Zvuk, svetlost i reakcija na pokret. To je budućnost voljenih Lego cigli. Ili barem tako misli rukovodstvo kompanije, koje je predstavilo "Pametne cigle" na sajmu potrošačke elektronike CES 2026 u Las Vegasu pre nekoliko dana. Lego tvrdi da je ovo njihova najveća revolucija u skoro 50 godina. Pa hajde da vidimo o čemu tačno ovde govorimo...

Pametne cigle - u obliku običnog Lego-a dimenzija dva puta četiri - biće objavljene u tri seta sa temom Ratova zvezda i pokreće ih specijalno dizajnirani čip manji od jednog Lego-a, izveštava Gardijan. Kada se ugrade u Lukov Skajvokerov X-wing lovac, one proizvode potrebne "šuštajuće" zvuke, u zavisnosti od toga kako igrač okreće letelicu kroz vazduh.

Zvučni signali i treptanje droida R2D2 su takođe replicirani. San za svakog fana Ratova zvezda. Više nema potrebe da pravite zvukove ili da ih zamišljate u glavi. Na primer, ako je Dart Vejderov TIE lovac opremljen drugom pametnom ciglom, kada se carska letelica sukobi sa letelicom Pobunjeničke alijanse u borbi, svaka će proizvoditi zvukove kako bi signalizirala da li je pogođena laserima suprotstavljene strane.

Promena dečjih navika

Pametne cigle komuniciraju jedna sa drugom i čak će odlučiti da li je dovoljno preciznih laserskih udaraca izvedeno da bi se "uništio" protivnik. Takođe emituju svetlost i puštaju muziku. Na demonstraciji novih igračaka, direktor Lega, Tom Donaldson, objasnio je da kada se igrate sa Dart Vejderovom letelicom, "s vremena na vreme dobijate Carski marš, samo da biste stvorili atmosferu".

A cena? Prava bacačka svota. Na primer, manji Dart Vejderov TIE lovac košta 69,99 evra, dok veći set "Dvoboj u tronskoj sobi" košta 159,99 evra. Ili jednostavno dodirnite karticom ili telefonom POS terminal. Šta god više volite. Pametna igra se takođe susrela sa protivljenjem od samog početka. Nova linija proizvoda izazvala je pomešane reakcije stručnjaka za igru.

Džoš Golin, glavni izvršni direktor grupe za prava dece Ferplej, veruje da bi pametne cigle mogle da "potkopaju ono što je nekada bilo sjajno kod Lega" - korišćenje dečje mašte tokom igre. Rekao je da igračka u svom prirodnom, originalnom obliku ne zahteva dodatne karakteristike za generisanje zvukova ili drugih efekata.

 - Kao što svako ko je ikada gledao dete kako se igra sa staromodnim Lego kockicama zna, dečje Lego kreacije se već kreću i proizvode zvukove snagom dečje mašte - rekao je za Bi-Bi-Si (BBC).

A sada je vreme da se vratimo na početak teksta. Kao što smo pomenuli, rukovodioci Lega kažu da je ovo njihova najveća revolucija u skoro 50 godina.

Danska kompanija Lego Grup danas je jedan od najvrednijih i najprepoznatljivijih svetskih brendova u industriji igračaka, ali njen razvojni put obeležile su ne samo inovacije i globalni uspeh, već i ozbiljna poslovna kriza koja je skoro dovela do kolapsa kompanije početkom 2000-ih.

Lego je osnovao Ole Kirk Kristijansen 1932. godine u Bilundu, u Danskoj, tokom Velike depresije, kao malu stolarsku radionicu koja je proizvodila drvene igračke. Ime Lego potiče od izraza „leg godt“, što na danskom znači "dobro se igrati", i od ranih godina kompanija je gradila reputaciju za kvalitet i izdržljivost svojih proizvoda.

