Opština Bujanovac objavila je Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Brestovac–granica Republike Severne Makedonije, kojim se stvaraju uslovi za rekonstrukciju i modernizaciju ove važne železničke veze.
Modernizacija pruge na jugu Srbije obuhvata 131 kilometar
Planskim dokumentom obuhvaćeno je približno 95.005 hektara na teritoriji Leskovca, Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca i Preševa.
Predviđena je modernizacija postojeće jednokolosečne pruge, uz prilagođavanje infrastrukture brzinama do 160 kilometara na čas na većem delu trase.
Uskoro vozom iz Beograda do Budimpešte i Beča - poznata cena karte i datum, više o tome pročitajte OVDE.
Izuzetak je deonica Đorđevo–Suva Morava, na kojoj je planirana brzina do 80 kilometara na čas.
Ukupna dužina pruge iznosi oko 131 kilometar, a podeljena je na tri deonice:
Brestovac–Đorđevo, dužine oko 30 kilometara;
Đorđevo–Suva Morava, dužine oko 36 kilometara;
Suva Morava–državna granica, dužine oko 65 kilometara.
Menja se trasa pruge prema Severnoj Makedoniji
Jedne od najvećih promena planirane su na južnom delu železničkog pravca.
Od stanice Bujanovac do granice sa Severnom Makedonijom nova trasa će većim delom odstupati od postojeće.
Na deonici Suva Morava–državna granica predviđeno je približno 40 kilometara izmena trase, kako bi se poboljšala njena geometrija i omogućile brzine do 160 kilometara na čas.
Modernizacija obuhvata uređenje donjeg i gornjeg stroja pruge, kao i njeno osposobljavanje za osovinsko opterećenje od 250 kilonjutna.
Planirani su i modernizacija elektroenergetskog sistema, ugradnja savremenih signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja, kao i rekonstrukcija mostova, propusta i tunela.
Predviđeni su izgradnja sistema za odvodnjavanje i denivelisanje putnih prelaza na ukrštanjima sa državnim i lokalnim putevima. Broj prelaza koji ostaju u nivou pruge biće racionalizovan.
Vozovi kroz postojeće tunele idu svega 10 km/h
Na pruzi od Brestovca do granice sa Severnom Makedonijom trenutno se nalazi 75 putnih prelaza, 53 mosta, tri tunela, 16 nadvožnjaka i četiri podvožnjaka.
Poseban problem predstavljaju postojeći tuneli.
Sva tri tunela su u lošem stanju, zbog čega je brzina vozova kroz njih ograničena na svega 10 kilometara na čas.
Njihova rekonstrukcija deo je planirane modernizacije železničke infrastrukture.
Rekonstrukcija železničke stanice u Bujanovcu
Železnička stanica u Bujanovcu zadržaće postojeću lokaciju, ali je predviđena njena rekonstrukcija i modernizacija.
Planirano je i izmeštanje staničnih objekata.
Stanice bi trebalo da imaju koloseke korisne dužine 750 ili 650 metara, u zavisnosti od kolosečne situacije.
Time će biti omogućeno mimoilaženje i preticanje najdužih vozova na rastojanjima do 30 kilometara.
Na celoj trasi predviđena je primena savremenih sistema za upravljanje i kontrolu železničkog saobraćaja.
Tabanovce planirane kao zajednička stanica za carinske procedure
Jedan od važnih delova buduće organizacije železničkog saobraćaja jeste planirana zajednička stanica Tabanovce.
Ona bi služila za obavljanje carinskih procedura između Srbije i Severne Makedonije.
Planirano je obezbeđivanje kapaciteta za zadržavanje teretnih vozova, njihovo preuzimanje i eventualnu promenu lokomotiva.
Prema postojećem rešenju, carinske procedure obavljaju se u stanici Ristovac.
Konačna organizacija železničkog saobraćaja na relaciji Ristovac–Tabanovce biće definisana kroz dalju plansku i tehničku dokumentaciju.
Nosilac izrade prostornog plana je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, dok je obrađivač CESTRA d.o.o.
Deo dokumentacije čini i izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Nastavlja se modernizacija železničkog Koridora 10
Pored planirane rekonstrukcije pruge prema Severnoj Makedoniji, nastavljaju se aktivnosti na modernizaciji železničke veze Niš–Dimitrovgrad.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je preduzeću Infrastruktura železnice Srbije potvrdu o prijavi radova za rekonstrukciju i modernizaciju ove pruge, na osnovu ranije izdatog rešenja o izvođenju radova, piše Ekapija.
Reč je o prvoj fazi radova na deonici Prosek–Dimitrovgrad, odnosno na otvorenoj pruzi Staničenje–Pirot.
Pruga Niš–Dimitrovgrad jedini je deo Koridora 10 koji nije elektrifikovan.
Ona predstavlja jedinstvenu direktnu železničku vezu Srbije i Bugarske i koristi se za transport velikih količina robe iz Turske i sa Bliskog istoka.
Ovaj pravac ima veliki značaj i kao konkurentska alternativa Koridoru 4.
Radovi na pruzi Niš–Dimitrovgrad i vrednost projekta
Tokom leta 2025. godine zvanično su započeti radovi na deonici Sukovo–Dimitrovgrad, dugoj 10,2 kilometra.
Projektovana brzina na ovoj deonici iznosi do 120 kilometara na čas.
Finansiranje modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad bilo je i tema Skupštine Srbije tokom jeseni 2025. godine, kada je razmatran finansijski ugovor sa Evropskom investicionom bankom.
U dokumentu je navedeno da je vrednost projekta, usled globalnih događaja, povećana sa približno 268,3 miliona na 502 miliona evra.
Odobreni kredit iznosi 234 miliona evra, dok je predviđeno da Srbija uloži 162 miliona evra.
Dodatnih 105,9 miliona evra obezbeđuje Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Modernizacija ovih železničkih pravaca deo je aktivnosti na unapređenju infrastrukture Koridora 10, uključujući železničke veze Srbije sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)