Najjednostavnije rečeno, volatilnost pokazuje koliko se brzo i snažno menja cena neke imovine – što su promene veće i učestalije, to je volatilnost izraženija.

BizPortal je nedavno pisao o tome kako je volatilnost na svetskim finansijskim tržištima ovog leta naglo pala, ali i zašto investitori upozoravaju da mir na berzama ne mora nužno da znači da su rizici nestali. Više o tome pročitajte OVDE.

Primera radi, ako akcija jednog dana poraste 1 odsto, sutradan padne 1 odsto, a zatim ponovo poraste 0,5 odsto, govorimo o relativno mirnom kretanju.

Ali ako ista akcija danas skoči 10 odsto, sutra izgubi 15 odsto, a narednog dana ponovo poraste 12 odsto - tržište je veoma volatilno.

Drugim rečima, volatilnost ne govori da li će cena rasti ili padati. Ona govori koliko snažno cena može da se pomera.

Zašto je volatilnost važna?

Za investitore je volatilnost važna zato što pokazuje koliko je neko ulaganje nepredvidivo u kratkom roku.

Zamislimo dve akcije. Prva tokom godinu dana postepeno poraste sa 100 na 110 evra. Druga takođe završi godinu na 110 evra, ali je tokom tog perioda nekoliko puta padala na 70 evra i skakala na 130 evra.

Na kraju obe imaju istu početnu i završnu cenu.

Međutim, za investitora iskustvo nije bilo ni približno isto.

Kod prve akcije bilo je relativno mirno. Kod druge je bilo moguće izgubiti 30 odsto vrednosti, a zatim gledati kako se ona ponovo vraća.

Upravo takve velike oscilacije predstavljaju visoku volatilnost.

Kada volatilnost postaje ekstremna?

Najbolji način da se razume ovaj pojam jeste kroz velike potrese na finansijskim tržištima. Jedan od najpoznatijih primera dogodio se 19. oktobra 1987. godine, kada je Dow Jones za samo jedan dan izgubio čak 22,6 odsto. Taj dan ostao je poznat kao "Crni ponedeljak" i predstavlja najveći jednodnevni procentualni pad tog indeksa u istoriji.

Za poređenje, ako bi ulaganje od 10.000 evra bilo potpuno vezano za indeks koji izgubi 22,6 odsto, njegova vrednost bi za jedan dan pala na oko 7.740 evra. To je upravo ono što ekstremna volatilnost može da znači u praksi.

Još ekstremniji primer: korona i 2020. godina

Ako je 1987. pokazala koliko brzo tržište može da padne, 2020. godina pokazala je koliko brzo može da se promeni raspoloženje investitora.

Tokom prvih meseci pandemije koronavirusa berze širom sveta doživele su ogroman pritisak. Strah od zatvaranja ekonomija, pada potrošnje i nepoznatih posledica pandemije izazvao je dramatične promene cena.

Jedan od najpoznatijih pokazatelja nervoze na Volstrit, VIX, 16. marta 2020. godine zatvorio je trgovanje na 82,69, što je bio najviši nivo zatvaranja u njegovoj istoriji.

VIX se često naziva "indeksom straha", ali preciznije je reći da meri očekivanu volatilnost američkog tržišta akcija u narednih približno 30 dana, na osnovu cena opcija na S&P 500.

Šta znači kada VIX raste?

U najjednostavnijem obliku:

VIX raste - tržište očekuje veće oscilacije.

VIX pada - očekuju se mirnija kretanja.

Zato se VIX često posmatra kada na tržištu nastane panika.

Ako, na primer, investitori iznenada počnu da strahuju od rata, recesije, bankarske krize ili velikog pada profita kompanija, spremniji su da plaćaju više za zaštitu od velikih tržišnih pomeranja. To se može odraziti na cene opcija, a samim tim i na VIX.

Važno je, međutim, razumeti da VIX nije kristalna kugla. On ne govori da će berza sigurno pasti. On pokazuje koliko velikim tržišnim pomeranjima investitori trenutno daju veću težinu.

