Centralna Evropa postaje jedno od glavnih uporišta povratka nuklearnoj energiji u Evropskoj uniji. Prema izveštaju organizacije GLOBSEC pod nazivom „From Plans to Reality: The Future of Nuclear Energy in Central Europe“, šest zemalja ovog regiona moglo bi da obezbedi više od polovine novih nuklearnih kapaciteta potrebnih Evropskoj uniji do 2050. godine.
Prema procenama Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropska unija trebalo bi da proširi svoje nuklearne kapacitete za gotovo 40 gigavata kako bi doprinela ostvarivanju klimatskih ciljeva do sredine veka.
Analiza nuklearnih projekata u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj identifikovala je 41 projekat izgradnje novih reaktora, ukupne planirane snage 24,3 gigavata. To predstavlja više od polovine potrebnog proširenja nuklearnih kapaciteta EU.
Ukoliko bi svi planirani blokovi bili izgrađeni, njihov kapacitet bio bi dovoljan da pokrije oko 45 odsto ukupne potrošnje električne energije ovih šest zemalja iz 2025. godine.
Ipak, između najavljenih projekata i stvarne proizvodnje električne energije i dalje postoji veliki jaz. Upravo će sposobnost država da planove pretvore u konkretne investicije odrediti koliko će nuklearna energija zaista doprineti evropskoj energetskoj tranziciji.
Između ambicioznih planova i spore izgradnje
Jedan od ključnih zaključaka izveštaja GLOBSEC-a jeste da se najveći rizik krije u ranim fazama razvoja projekata. Iako su nuklearni kapaciteti uvršteni u nacionalne energetske i klimatske strategije, većina planiranih reaktora još je daleko od izgradnje.
Prema analizi, samo oko 10 odsto ukupnog planiranog kapaciteta nalazi se u fazi fizičke izgradnje. U izveštaju se među takvim projektima navode blokovi Pakš 5 i 6 u Mađarskoj i Mochovce 4 u Slovačkoj.
Približno trećina planiranih kapaciteta nalazi se u naprednijoj pripremnoj fazi. Među projektima koji se izdvajaju su Lubiatowo-Kopalino u Poljskoj, Dukovany 5 i 6 u Češkoj, Cernavodă 3 i 4 u Rumuniji i Kozloduj 7 u Bugarskoj. U međuvremenu je počela i fizička izgradnja poljskog projekta Lubiatowo-Kopalino, koji se nalazi u početnoj fazi radova.
Preostali kapaciteti nalaze se u ranim fazama pripreme, u kojima projekti često nailaze na prepreke povezane sa finansiranjem, izdavanjem dozvola i političkim odlukama.
To je posebno važno za nuklearnu energetiku, jer od početnog planiranja do puštanja elektrane u rad često prolaze godine, pa i više od jedne decenije. Odlaganja u ranoj fazi mogu značajno da povećaju troškove i pomere rokove za početak proizvodnje.
Američki i južnokorejski dobavljači u prvom planu
Izveštaj ukazuje i na značajnu promenu u strukturi dobavljača nuklearne tehnologije u Centralnoj Evropi. Među kompanijama koje prednjače u planiranim novim projektima nalaze se američki Westinghouse, američko-japanski GE Hitachi i južnokorejski KHNP.
Westinghouse ima vodeću poziciju sa približno 6,8 gigavata planiranog kapaciteta zasnovanog na reaktorima AP1000. GE Hitachi učestvuje u planovima za nove nuklearne kapacitete u Poljskoj, dok je južnokorejski KHNP izabran za izgradnju novih blokova u češkoj elektrani Dukovany.
Posebno je upadljivo da među projektima obuhvaćenim analizom nema nijednog novog reaktorskog dizajna poreklom iz zemalja Evropske unije.
Francuski EDF učestvovao je na tenderu za projekat u Češkoj, ali je izbor pao na južnokorejskog konkurenta. Takav razvoj događaja otvara pitanje sposobnosti evropske nuklearne industrije da se nametne na tržištu na kojem se očekuju velike investicije.
U tom kontekstu, potencijalni nuklearni projekti u Srbiji mogli bi da budu zanimljivi i sa stanovišta evropskih dobavljača. EDF se pominje kao jedan od mogućih partnera za tehnologiju EPR ili EPR2, mada će konkretni izbori zavisiti od daljeg razvoja srpskog nuklearnog programa. Srbija se, pritom, može uključiti u širu raspravu o Centralnoj Evropi, ali njeno geografsko i političko svrstavanje u taj region zavisi od korišćene definicije.
Ruski uticaj slabi u novim projektima
Postojeću nuklearnu flotu šest posmatranih zemalja čini 19 reaktora ukupne snage oko 11,7 gigavata, među kojima dominiraju sovjetski dizajni VVER-440 i VVER-1000.
