Šumadija je poznata po šljivama, ali jedan voćar iz Lapova pokazao je da se na ovom području može uspešno gajiti i drugo voće. Dragiša Bjeloglav podigao je najveću plantažu krušaka u Šumadiji, a njegovo poljoprivredno imanje prostire se na oko 50 hektara. Pored krušaka, uzgaja jabuke, dunje i trešnje, a planira i proširenje posla kroz proizvodnju sokova, džemova i rakije.
Od ukupne površine zasada, kruške zauzimaju oko 40 hektara, dok su ostatak voćnjaka druge voćne vrste. Kako je Dragiša izjavio za lokalnu kragujevačku televiziju, berba je gotovo završena.
U njegovoj hladnjači tokom jeseni 2026. godine očekuje se oko 400 tona krušaka, kao i po 50 tona jabuka i dunja, piše Kurir.
Zašto je odabrao baš kruške?
Iako se u Šumadiji tradicionalno najviše pažnje posvećuje proizvodnji šljiva, Bjeloglav je odlučio da se usmeri na kruške. Kako objašnjava, primetio je da u Srbiji i regionu nema dovoljno zasada ove voćne vrste, dok je potražnja relativno stabilna.
Posebno se opredelio za sortu karmen, koja se pokazala kao dobar izbor za njegovu proizvodnju.
„Najviše gajimo karmen krušku i ona se pokazala kao najbolja. Prodajemo velikim trgovinskim lancima, tako da se rad isplati“, istakao je Dragiša.
Plasman u velike trgovinske lance omogućava mu da proizvodnju organizuje u većem obimu i obezbedi tržište za svoje voće.
Srbija ima dobre uslove, ali nedovoljno krušaka
Iako postoje povoljni klimatski i zemljišni uslovi za uzgoj krušaka, domaća proizvodnja prema navodima iz dostavljenog izveštaja pokriva svega oko pet odsto potreba tržišta.
To pokazuje da postoji prostor za razvoj novih zasada i veća ulaganja u ovu voćnu vrstu.
Kruška je jedna od značajnih voćnih kultura u Srbiji, a njena proizvodnja pruža mogućnosti i za manje proizvođače i za velika poljoprivredna gazdinstva.
Planira proizvodnju sokova, džemova i rakije
Bjeloglav ne namerava da se zaustavi na proizvodnji i skladištenju svežeg voća. U planu je dalje širenje imanja, ali i pokretanje prerade voća.
Porodica planira da počne proizvodnju sokova i džemova, a razmatra se i pokretanje destilerije.
Takav razvoj omogućio bi da se deo voća prerađuje na samom imanju, čime bi se proširila ponuda proizvoda i stvorila dodatna vrednost.
Lapovo, zahvaljujući svom geografskom položaju i uslovima za poljoprivredu, ima potencijal za razvoj voćarstva. Primer Dragiše Bjeloglava pokazuje da se i u kraju tradicionalno poznatom po šljivama može razvijati velika proizvodnja drugih voćnih kultura.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)