Brod natovaren bogatstvom prikupljanim čitavu deceniju ležao je u morskom mraku, a činilo se da su njegove tajne bezbedne. Međutim, kada su prvi predmeti izvučeni na površinu, usledio je talas sumnji, optužbi i međusobno suprotstavljenih zahteva za vlasništvo. Ko je zaista silazio do olupine, ko ima pravo na njen teret i ko bi mogao najviše da izgubi?
Kolumbija je započela izvlačenje blaga sa španskog galiona San Hoze (San José), koji se smatra „Svetim gralom svih brodoloma“. Međutim, operacija je pokrenula optužbe za pljačku olupine i otvorila komplikovan spor oko vlasništva nad pronađenim predmetima, piše Dejli galaksi.
Da li je neko već uspeo da izvuče vredne artefakte sa potonulog broda i ko će imati pravo na blago koje se još nalazi u njegovoj utrobi? San Hoze leži na dubini od 600 metara, nedaleko od obale Kolumbije, a procene vrednosti njegovog tereta kreću se između 10 i 17 milijardi dolara u današnjem novcu. Gotovo godinu dana nakon što su prvi predmeti izvučeni na površinu, olupina otvara više pitanja nego što pruža odgovora.
Britanska Kraljevska mornarica potopila je brod 1708. godine, tokom Rata za špansko nasleđe. Dugo se verovalo da je od tada netaknut ležao na morskom dnu, zbog čega su aktuelne optužbe o mogućim ranijim intervencijama na olupini posebno izazvale pažnju.
Teret koji je prikupljan deset godina
San Hoze je prevozio desetogodišnje zalihe zlata, srebra i dragog kamenja, odnosno danak prikupljen u španskim kolonijama Latinske Amerike, namenjen španskom kralju. Na brodu se nalazilo oko 200 tona zlata, srebra i neobrađenog dragog kamenja, što je predstavljalo prihod od poreza prikupljan tokom čitave decenije, pre planiranog povratka flote u Španiju.
Glavno sredstvo plaćanja u tadašnjoj Americi bili su srebrni i zlatni novčići poznati kao makukine (macuquinas), odnosno „cobs“ na engleskom jeziku. Pravljeni su tako što su se komadići zlata ili srebra odsecali od poluga, a predstavljali su osnovni način na koji su Španci prebacivali velike količine bogatstva iz Amerike u Evropu.
Pretpostavlja se da je pronađena zbirka novčića bila deo kraljevske riznice poslate iz Perua.
Dana 8. juna 1708. godine, flota od 18 brodova isplovila je iz Kartahene ka Španiji, ali ju je napalo pet britanskih ratnih brodova. Tokom artiljerijskog okršaja eksplodiralo je skladište baruta na San Hozeu, zbog čega je galion, dug oko 46 metara, potonuo zajedno sa gotovo 600 članova posade.
Prvo izvlačenje, a odmah zatim i prve sumnje
Krajem 2025. godine, kolumbijsko Ministarstvo kulture, umetnosti i znanja upotrebilo je podvodno robotsko vozilo kako bi prikupilo prve uzorke sa olupine. Konstrukcija galiona ostavljena je netaknuta, a broj izvučenih predmeta bio je mali: tri novčića, dve porcelanske čaše različitih stilova i bronzani top, na kojem su se još nalazili ostaci drveta, konopca i sedimenta.
Alhena Kaideso Fernandes, direktorka Kolumbijskog instituta za antropologiju i istoriju (ICANH), izjavila je da prikupljanje predmeta „otvara mogućnost da se građani približe“ istoriji galiona kroz materijalne dokaze iz prošlosti.
Ipak, ne dele svi njeno mišljenje. Jedan kolumbijski arheolog, koji od 2018. godine osporava plan izvlačenja predmeta, izjavio je da „nisu navedeni naučni razlozi“ zbog kojih bi artefakti trebalo da budu izvađeni. Istraživački tim, s druge strane, tvrdi da su predmeti važni za utvrđivanje stanja očuvanosti lokaliteta, kroz fizičko-hemijske analize.
Čak je i pronađeni konopac izazvao raspravu. Prema rečima direktora nadzornog tela, reč je najverovatnije o modernom materijalu. Istraživački tim je, međutim, uzvratio da su konopci sačuvani i na znatno starijim olupinama, uključujući i vikinški brod iz 12. veka.
Kome zapravo pripada potonulo blago?
Ranije ove godine, kolumbijska nadzorna grupa zadužena za podvodno kulturno nasleđe uputila je otvoreno pismo državnom tužiocu. U njemu je iznela sumnje u pljačku i neovlašćene intervencije na mestu brodoloma tokom 2016. i 2022. godine.
Grupa je takođe tvrdila da su otkrivene koordinate olupine, koje se zvanično smatraju državnom tajnom još od 2015. godine, kada je vlada objavila da je brod pronađen.
Kako navodi magazin Popular Mechanics, sumnje su delom zasnovane na analizi stručnjaka za podvodnu arheologiju sa Univerziteta u Sautemptonu. On je uporedio snimke iz 2015. i 2016. godine i uočio „selektivna područja na kojima je uklonjen sediment“. Kolumbijski institut za antropologiju i istoriju više puta je odbacio optužbe za pljačku olupine.
Pitanje vlasništva nad brodom i njegovim teretom i dalje je nerešeno.
Španija smatra San Hoze svojim suverenim ratnim brodom i ratnim grobljem, dok je narod Kvara-Kvara (Qhara Qhara) iz Bolivije, čiji su preci iskopavali veliki deo srebra koje se nalazilo na brodu, takođe istakao sopstveno pravo na deo blaga.
Glavni pravni spor vodi se pred Stalnim arbitražnim sudom, gde kompanija Sea Search Armada zahteva odštetu od 10 milijardi dolara, odnosno približno polovinu procenjene vrednosti tereta. Kompanija tvrdi da je još početkom osamdesetih godina prošlog veka pronašla galion.
Kolumbija osporava njene tvrdnje i negira da je kompanija locirala pravu olupinu. Ukoliko sud presudi u korist Sea Search Armade, Kolumbija bi se mogla suočiti sa najskupljim sporom oko izvlačenja potonulog blaga u istoriji.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)