Međutim, ruska tehnologija ima znatno manji udeo u planovima za nove kapacitete. Prema izveštaju, na nju otpada oko 10 odsto planiranog novog kapaciteta, uglavnom kroz projekte u Slovačkoj i Mađarskoj.
Ovakva promena odražava preusmeravanje dela evropskih nuklearnih programa ka zapadnim i azijskim dobavljačima, ali ne znači da će postojeći reaktori sovjetskog dizajna uskoro prestati da rade. Njihov dalji rad zavisiće od bezbednosnih procena, modernizacije i regulatornih odluka.
Mali modularni reaktori: veliki potencijal, ali malo konkretnih rezultata
Mali modularni reaktori (SMR) zauzimaju značajno mesto u energetskim strategijama svih šest zemalja, ali konkretni projekti i dalje su uglavnom u ranim fazama razvoja.
Prema analizi GLOBSEC-a, na SMR projekte odnosi se oko 6,2 gigavata planiranog kapaciteta, odnosno približno četvrtina ukupnog kapaciteta obuhvaćenog izveštajem.
Među projektima koji se navode su rumunski plan za tehnologiju NuScale u Doiceštiju, kao i poljske inicijative povezane sa kompanijama GE Hitachi i Rolls-Royce. Njihova spremnost ocenjena je niskim ocenama, od jedan do tri na skali od deset, što ukazuje na to da su još daleko od realizacije.
Dodatno pitanje predstavlja ekonomska isplativost ove tehnologije. Jedna od ključnih pretpostavki razvoja SMR-a jeste mogućnost serijske proizvodnje, kojom bi se kroz ponavljanje istog dizajna i izgradnju većeg broja reaktora smanjili troškovi.
Međutim, takav efekat još nije potvrđen u širokoj komercijalnoj praksi. Zbog toga treba oprezno posmatrati optimistične procene tehnološke spremnosti, naročito kada potiču od samih kompanija koje razvijaju ove reaktore.
Finansiranje i regulativa među najvećim preprekama
GLOBSEC je u izveštaju predstavio 17 preporuka za unapređenje realizacije nuklearnih projekata, raspoređenih u četiri oblasti.
Prva je strateško planiranje. Izveštaj preporučuje uspostavljanje šireg političkog konsenzusa kako bi dugoročni projekti opstali. Kao jedan od mogućih modela navodi se češko nadstranačko telo. Preporučuje se i usklađivanje vremenskih okvira izgradnje u susednim zemljama kako bi se smanjio pritisak na ograničenu bazu stručne radne snage.
Druga oblast odnosi se na regulatorni okvir. Nacionalnim regulatorima potrebno je obezbediti dovoljno finansijskih i kadrovskih resursa pre nego što počnu da pristižu formalni zahtevi za izdavanje dozvola. Izveštaj predlaže i jasnije rokove za postupke licenciranja, uz izbegavanje nepotrebnog udvostručavanja tehničkih i bezbednosnih zahteva koji već postoje u evropskim standardima.
Treća oblast je finansiranje. Izgradnja nuklearnih elektrana zahteva velika početna ulaganja, koja mogu da predstavljaju značajno opterećenje za javne finansije. GLOBSEC zato poziva Evropsku uniju i Eurostat da unapred razjasne kako će se različiti modeli finansiranja nuklearnih projekata tretirati u okviru pravila o javnom dugu i budžetskom deficitu.
Četvrta oblast obuhvata radnu snagu i regionalnu saradnju. Za realizaciju velikog broja projekata biće potrebni inženjeri, tehničari, građevinski stručnjaci i specijalizovani radnici. Zbog toga se preporučuju blagovremene izmene radnog i imigracionog zakonodavstva, kao i uspostavljanje trajnih mehanizama za razmenu znanja među državama regiona.
Nuklearna renesansa zavisi od realizacije
Planovi šest zemalja Centralne Evrope pokazuju da bi ovaj region mogao da odigra značajnu ulogu u budućem razvoju nuklearne energetike Evropske unije. Predviđenih 24,3 gigavata novih kapaciteta predstavljaju veliki potencijal, ali istovremeno i izazov koji zahteva dugoročno planiranje, stabilno finansiranje i regulatornu predvidljivost.
Promene u strukturi dobavljača pokazuju da se evropsko tržište otvara prema američkim i južnokorejskim tehnologijama, dok je razvoj malih modularnih reaktora još uvek obeležen velikom neizvesnošću.
Ključno pitanje zato nije samo koliko je reaktora najavljeno, već koliko će ih zaista biti izgrađeno i pušteno u rad do sredine veka. Odgovor će zavisiti od toga da li će države uspeti da političke ciljeve pretvore u finansijski održive projekte, obezbede potrebne stručnjake i ubrzaju administrativne postupke bez ugrožavanja nuklearne bezbednosti.
Izvor: eKapija
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)