Ko može da ostane bez nasledstva - Zakon propisuje tri slučaja kada naslednik gubi pravo

Pravo na nasleđivanje nije apsolutno. Zakon o nasleđivanju Srbije propisuje situacije u kojima osoba može ostati bez nasledstva, a advokat Lazar Borozan objasnio je razliku između nedostojnosti za nasleđivanje, isključenja nužnog naslednika i lišenja nužnog dela.

Nasledstvo se najčešće povezuje sa decom, bračnim partnerom i drugim članovima porodice, ali postoje okolnosti u kojima osoba može izgubiti pravo na nasleđe, piše Euronews.

Zakon o nasleđivanju predviđa tri različita pravna instituta koja mogu dovesti do toga da određeni naslednik ne dobije imovinu: nedostojnost za nasleđivanje, isključenje nužnog naslednika i lišenje nužnog dela.

1. Nedostojnost za nasleđivanje

Nedostojan za nasleđivanje je onaj ko zbog određenih postupaka prema ostaviocu ne može naslediti ni na osnovu zakona ni testamenta.

Prema Zakonu o nasleđivanju, to se, između ostalog, odnosi na osobu koja je umišljajno usmrtila ostavioca ili pokušala da ga usmrti. Nedostojan je i onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sastavi ili opozove testament, odnosno sprečio ga da to učini.

Nedostojnost postoji i kada neko, sa namerom da spreči poslednju volju ostavioca, uništi ili sakrije testament ili ga falsifikuje.

Još jedan razlog postoji kada se naslednik teže ogreši o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu uskrati nužnu pomoć.

Može li nedostojnost da bude oproštena?

Može.

Zakon predviđa da ostavilac može oprostiti nedostojnost, ali oproštaj mora biti dat u formi koja je potrebna za testament.

Važno je i da nedostojnost jednog naslednika ne oduzima automatski nasledna prava njegovim potomcima. Potomci nedostojnog mogu naslediti kao da je on umro pre ostavioca.

2. Isključenje nužnog naslednika

Druga situacija je isključenje nužnog naslednika.

Nužni naslednici imaju pravo na zakonom zaštićeni deo zaostavštine, ali ostavilac pod određenim uslovima može da ih isključi.

Zakon navodi nekoliko razloga. Na primer, nužni naslednik može biti isključen ako se teže ogrešio o neku zakonsku ili moralnu obavezu prema ostaviocu, ako se prema njemu uvredljivo ili grubo ponašao, ako je umišljajno učinio krivično delo prema ostaviocu ili određenim njegovim bliskim članovima porodice, ili ako se odao neradu i nepoštenom životu.

Za razliku od nedostojnosti, ovde nije dovoljno da neko samo navede da ne želi određenog naslednika.

Isključenje mora biti jasno izraženo u testamentu, u formi koja je potrebna za zaveštanje. Zakon takođe predviđa da je poželjno navesti razlog isključenja. Taj razlog mora postojati u trenutku smrti ostavioca.

Ako se nakon smrti pojavi spor, osnovanost razloga za isključenje dokazuje lice koje se na isključenje poziva.

3. Lišenje nužnog dela u korist potomaka

Postoji i treća mogućnost – lišenje nužnog dela.

Ona se odnosi na potomka koji ima pravo na nužni deo, ali je prezadužen ili rasipnik.

U takvoj situaciji ostavilac može potomka u celini ili delimično lišiti nužnog dela, ali taj deo ne nestaje jednostavno. On se ostavlja u korist potomaka lišenog naslednika.

Postoji i dodatni uslov: u trenutku smrti ostavioca lišeni naslednik mora imati maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. Isto pravilo može važiti i kada je dete ili unuk punoletan, ali nesposoban za privređivanje.

Koja je razlika između ova tri slučaja?

Iako sva tri instituta mogu dovesti do toga da određena osoba ne dobije nasledstvo, njihova pravna priroda nije ista.

Nedostojnost nastaje zbog zakonom propisanog ponašanja naslednika. Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.

Isključenje zavisi od volje ostavioca i mora biti jasno navedeno u testamentu.

Lišenje nužnog dela odnosi se na prezaduženog ili rasipnog potomka, a njegov nužni deo prelazi u korist njegovih potomaka pod zakonom propisanim uslovima.

Važna razlika: naslednik ne može biti „izbačen“ samo zato što ostavilac to želi

Činjenica da je neko zakonski naslednik ne znači da ga ostavilac može u svakom slučaju jednostavno ukloniti iz nasledstva.

Posebno je zaštićen nužni deo, koji pripada određenim kategorijama naslednika. Potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i bračni drug, spadaju među nužne naslednike, dok za neke druge kategorije zakon postavlja dodatne uslove.

Zato je za potpuno uskraćivanje nasledstva važno razlikovati da li je u konkretnom slučaju reč o nedostojnosti, testamentarnom isključenju ili lišenju nužnog dela.

Ukratko: kada naslednik može ostati bez nasledstva?

Nedostojnost: zbog teških postupaka prema ostaviocu, poput pokušaja ubistva, prisile ili prevare u vezi sa testamentom, uništavanja ili falsifikovanja testamenta ili teškog kršenja obaveze izdržavanja.

Isključenje: kada se nužni naslednik teže ogreši o ostavioca na način predviđen zakonom, uz jasno isključenje u testamentu.

Lišenje nužnog dela: kada je potomak sa pravom na nužni deo prezadužen ili rasipnik, pod uslovima koje propisuje zakon i u korist njegovih potomaka.

Zato pravo na nasledstvo može biti izgubljeno, ali ne na isti način u svakoj situaciji. Za svaki od ova tri instituta važe posebna pravila i uslovi.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.