Ko je Kristin Lagard? Od advokature do vrha svetskih finansija, obeležila je i velika afera

Kristin Lagard napušta mesto predsednice Evropske centralne banke 7. februara 2027. godine, devet meseci pre isteka mandata, a iza nje ostaje karijera koja ju je od međunarodne advokature dovela do čela MMF-a i jedne od najvažnijih finansijskih institucija na svetu.

Kristin Lagard, jedna od najuticajnijih žena u svetskim finansijama, odlazi sa čela Evropske centralne banke (ECB) pre isteka mandata, što je otvorilo pitanje ko će je naslediti i kakav će biti budući pravac monetarne politike evrozone. Iako je po obrazovanju pravnica, a ne ekonomistkinja, tokom karijere stigla je do samog vrha međunarodnih finansijskih institucija.

Evropska centralna banka potvrdila je 29. oktobra da će Lagard napustiti funkciju 7. februara 2027. godine. Njen mandat trebalo je da traje do 31. oktobra iste godine. O njenom mogućem ranijem odlasku spekulisalo se mesecima, a vest o povlačenju pokrenula je proces izbora naslednika, piše ECB.

Ko je Kristin Lagard i zašto je važna?

Kristin Lagard rođena je 1. januara 1956. godine u Parizu. Odrasla je u porodici prosvetnih radnika, a njen profesionalni put nije od početka vodio ka ekonomiji i bankarstvu. Obrazovala se u oblasti prava, a međunarodnu karijeru izgradila je zahvaljujući radu sa velikim kompanijama i iskustvu u francuskoj politici.

Njena biografija razlikuje se od karijera mnogih ljudi koji se nalaze na čelu centralnih banaka. Umesto klasičnog puta kroz ekonomsku teoriju i bankarski sektor, Lagard je do međunarodnog uticaja stigla preko advokature, državne uprave i upravljanja finansijskim institucijama.

Upravo joj je kombinacija pravnog znanja, političkog iskustva i pregovaračkih veština pomogla da preuzme neke od najodgovornijih funkcija u međunarodnoj ekonomiji.

Od advokatske kancelarije do francuske vlade

Profesionalnu karijeru započela je u međunarodnoj advokatskoj firmi Baker McKenzie, kojoj se pridružila 1981. godine. Bavila se, između ostalog, radnim pravom, pitanjima tržišne konkurencije i spajanjima i preuzimanjima kompanija.

Godine 1999. postala je predsednica globalnog rukovodstva ove advokatske firme, čime je stekla značajno iskustvo u vođenju velike međunarodne organizacije.

Njen ulazak u francusku politiku usledio je 2005. godine, kada je imenovana za ministarku spoljne trgovine. Kasnije je obavljala i funkciju ministarke poljoprivrede i ribarstva, a 2007. godine postala je ministarka ekonomije i finansija Francuske.

Na toj poziciji bavila se ekonomskim izazovima u periodu koji je obeležila globalna finansijska kriza. Međunarodna iskustva i politički angažman otvorili su joj put ka još važnijim funkcijama.

Prva žena na čelu Međunarodnog monetarnog fonda

Godine 2011. Kristin Lagard izabrana je za direktorku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čime je postala prva žena na čelu te institucije.

Tokom njenog mandata MMF se bavio posledicama globalne finansijske krize, dužničkim problemima pojedinih evropskih zemalja i izazovima oporavka svetske ekonomije.

Posebno značajan bio je period evropske dužničke krize, tokom koje su se pojedine države evrozone suočavale sa ozbiljnim problemima u finansiranju svojih dugova. MMF je učestvovao u međunarodnim programima pomoći, a Lagard je bila među ključnim predstavnicima institucija koje su pregovarale o merama za stabilizaciju ekonomija.

Njen rad na čelu MMF-a učvrstio je njen položaj u međunarodnim finansijskim krugovima i otvorio put ka sledećem velikom koraku u karijeri.

Preuzela Evropsku centralnu banku 2019. godine

U novembru 2019. godine Lagard je preuzela funkciju predsednice Evropske centralne banke, postavši prva žena na čelu te institucije.

ECB ima ključnu ulogu u monetarnoj politici evrozone. Njene odluke o kamatnim stopama utiču na uslove zaduživanja, troškove kredita, štednju i privrednu aktivnost u zemljama koje koriste evro.

Kada centralna banka povećava kamatne stope, krediti sa promenljivom kamatom mogu postati skuplji, dok se uslovi finansiranja za kompanije i građane mogu pooštriti. Kada kamate padaju, zaduživanje može postati povoljnije, mada konačni troškovi zavise i od poslovne politike banaka i drugih tržišnih okolnosti.

Tokom Lagardinog mandata ECB se suočila sa snažnim inflatornim pritiscima, energetskim šokovima i promenama u globalnoj ekonomiji. Zbog toga su odluke o kamatama bile u centru pažnje građana, preduzeća i finansijskih tržišta.

Afera koja je obeležila njenu karijeru

Uprkos profesionalnim uspesima, Lagardina karijera bila je praćena i velikom pravnom kontroverzom u Francuskoj.

Slučaj se odnosio na spor između francuskog biznismena Bernara Tapija i banke Credit Lyonnais, povezan sa prodajom njegovog udela u kompaniji Adidas. Nakon dugotrajnog spora, postupak arbitraže 2008. godine rezultirao je odštetom od oko 285 miliona evra za Tapija, piše Blic.

Lagard, koja je tada bila francuska ministarka finansija, našla se pod istragom zbog odluke da ne ospori arbitražni postupak.

Francuski sud ju je 2016. godine proglasio krivom za nemar u vezi sa tim slučajem, ali joj nije izrekao kaznu. Ona je negirala da je postupila nepropisno i tvrdila da nije imala ličnu korist.

Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, ali nije sprečio njen kasniji izbor na čelo Evropske centralne banke.

Zašto je njen odlazak važan za Evropu?

Odlazak Kristin Lagard otvara pitanje ko će preuzeti vođenje ECB u periodu u kojem su inflacija, troškovi finansiranja i ekonomski rast i dalje važna pitanja za evropsku privredu.

Predsednik ECB učestvuje u vođenju institucije koja odlučuje o monetarnoj politici evrozone, pa izbor naslednika može biti važan za budući pristup kamatnim stopama i očuvanju stabilnosti cena.

Ipak, odluke ne donosi predsednik samostalno. Ključnu ulogu ima Upravni savet ECB, koji okuplja članove Izvršnog odbora i guvernere centralnih banaka zemalja evrozone.

To znači da promena na čelu institucije ne mora automatski dovesti do naglog zaokreta u politici, ali može uticati na način na koji se odluke predstavljaju, obrazlažu i sprovode.

Za građane i kompanije širom Evrope, uključujući i one u Srbiji koji imaju kredite vezane za evro ili posluju sa evropskim tržištem, odluke ECB ostaju važne zbog mogućeg uticaja na troškove finansiranja, potražnju i privredna kretanja.

Karijera Kristin Lagard pokazuje kako se put od advokature i nacionalne politike može završiti na čelu jedne od najvažnijih finansijskih institucija na svetu. Njen odlazak u februaru 2027. godine označiće kraj mandata tokom kojeg su inflacija, kamatne stope i ekonomska neizvesnost bili među najvećim izazovima evrozone.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.