Kore i delovi voća i povrća koji se obično završavaju u smeću prepuni su dijetetskih vlakana, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa londonskog Kraljevskog koledža (King’s College London).
Istraživači su ispitali 12 najčešće korišćenih vrsta voća i povrća, među kojima su ananas, lubenica, bundeva, brokoli i paprika. Rezultati su ih iznenadili. Pokazalo se da kore, semenke, peteljke i drugi delovi koje uglavnom odbacujemo sadrže više vlakana nego jestivi deo ploda.
Ovi nalazi ukazuju na to da bi uključivanje takvih delova u svakodnevnu ishranu moglo da poveća unos vlakana, ali i da istovremeno smanji količinu bačene hrane, piše Interesting engineering.
Samo četiri odsto odraslih Britanaca unosi preporučenih najmanje 30 grama dijetetskih vlakana dnevno. Prosečan unos iznosi svega 16,4 grama. Istovremeno, u Velikoj Britaniji se godišnje baci oko 10 miliona tona hrane, a sveže voće i povrće čine čak 36 odsto tog otpada.
Do pet puta više vlakana u kori nego u plodu
Najveću koncentraciju vlakana istraživači su pronašli u kori i sredini ananasa. Ovi delovi sadržali su čak 453,7 odsto više vlakana nego mesnati deo ploda. Drugim rečima, bilo bi potrebno pojesti približno pet porcija ananasa kako bi se dostigla ista količina vlakana.
Kora i semenke butternut tikve sadržale su 9,25 grama vlakana na 100 grama, što je gotovo trećina preporučenog dnevnog unosa od 30 grama u Velikoj Britaniji.
Kora lubenice imala je 2,10 grama vlakana na 100 grama, što je približno jednako količini koju sadrži kriška integralnog hleba.
Istraživači su utvrdili da delovi koji se obično bacaju čine između 25 i 48 odsto ukupne težine pojedinih plodova. Zbog toga su ispitivali da li bi takozvani princip ishrane „od korena do vrha“ (root-to-tip), koji podrazumeva korišćenje jestivih delova biljaka koji se inače odbacuju, mogao da poveća unos vlakana i smanji bacanje hrane.
„Važno je naglasiti da ovo ne znači da podstičemo ljude da pojedu 100 grama kore i semenki butternut tikve samo da bi povećali unos vlakana“, izjavila je Bajka.
„Umesto toga, boljim korišćenjem često zanemarenih delova voća i povrća u svakodnevnim obrocima možemo na jednostavan i održiv način da povećamo unos dijetetskih vlakana.“
Dijetetska vlakna imaju važnu ulogu u zdravlju sistema za varenje, a njihov unos povezuje se i sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i pojedinih vrsta karcinoma, navodi se u saopštenju istraživača.
Potrošačima je važnija hranljivost nego održivost
Istraživači su, međutim, ukazali i na nekoliko ograničenja studije. Među njima su mali broj ispitanih vrsta voća i povrća, primenjene metode istraživanja, ali i potreba da se pažljivo procene mogući rizici konzumiranja kora i drugih delova biljaka.
„Buduća istraživanja trebalo bi da obuhvate i moguće neželjene posledice povećane konzumacije delova biljaka koji se obično odbacuju, uključujući izloženost antinutritivnim biljnim materijama koje mogu negativno da utiču na zdravlje ukoliko se unose u količinama većim od bezbednih“, naveli su autori.
Kao potencijalne probleme izdvojili su ostatke pesticida, teške metale i prirodno prisutna toksična jedinjenja, čije je dejstvo potrebno dodatno ispitati.
Takođe, istraživanje nije utvrdilo da li bi uključivanje kora, semenki i središnjih delova voća i povrća zaista dovelo do poboljšanja zdravstvenog stanja. Naučnici smatraju da su potrebne dodatne studije kako bi se precizno izmerilo koliko bi ovakav način ishrane povećao unos vlakana i kakve bi posledice imao po zdravlje.
Prema Gibsonu, za primenu ovog principa nije potrebno potpuno menjati način ishrane. Dovoljno je pronaći načine da se kore, semenke i drugi delovi koje inače bacamo uključe u obroke koje već svakodnevno pripremamo.
„Ovde nije reč o savršenstvu. Niti o tome da ljude treba primoravati da jedu hranu koja im nije ukusna. Poenta je u prepoznavanju nutritivne vrednosti delova namirnica koje smo navikli da bacamo. Upravo zbog toga smo na Kraljevskom koledžu isprobali jelovnik zasnovan na principu ishrane od korena do vrha“, rekao je Gibson.
Kako se zaključuje u saopštenju, čak i male promene u svakodnevnim navikama mogu vremenom doneti značajne koristi, kako za zdravlje ljudi, tako i za životnu sredinu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)