Visoka volatilnost ne znači uvek pad

Ovo je jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti.

Volatilnost može da bude visoka i kada tržište snažno raste.

Ako neka akcija danas skoči 20 odsto zbog izuzetno dobrih poslovnih rezultata, a sutra dodatnih 15 odsto, njena volatilnost je visoka iako cena raste.

Isto važi i u suprotnom smeru.

Volatilnost meri veličinu promena, a ne njihov pravac.

Zato nije ispravno reći da "visoka volatilnost znači da će berza pasti". Ona znači da se očekuju veća pomeranja - a ona mogu biti i naviše i naniže.

Može li volatilnost da bude dobra stvar?

Za dugoročne ulagače velike oscilacije uglavnom znače veći rizik i veću psihološku neizvesnost.

Ali za određene učesnike na tržištu volatilnost predstavlja i priliku.

Trgovci koji pokušavaju da zarade na kratkoročnim promenama cena upravo traže situacije u kojima se tržište snažno pomera. Problem je što veća mogućnost zarade istovremeno znači i mogućnost većeg gubitka.

Zato volatilnost nije isto što i "šansa za laku zaradu".

Naprotiv, ekstremna volatilnost može da dovede do toga da ulaganje u veoma kratkom roku izgubi veliki deo vrednosti.

Kako izgleda volatilnost u svakodnevnom životu?

Ovaj pojam može da se razume i bez berze.

Ako cena goriva mesecima iznosi oko 180 dinara, pa se zatim kreće između 178 i 182 dinara, volatilnost je relativno mala.

Ako cena naglo skoči sa 180 na 230 dinara, zatim padne na 195, pa ponovo poraste na 240 dinara, govorimo o mnogo većim oscilacijama.

Ista logika može da se primeni na akcije, valute, zlato, naftu, kriptovalute, nekretnine i druge vrste imovine.

Najveća greška je mešati volatilnost i rizik

Ova dva pojma jesu povezana, ali nisu potpuno ista. Volatilnost govori o tome koliko se cena kreće i koliko su promene velike.

Rizik je širi pojam. On uključuje mogućnost da ulaganje izgubi vrednost, ali i druge opasnosti – poput nelikvidnosti, problema kompanije, promene kamatnih stopa ili nemogućnosti da se novac brzo povrati. Zato ulaganje sa visokom volatilnošću nije automatski „loše“, niti je ulaganje sa niskom volatilnošću automatski bezbedno.

Zašto je mirno tržište ponekad varljivo?

Period niske volatilnosti može da ostavi utisak da je tržište potpuno bezbedno.

Ali finansijska istorija pokazuje da se raspoloženje može promeniti veoma brzo.

Pre velikih tržišnih potresa investitori često deluju smireno, a zatim jedan događaj – loši ekonomski podaci, geopolitička kriza, bankrot velike kompanije ili neočekivana odluka centralne banke – može da izazove nagli skok neizvesnosti.

Zbog toga finansijski stručnjaci volatilnost posmatraju kao meru temperature tržišta.

Kada je temperatura niska, tržište je mirno. Kada naglo raste, to ne znači nužno da će uslediti katastrofa, ali znači da se nešto promenilo i da su očekivane veće oscilacije.

Ukratko: šta znači volatilnost?

Volatilnost = veličina i učestalost promena cene.

  • Niska volatilnost: cene se uglavnom kreću mirno i u manjim rasponima.
  • Visoka volatilnost: cene se brzo i snažno pomeraju.
  • Ekstremna volatilnost: tržište može za vrlo kratko vreme doživeti ogromne skokove ili padove.
  • VIX: jedan od najpoznatijih pokazatelja očekivane volatilnosti na američkom tržištu akcija.

Najvažnije je zapamtiti jednu stvar: volatilnost ne govori da li će cena sutra biti viša ili niža. Ona govori koliko bi put do te cene mogao da bude turbulentan.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.