U centru spora su Briana Lejn, njen suprug Ben i njeni roditelji Alan i Vendi Brigs. Reč je o kući sa tri spavaće sobe u Svonbornu, priobalnom predgrađu Perta, koju su njeni roditelji kupili 2014. godine. Lejn tvrdi da je verovala da će nakon godina plaćanja kuća postati njena.
Njeni roditelji tvrde da takav dogovor nikada nije bio doveden u pitanje. Sve je počelo kada su se Briana Lejn i njen suprug našli u teškoj finansijskoj situaciji 2014. godine. Prema sudskim dokumentima, porodica je tada razgovarala o tome kakvu nekretninu par može da priušti.
Pomenuti iznos je bio oko milion australijskih dolara, a Lejn je izračunala da bi kredit tog iznosa, sa kamatnom stopom od oko pet procenata, značio otplate od oko 1.000 australijskih dolara nedeljno – otprilike koliko je tada plaćala za kiriju.
Njeni roditelji su na kraju uzeli kredit i kupili kuću u Svonbornu. Prema izveštaju News.com.au, kredit je bio oko 1,2 miliona australijskih dolara, dok realestate.com.au navodi da je to bila investiciona nekretnina koju su Alan i Vendi Brigs kupili 2014. godine.
Dogovor je bio da će Lejn i njen muž živeti u kući i plaćati roditeljima oko 4.300 australijskih dolara mesečno. Ali tu počinje ključni nesporazum.
"Mislila sam da otplaćujem kuću"
Briana Lejn tvrdi da je razumela da su njene mesečne uplate korišćene za otplatu kredita i da će imovina jednog dana preći na nju i njenog muža. Sudski dokumenti navode da je Lejn od kraja 2014. godine pretpostavljala da će, kada njen otac kupi imovinu i ona počne da mu plaća hipoteku, kuća na kraju postati njena.
Lejn je takođe tvrdila da joj je otac tokom porodičnog okupljanja 2014. godine rekao da će imovina u budućnosti biti njihova. Alan Brigs to poriče. Prema njegovoj verziji događaja, nikada nije bilo obećanja da će kuća pripasti njegovoj ćerki.
Za njega i njegovu suprugu, mesečne uplate su bile kirija, a ne kaparo za imovinu. Tokom narednih 11 godina, novac je redovno stizao na račun njenih roditelja. Lejn je rekla sudu da je platila ukupno 550.162 australijska dolara.
Od toga je izvršila 69 rata od 4.300 australijskih dolara između decembra 2014. i avgusta 2020. godine, što je ukupno iznosilo 296.700 australijskih dolara.
Plaćanja su se nastavila i nakon toga. Od septembra 2020. do aprila 2026. godine, tvrdi ona, platila je dodatnih 253.462 australijska dolara, iako je propustila tri mesečne rate tokom tog perioda.
Da bi pratila pandemiju, Lejn je čak podigla 10.000 australijskih dolara iz svoje penzijske štednje, koristeći opciju prevremenog povlačenja uvedenu tokom pandemije COVID-19. Ali nije plaćala samo svojim roditeljima.
Takođe je uložila svoj novac u kuću.
Lejn tvrdi da je dodatno ulagala u samu nekretninu jer je verovala da će jednog dana biti njena. Prema sudskim dokumentima, između 2015. i 2022. godine potrošila je 19.080,92 australijska dolara na razne radove i poboljšanja.
Među troškovima bili su kamin JetMaster, električni radovi, klimatizacija, bezbednosni sistem, sistem za toplu vodu, popravke kuhinje i aspiratora. Za Lejn, takvo ponašanje nije imalo smisla ako je bila samo podstanar. Međutim, tako njeni roditelji opisuju njihov odnos.
Alan i Vendi Brigs ne spore da je novac isplaćivan tokom godina, ali odbacuju tvrdnju da je postojao dogovor da će njihova ćerka postati vlasnica kuće. Oni tvrde da su oni bili vlasnici, a da su Lejn i njen muž živeli u kući kao podstanari. Roditelji su takođe rekli da plaćanja nisu uvek bila redovna.
Prema njihovim rečima, u jednom trenutku je postojao dug od približno 5.300 australijskih dolara. Takođe su vodili sopstvene beleške o relevantnim porodičnim razgovorima i kažu da ti zapisi ne podržavaju verziju njihove ćerke.
Njihova finansijska verzija je takođe drugačija: rekli su da su kupovinu finansirali 12-godišnjom hipotekom samo sa kamatom, koja ih je koštala oko 5.500 australijskih dolara mesečno. Ako se kuća ne proda do decembra 2026. godine, tvrdili su, mesečne uplate bi se značajno povećale.
Spor je dodatno zakomplikovan dokumentacijom o plaćanjima. Na nekim bankovnim transferima, Lejn je navela svrhu plaćanja kao „kirija“, dok su drugi transferi bili označeni kao „hipoteka“. Ovi opisi su postali jedan od elemenata spora. Za roditelje, činjenica da su neka od plaćanja pominjala kiriju podržava njihovu verziju priče. Lejn, s druge strane, tvrdi da celokupni kontekst odnosa, razgovori unutar porodice i njena investicija u kuću pokazuju da je verovala da ulaže u nekretninu koja će jednog dana biti njena.
Sve se raspalo 2024. godine
Nakon godina relativno stabilne veze, stvari su dramatično promenile 2024. godine. Tada je Alan Brigs rekao svojoj ćerki da veruje da kuća pripada njemu, da su ona i njen muž zapravo podstanari i da njihov odnos treba formalizovati ugovorom o zakupu. Lejn je to odbila. Tvrdila je da nikada nije postojao ugovor o zakupu, da nije bilo upravnika imovine i da ona i njen otac nikada nisu razgovarali o iznajmljivanju kuće od njega.
Sukob se dodatno pojačao kada su Brigsovi odlučili da prodaju imovinu. Prema sudskim dokumentima, roditelji su kontaktirali agenciju Realmark North Coastal Real Estate da prodaju kuću, sa planom da formalizuju ugovor o zakupu koji bi Lejn i njenoj porodici omogućio da tamo borave do septembra 2026. godine.
Ali situacija se zakomplikovala kada je Lejn pokušala da spreči razgledanje imovine. Kada je njen otac objavio da će potencijalni kupci doći da vide kuću, ona je kontaktirala agenciju za nekretnine i rekla da nije dala dozvolu za razgledanje.
Planirano razgledanje tada nije održano. Do aprila 2026. godine, stigle su dve ponude za kuću, a potencijalni kupci su izrazili zabrinutost zbog pravne beleške koju je Lejn pokušao da stavi na imanje.
Alan Brigs je prihvatio ponudu 24. aprila, pod uslovom da beleška neće ostati na vlasničkom listu. Briana Lejn je podnela tužbu da bi zaustavila prodaju imovine svojih roditelja. Ali sudija Larisa Strk nije smatrala da je njen slučaj dovoljno jak da zaustavi prodaju.
Sud je naložio uklanjanje upozorenja – pravne beleške koja je imala za cilj da spreči prodaju imovine – čime je otvoren put za prodaju. Međutim, to nije značilo da je Lejn izgubila sva prava na novac.
Sud joj nije dozvolio da zaustavi prodaju, ali priča nije završena
Sudija je presudila da je ovo ozbiljno pitanje koje se može raspravljati u posebnom postupku i da potencijalno sporni deo prihoda od prodaje treba da se održi na sudu dok se ne utvrdi da li Lejn ima pravo na njega.
U presudi se procenjuje da bi, nakon otplate kredita, troškova poravnanja i poreza na kapitalnu dobit, neto prihod od prodaje mogao biti oko 800.000 do 850.000 australijskih dolara. Lejn ima 21 dan da pokrene formalni postupak kako bi pokušala da dokaže svoju tvrdnju.
Poseban razlog zašto je spor postao tako ozbiljan je porast vrednosti imovine. Kuća je navodno vredela oko 1,1 milion australijskih dolara kada je kupljena, ali njena trenutna vrednost se procenjuje na oko dva miliona australijskih dolara.
Kao rezultat toga, pitanje više nije samo da li su mesečne uplate bile kirija ili hipoteka. U pitanju je potencijalno veoma vredna imovina i da li Briana Lejn ima pravo na deo prihoda od njene prodaje, piše Dnevno.hr
Za sada je jedno sigurno: sud je otvorio put za prodaju kuće, ali nije definitivno presudio da Lejn nema finansijski interes u njoj.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)