Kompanije masovno zatvaraju fabrike, sele proizvodnju u inostranstvo i najavljuju dramatične talase otpuštanja. I dok troškovi energije, rada i birokratije rastu iz meseca u mesec, stručnjaci upozoravaju: Ako se produktivnost ne poveća, Nemačka će se suočiti sa periodom stagnacije koji mnogi nazivaju "izgubljenom decenijom“.

Prema pisanju Bilda, Nemačka se suočava sa ozbiljnim talasom zatvaranja preduzeća. Zbog visokih troškova energije, sve skuplje radne snage i obimne birokratije, mnoge kompanije jedva preživljavaju ili jednostavno odustaju. Podaci koje je objavila Inicijativa za novu socijalnu tržišnu ekonomiju (INSM) otkrivaju razmere problema.

Na samo 88 lokacija širom zemlje, uskoro će nestati 147.522 radna mesta. Analiza INSM-a obuhvatila je sva najavljena smanjenja od 1. jula 2024. godine pa nadalje, a trend je, tvrde, dramatičan.

https://bizportal.rs/expo-2027/ekspo-2027-kao-prelomna-tacka-za-turizam-i-hotelijerstvo-beograd-se-sprema-za-milione-posetilaca/

INSM je ranije upozorio da bez rasta produktivnosti Nemačka ide ka periodu ekonomske stagnacije. Prema njihovom izveštaju, objavljenom na zvaničnoj veb stranici organizacije, BDP stagnira od 2019. godine, dok stanovništvo raste, tako da je BDP po glavi stanovnika već pao na 1,5 odsto. Starenje stanovništva dodatno pogoršava krizu: predviđa se da će "ulaganje rada po glavi stanovnika" pasti još naglije do 2035. godine, što će Nemačku staviti u izrazito nepovoljan položaj.

Da bi procenio dugoročni razvoj, INSM je naručio analizu od Kilskog instituta za svetsku ekonomiju (IfW). Institut je razvio tri scenarija rasta produktivnosti do 2040. godine. Izračunali su da bi povećanje produktivnosti od 0,5 odsto godišnje povećalo realni BDP za 7,9 procenata. Ako bi se produktivnost povećavala za jedan procenat godišnje, realni BDP bi rastao za 16,3 odsto. Ako bi se produktivnost povećavala za 1,5 odsto godišnje, realni BDP bi iznosio 25,2 procenta.

IfW ističe da bi svaki dodatni procentni poen produktivnosti doneo do 17 procentnih poena veći BDP po glavi stanovnika do 2040. godine, izveštava Feniks magazin.

Plate neće rasti



INSM upozorava da su plate direktno povezane sa produktivnošću ekonomije: sa produktivnošću + 0,5 odsto, plate rastu za samo 3,9 procenata. Sa rastom od jednog procenta, plate rastu za 12 odsto, dok bi rast od 1,5 procenata povećao plate za 20,6 odsto. Drugim rečima, bez reformi i modernizacije ekonomije, Nemačka može očekivati gotovo zamrznute plate i dalji pad kupovne moći.

Penzijski sistem predstavlja poseban problem. Prema procenama INSM-a, da bi se sprečile niže penzije ili veći doprinosi, Nemačkoj bi bio potreban dodatni rast produktivnosti od čak dva procentna poena godišnje između 2026. i 2035. godine. Ovaj pritisak će se smanjiti tek kada se generacija bejbi bumera potpuno penzioniše.

Generalni direktor INSM-a, Torsten Alsleben, otvoreno je izjavio da je Nemačka zaglavljena u sopstvenoj birokratiji.

- Nemačka ima ogromne strukturne probleme koji ometaju rast. Svi su politički uzrokovani, ali se stoga mogu i politički promeniti - kazao je on.

Proizvodnja se seli iz Nemačke



Kako ističe, najavljene reforme nisu dale rezultate i sada moraju da "stignu zimi", brže i odlučnije. Prema INSM-u, ključni problemi su spora i komplikovana odobrenja, prekomerna birokratija, visoki porezi, loši uslovi za istraživanje i obrazovanje i niska zaposlenost žena i starijih radnika.

- Kompanije mogu biti produktivnije i inovativnije samo ako ih kreatori politike ne ograničavaju previše. Samo većom produktivnošću možemo osigurati prosperitet i socijalnu državu na duži rok - zaključio je on.

Nemački statistički zavod Destatis je ranije objavio podatke koji potvrđuju još jedan zabrinjavajući trend, masovno preseljenje proizvodnje van zemlje. Od 2021. do 2023. godine: 1.300 kompanija (više od 50 zaposlenih) je potpuno ili delimično preselilo proizvodnju, što je dva odsto svih takvih kompanija u Nemačkoj. Izgubljeno je 71.100 radnih mesta, a stvoreno je samo 20.300 novih, uglavnom kroz restrukturiranje. Neto gubitak radnih mesta za dve godine je 50.800, uglavnom u sektoru proizvodnje robe.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.