A postoje i oni koji shvate da mogu da zarade tako što će ljudima ponuditi zaštitu od onoga čega se najviše plaše. Džon Mekafi pripadao je ovoj drugoj grupi. U vreme kada su računarski virusi za većinu korisnika bili gotovo nepoznata pretnja, on je prepoznao posao budućnosti i stvorio kompaniju koja će njegovo prezime učiniti poznatim širom sveta.
Mekafi je zaista jedinstvena pojava u svetu milijardera, i to pre svega zbog izuzetno uzbudljivog života koji je vodio, kao i sumnjivih okolnosti pod kojima je umro. Čovek koji je milionima ljudi prodavao digitalnu sigurnost vremenom je postao simbol svega suprotnog: nepredvidivosti, sukoba sa zakonom, kontroverzi i života koji je sve više ličio na triler. Njegova priča počela je u tehnološkom svetu, među računarima i programskim kodovima, a završila se u zatvorskoj ćeliji u Španiji.
Od teškog detinjstva do Silicijumske doline
Džon Dejvid Mekafi rođen je 1945. godine u Velikoj Britaniji, a odrastao je u Sjedinjenim Američkim Državama, u saveznoj državi Virdžiniji. Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo porodičnim problemima i nasiljem. Otac, koji je imao problema sa alkoholom, izvršio je samoubistvo kada je Mekafi imao 15 godina. Taj događaj ostavio je dubok trag na njega, o čemu je kasnije otvoreno govorio u intervjuima. Kao mlad čovek, Mekafi je pokazivao sklonost ka matematici, tehnologiji i programiranju. Radio je različite poslove, a tokom šezdesetih i sedamdesetih godina gradio je karijeru u svetu koji je tek počinjao da naslućuje koliko će računari promeniti privredu i svakodnevni život.
Radio je i za NASA-u, a kasnije i za kompanije iz tehnološkog sektora, uključujući Lokhid (Lockheed). Upoznao je računare u vreme kada su oni zauzimali čitave prostorije, kada je pristup digitalnim sistemima bio privilegija velikih institucija i kada gotovo niko nije mogao da predvidi da će za nekoliko decenija postati neizostavan deo svakog doma.
Ipak, Mekafi nije bio čovek koji je želeo da zauvek ostane deo velikog sistema. Imao je preduzetnički instinkt, ali i ličnost koja se teško uklapala u klasična korporativna pravila. Njegov profesionalni put bio je praćen ličnim problemima, a kasnije je i sam govorio o zloupotrebi alkohola i droga u pojedinim periodima života.
Upravo će spoj tehničkog znanja, poslovne intuicije i sklonosti ka riziku obeležiti njegovu karijeru.
Virus koji je promenio njegov život
Krajem osamdesetih godina računarski virusi počeli su da izazivaju sve veću zabrinutost. Programi koji su mogli da se kopiraju, šire i ometaju rad računara predstavljali su novu vrstu problema, posebno za kompanije koje su sve više zavisile od digitalnih sistema. Mekafi se, prema sopstvenim kasnijim pričama, zainteresovao za ovu oblast kada je naišao na virus poznat kao Brain, koji se pojavio 1986. godine. Shvatio je da će sa širenjem personalnih računara rasti i potreba za zaštitom od zlonamernog softvera.
Godine 1987. osnovao je kompaniju "McAfee Associates". Njegova poslovna ideja bila je jednostavna, ali veoma efikasna: antivirusni program trebalo je ponuditi velikom broju pojedinačnih korisnika, dok bi kompanije, kojima je pouzdanost računarskih sistema bila od ključnog značaja, plaćale licence. Program je distribuirao kao takozvani shareware, odnosno softver koji su korisnici mogli da preuzmu i isprobaju, a zatim plate ukoliko žele da ga legalno koriste i dobijaju podršku. U eri pre današnjih prodavnica aplikacija, taj pristup omogućio mu je da brzo dođe do velikog broja ljudi.
Mekafi nije morao da ubeđuje svet da su računari korisni. Morao je da objasni da oni imaju i svoju slabu tačku. Kako su računari ulazili u kancelarije, banke i poslovne sisteme, zaštita od virusa postajala je sve važnija. Ono što je u početku izgledalo kao nišna delatnost pretvorilo se u tržište sa ogromnim potencijalom. "McAfee Associates" rasla je zajedno sa strahom od digitalnih pretnji, a njeno ime postajalo je sve prepoznatljivije. Prema analizi slučaja koju je objavila poslovna škola Stenford, kompanija je već početkom devedesetih ostvarivala milione dolara prihoda uz izuzetno visoke operativne marže.
Milioner koji nije želeo da bude samo biznismen
Uspeh je Mekafiju doneo novac, status i mogućnost da napusti uobičajeni poslovni život. Kompanija je izašla na berzu 1992. godine, a on se 1994. povukao iz firme koju je osnovao.
Njegov izlazak iz kompanije označio je početak novog poglavlja. Mekafi više nije morao da svakodnevno vodi posao koji je izgradio. Mogao je da se posveti novim projektima, investicijama i sopstvenim interesovanjima.
Međutim, njegovo bogatstvo nije značilo da je pronašao mir. Naprotiv, činilo se da mu je život bez poslovnih ograničenja otvorio vrata ka još većim eksperimentima. U javnosti se sve više udaljavao od slike tradicionalnog tehnološkog preduzetnika. Dok su drugi osnivači kompanija gradili reputaciju kroz proizvode, investicije i poslovne rezultate, Mekafi je počeo da privlači pažnju i zbog sopstvenih ekscentričnosti.
Ipak, nije nestao iz tehnološkog sveta. Nastavio je da prati razvoj industrije i povremeno pokreće nove poslove, ali njegov najveći uspeh već je bio iza njega.
U međuvremenu se promenilo i samo tržište. Kompanija koju je osnovao nastavila je da postoji i nakon njegovog odlaska, dok je antivirusna zaštita postala standardna kategorija softvera. Mekafi je, međutim, sve više postajao poznat po onome što radi van kancelarije, a sve manje po onome što je prvobitno stvorio.
A onda je usledio preokret koji će njegovo ime zauvek povezati sa jednom od najmračnijih epizoda njegovog života. Mekafi je napustio uređeni svet Silicijumske doline i preselio se u Belize, malu državu u Centralnoj Americi. Tamo je počeo da živi po sopstvenim pravilima, daleko od poslovnih centara i pod sve neobičnijim okolnostima.
Uskoro će se njegovo ime naći u policijskim izveštajima, a priča o uspešnom preduzetniku pretvoriće se u međunarodnu misteriju.
Drugi i poslednji deo priče o Džonu Mekafiju: bekstvo, oružje, misteriozna smrt
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)