Nakon Drugog svetskog rata, Lego se okrenuo plastici, a 1958. godine je patentirao sistem za povezivanje kockica sa unutrašnjim gumama, što je stvorilo temelje Lego kockica kakve danas poznajemo. Tokom druge polovine 20. veka, Lego se brzo proširio na međunarodna tržišta i postao simbol kreativne igre. Do kraja 1990-ih, kompanija je zapošljavala hiljade radnika i stalno je rasla, ali je počela da gubi svoj strateški fokus.

Suočena sa promenljivim dečjim navikama i porastom digitalne zabave, tadašnje rukovodstvo je odlučilo da se agresivno proširi izvan svog osnovnog proizvoda. Lego se proširio na video igre, odeću, satove, pa čak i otvorio sopstvene tematske parkove, dok je broj različitih elemenata i setova nekontrolisano rastao. Sve je to povećalo troškove proizvodnje i logistike.

Posledice takve strategije postale su vidljive početkom 2000-ih. Godine 2000, Lego je zabeležio gubitak od 831 milion danskih kruna, a njegova finansijska situacija se dodatno pogoršala u narednim godinama. Do 2003. godine, prodaja je pala za više od 25 procenata, dok su gubici dostigli oko 935 miliona danskih kruna. Prema procenama, kompanija je tokom tog perioda gubila približno 250.000 evra dnevno, a njen ukupni dug je porastao na oko 800 miliona američkih dolara. Operativne marže, koje su krajem 1990-ih iznosile skoro 19 procenata, pale su na samo nekoliko procenata, a mogućnost bankrota se sve više pominjala u javnosti, piše Poslovni dnevnik.

Prekretnica se dogodila 2004. godine kada je kompaniju preuzeo Jergen Vig Knudstorp, prvi generalni direktor koji nije bio član osnivačke porodice. Novi menadžment je pokrenuo duboko restrukturiranje, smanjio broj proizvoda, pojednostavio proizvodne procese i prodao Legolend parkove kako bi oslobodio kapital. Najvažnija strateška odluka bila je povratak osnovnom proizvodu, !nazad osnovama" - Lego kockicama. Ojačali su saradnju sa postojećom zajednicom fanova i radili na razvoju licenciranih setova poput pomenutih Ratova zvezda, što se pokazalo izuzetno profitabilnim.

Lego je bio u svemiru

Takav preokret omogućio je brz oporavak. Do kraja 2000-ih, Lego je ponovo bio profitabilan, a tokom 2010-ih je izrastao i postao najveći svetski proizvođač igračaka po prihodima. U 2024. godini, Lego grupa je ostvarila rekordne prihode od približno 74,3 milijarde danskih kruna, uz snažan rast profita, dok je u prvoj polovini 2025. godine zabeležen dvocifreni rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu.

Iako Lego nije kotiran na berzi i nema zvaničnu tržišnu kapitalizaciju, analitičari procenjuju vrednost kompanije i njenog brenda u rasponu od nekoliko desetina milijardi američkih dolara. Danas je Lego u većinskom vlasništvu investicione kuće Kirkbi A/S, povezane sa porodicom osnivača, i Lego fondacije, a njegova priča se često navodi kao jedan od najuspešnijih primera korporativnog oporavka u savremenom poslovanju.

Godišnja proizvodnja kockica u proseku iznosi približno 36 milijardi, ili oko 1.140 u sekundi. Lego, jedna od najvećih evropskih kompanija, najveći je svetski proizvođač igračaka po prodaji. Do jula 2015. godine proizvedeno je 600 milijardi Lego delova.

A sada malo zabave… Lego je bio u svemiru. Posada Endevora STS-134 ponela je trinaest kompleta na Međunarodnu svemirsku stanicu 2011. godine. Astronauti su pravili modele da vide kako će reagovati u mikrogravitaciji, kao deo programa Lego kockice u svemiru. Najveća Lego "igračka" ikada napravljena bio je lovac X-wing iz Zvezdanih ratova. Bio je u razmeri 1:1 i zahtevao je pet miliona kockica. Bio je izložen u Njujorku u maju 2013. godine.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.