U pojedinim gradovima izbili su neredi, tokom kojih su pljačkani luksuzni butici i supermarketi, dok su javne zgrade išarane grafitima, a neke su čak i zapaljene. Tome su prethodile masovne demonstracije ranije ovog meseca, kada su studenti ukazivali na zapuštene učionice, nedostatak nastavnika i zgrade koje nisu prilagođene sve višim temperaturama. Demonstranti su za takvo stanje okrivili višegodišnje nedovoljno ulaganje u javno obrazovanje.
Istovremeno, rastući francuski dug podigao je prinose na državne obveznice na najviši nivo u poslednje 24 godine, uz upozoravajuće signale kakvi nisu viđeni još od dužničke krize u evrozoni 2011. godine, piše Fortune, prenosi Jahu fajnens.
Dok su kandidati krajnje desnice i krajnje levice u prednosti u trci za mesto sledećeg predsednika Francuske na proleće, finansijska tržišta sve manje veruju da će bilo koja od te dve političke opcije preduzeti bolne mere neophodne za smanjenje budžetskog deficita.
Za Muđtabu Rahmana, direktora za Evropu u konsultantskoj kompaniji Eurasia Group, Francuska prolazi kroz krizu liberalne demokratije, krizu lošeg upravljanja javnim finansijama i krizu nezadovoljstva mladih.
„Međutim, fiskalna kriza je najopasnija, jer se u osnovi nalazi mnogih problema zemlje i preti da je dovede do propasti“, napisao je Rahman u autorskom tekstu za Njujork tajms u četvrtak. „Francuska se zaista nalazi na ivici.“
Ove krize međusobno su povezane. Rahman je, na primer, ukazao na to da Francuska za obrazovanje izdvaja više od proseka Evropske unije, ali da se više od četvrtine tog novca troši na penzije penzionisanih nastavnika.
Do sličnog zaključka došao je i nobelovac Pol Krugman, koji je direktno povezao izdašan penzioni sistem Francuske sa nezadovoljstvom studenata. Zbog veoma velikodušnog državnog penzionog sistema, izdvajanja za obrazovanje trpe, što znači da Francuska praktično subvencioniše starije građane na račun svih ostalih, napisao je Krugman prošle nedelje na platformi Substack.
Javni dug Francuske dostigao je rekordnih četiri biliona dolara, odnosno 119 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je najviši odnos duga i BDP-a još od neposredno nakon Drugog svetskog rata.
Iako su pandemija, kao i ratovi u Ukrajini i Iranu, dodatno pogoršali stanje francuskih javnih finansija, predsednik Emanuel Makron istovremeno je odustao od dela reformi čiji je cilj bio obuzdavanje rasta duga.
Sebastijan Lekorni, najnoviji u nizu premijera koji se smenjuju na toj funkciji, predložio je budžet za 2027. godinu kojim bi deficit bio blago smanjen sa 5,4 na pet odsto BDP-a. Prvo ključno glasanje o tom predlogu u Narodnoj skupštini očekuje se u utorak.
„Ako njegova vlada ne uspe da usvoji budžet, troškovi servisiranja francuskog duga mogli bi naglo da eksplodiraju“, prognozirao je Rahman.
„Francuska bi mogla da bude primorana da zatraži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i da se nada podršci Evropske centralne banke – što bi predstavljalo poniženje za sedmu najveću svetsku ekonomiju.“
Nepoverenje tržišta prema Francuskoj više je političke nego ekonomske prirode, dodao je Rahman. Investitori strahuju da je zemlja postala gotovo neupravljiva, jer je malo verovatno da će ekstremna levica i desnica sprovesti neophodne promene.
Liderka krajnje desnice Marin Le Pen obećala je da će vratiti zakonsku starosnu granicu za odlazak u penziju na 62 godine, a ranije je čak predlagala da se ona spusti na 60 godina. S druge strane, kandidat krajnje levice za predsednika Žan-Lik Melanšon vodi kampanju na programu prema kojem bi centralna banka jednostavno poništila svoje vlasništvo nad francuskim državnim dugom.
Takvi stavovi pomažu da se objasni zašto su investitori podigli troškove zaduživanja Francuske na izuzetno visok nivo, smatra Rahman.
„Plaše se da zemlja postaje društveno nestabilna i institucionalno paralisana.“
Prema njegovim rečima, predsednički izbori u maju možda neće biti presudni za finansijska tržišta, jer bi parlamentarni izbori u junu mogli da se završe bez većine za novog predsednika, što bi dodatno produbilo političku blokadu.
Francuska bi već naredne nedelje mogla da izbegne neposrednu katastrofu ukoliko Le Pen naloži svojim saveznicima u Narodnoj skupštini da budu uzdržani prilikom glasanja o budžetu, čime bi se omogućilo njegovo usvajanje.
„To bi za sada moglo da spreči slom kakav je Grčka doživela nakon finansijskog kraha. Ali Francuska više ne upravlja sopstvenom sudbinom“, upozorio je Rahman.
Naglo povećanje troškova zaduživanja pokazalo bi da je Francuska prepuštena na milost i nemilost tržištu obveznica, koje je počelo da uračunava sve veći rizik od državnog bankrota. Slična situacija već postoji u Velikoj Britaniji, gde je vlada praktično pod pritiskom takozvanih „obvezničkih vigilanta“ – investitora koji prodajom državnih obveznica mogu da povećaju troškove zaduživanja i primoraju vlasti na promenu politike.
Tjeri Vizman, globalni strateg za devizna tržišta i kamatne stope u kompaniji Macquarie Group, ocenio je u analizi objavljenoj u utorak da bi Francuska morala da prođe kroz niz ozbiljnih potresa kako bi konačno dovela javne finansije u red i povratila poverenje tržišta obveznica.
Među mogućim događajima naveo je glasanje o nepoverenju koje bi Francusku ostavilo bez funkcionalne vlasti u parlamentu, snižavanje kreditnog rejtinga od strane agencije Moody’s, širenje uličnih protesta i nasilja, naglo i zarazno povećanje razlike između prinosa na francuske i druge državne obveznice, kao i pobedu Marin Le Pen na predsedničkim izborima.
Vizman smatra da ni Evropska centralna banka ne bi brzo pritekla u pomoć, jer bi strahovala da bi takav potez podstakao takozvani „moralni hazard“, odnosno podstakao vlade da nastave sa neodgovornim zaduživanjem očekujući da će ih neko drugi spasiti. Uz to, postojeći mehanizmi finansijske pomoći nemaju dovoljno kapaciteta da podrže ekonomiju veličine francuske.
„U svakom slučaju, čini se da bi Francuska prvo morala da prođe kroz dolinu pre nego što stigne na drugu stranu jaza koji je deli od fiskalne odgovornosti“, dodao je Vizman.
Prema njegovoj proceni, tek nakon svih tih bolnih promena u narednim mesecima Francuska bi mogla da pronađe odlučnost da se suoči sa problemima i obaveže na politiku štednje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)