

Bugarska je prednjačila sa rastom od 14,3 odsto. Odmah iza nje našao se Portugal sa povećanjem od 14,2 odsto, dok je u Litvaniji zabeležen rast od 12,8 odsto.

Ovi podaci ukazuju na velike razlike između nacionalnih tržišta nekretnina u Evropi. Za kupce stanova, takva kretanja znače da je praćenje lokalnih cena važno koliko i razumevanje opštih trendova na evropskom tržištu.

S druge strane, nisu sve zemlje zabeležile poskupljenja. U Finskoj su cene stanova bile niže za 1,5 odsto, dok je u Francuskoj zabeležen pad od 1,4 odsto u odnosu na prosečne cene tokom 2025. godine.

Kirije u Rumuniji porasle čak 41,2 odsto

Još izraženije razlike vide se na tržištu iznajmljivanja stanova. Dok su kirije u Evropskoj uniji na godišnjem nivou porasle za 3 odsto, u pojedinim državama povećanja su bila znatno veća.

Rumunija se izdvojila sa rastom od čak 41,2 odsto, kada se nivo kirija u drugom tromesečju 2026. uporedi sa godišnjim prosekom iz 2025. godine.

Na drugom mestu našla se Hrvatska, gde su kirije porasle za 22,1 odsto. Slovenija je zabeležila rast od 10,2 odsto.

Na suprotnom kraju liste nalaze se Estonija i Finska, sa povećanjem od svega 0,1 odsto, dok je u Luksemburgu zabeležen rast od 1,2 odsto.

Razlike između zemalja pokazuju da se troškovi iznajmljivanja ne kreću istim tempom širom Evrope. Zbog toga prosečan rast na nivou EU ne mora nužno da odražava situaciju sa kojom se suočavaju podstanari na pojedinačnim tržištima.

Šta pokazuju podaci o tržištu nekretnina u Evropi?

Podaci Eurostata ukazuju na to da su cene stanova i kirije nastavile da rastu tokom drugog tromesečja 2026. godine, ali i da se intenzitet tog rasta značajno razlikuje od države do države.

Na nivou EU, cene stanova su između proseka 2025. godine i drugog tromesečja 2026. porasle za 4,1 odsto, dok su kirije povećane za 2,6 odsto. Ovi podaci predstavljaju poređenje sa godišnjim prosekom za 2025, a ne promenu u odnosu na isti period prethodne godine.

Za kupce, vlasnike nekretnina i podstanare, razumevanje tih razlika važno je za procenu kretanja troškova stanovanja. Ipak, navedeni podaci odnose se na tržišta Evropske unije i sami po sebi ne pokazuju da su cene u Srbiji rasle istom brzinom.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: