Stari model više ne funkcioniše - nemački izvoz u Kinu beleži pad

Ako se ovaj tempo nastavi, deficit za celu 2026. godinu će premašiti 100 milijardi evra, dostižući novi istorijski maksimum.

Trenutno stanje tržišta jasno pokazuje ovaj trend kroz drastične promene u izvozu i uvozu. Naime, nemački izvoz u Kinu zabeležio je pad od preko 12 procenata, dok je istovremeno kineski uvoz u Nemačku skočio za skoro 9 procenata. Kao rezultat toga, Kina je pala sa drugog najvećeg nemačkog izvoznog tržišta u 2021. godini na tek deveto mesto danas.

Postoje dva glavna razloga za ovakav preokret događaja. Prvi se ogleda u oslabljenoj kineskoj ekonomiji kod kuće, gde se zemlja suočava sa krizom na tržištu nekretnina i finansijski ograničenim lokalnim samoupravama.

Drugi, još važniji razlog, jeste činjenica da Kina namerno gradi sopstvene lance snabdevanja i ostvaruje snažan napredak u lancu vrednosti. Industrije poput mašina, električnih vozila i elektronike su upravo oni sektori kojima je Nemačka nekada dominirala, a koje Kina sada uspešno preuzima.

Ovaj problem ne pogađa samo Nemačku, jer cela Evropska unija gubi oko milijardu evra dnevno zbog trgovinskog suficita Kine.

Izveštaj OECD-a iz juna pokazao je da kineske kompanije dobijaju tri do osam puta više državnih subvencija u poređenju sa kompanijama iz zemalja OECD-a. Ova snažna državna podrška objašnjava skoro 60 procenata rasta kineskog učešća na globalnom tržištu, piše Klix.

U međuvremenu, industrijski giganti poput Folksvagena i drugih nemačkih kompanija primorani su da smanjuju broj radnika. S jedne strane su pritisnuti američkim carinama, a s druge strane jakom i subvencionisanom kineskom konkurencijom.

Sve ovo nedvosmisleno ukazuje da nemački industrijski model, koji je decenijama bio glavni pokretač Evrope, polako ispunjava uslove za dalji rast i funkcionisanje.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.