Nedostatak parking mesta jedan je od svakodnevnih problema u Beogradu, posebno u centralnim gradskim opštinama. Zbog toga sve više pažnje privlače privatni parkinzi, a vlasnici dvorišta, placeva i drugih površina u njima mogu da vide mogućnost za dodatni prihod, piše Mondo.
Međutim, nije dovoljno samo pronaći slobodan plac, postaviti rampu i početi naplaćivati parkiranje.
Pre nego što zemljište počne da se koristi kao privatni parking, potrebno je proveriti njegovu namenu, urbanističke uslove, potrebne dozvole i pravni status poslovanja.
Advokat Miloš Crnomarković objašnjava na šta bi vlasnici trebalo da obrate pažnju pre nego što ulože novac u uređenje prostora.
Prvo proverite da li plac uopšte može da bude parking
Jedna od najvažnijih stvari jeste provera namene zemljišta.
Činjenica da se na određenoj parceli ne može izgraditi stambeni ili poslovni objekat ne znači automatski da ona može da se koristi kao parking.
Pre početka bilo kakvih radova potrebno je proveriti važeći urbanistički plan i utvrditi da li je takva namena dozvoljena.
Prema rečima advokata Miloša Crnomarkovića, privatni parking ne može da se otvori na bilo kojoj lokaciji.
Potrebno je da zemljište bude u skladu sa urbanističkim planom, koji određuje namenu različitih površina i parcela.
Zato je prvi korak za vlasnika placa provera konkretne parcele, a tek nakon toga procena šta je od dokumentacije i dozvola potrebno.
Nije dovoljno samo ograditi plac i postaviti rampu
Vlasnik koji želi da se bavi ovim poslom mora da proveri i građevinske i druge uslove koji se odnose na uređenje prostora.
U zavisnosti od konkretne lokacije i vrste radova, mogu biti potrebne odgovarajuće dozvole za izgradnju ili adaptaciju prostora.
Upravo zato stručnjaci upozoravaju da nije dobro prvo uložiti novac u asfaltiranje, postavljanje rampe i drugu opremu, a tek onda proveravati da li je parking na toj lokaciji dozvoljen.
Ako zemljište ne ispunjava uslove za predviđenu namenu, ulaganje može doneti dodatne troškove i pravne probleme.
Potrebno je registrovati poslovanje
Ako se privatni parking koristi kao poslovna delatnost, potrebno je urediti i njegov pravni status.
Vlasnik može registrovati preduzetnika ili osnovati privredno društvo, poput društva sa ograničenom odgovornošću.
Registracija se obavlja preko Agencije za privredne registre (APR).
Dakle, osim samog zemljišta i dozvola, potrebno je urediti i način na koji će se poslovanje formalno obavljati.
Ugovor sa korisnikom može da spreči mnoge probleme
Kada parking počne da radi, važno je urediti odnos sa ljudima koji iznajmljuju mesta.
Advokat Crnomarković savetuje da se vlasnik i korisnik ne oslanjaju samo na usmeni dogovor.
Umesto toga, trebalo bi zaključiti ugovor kojim će jasno biti definisani uslovi korišćenja parking mesta.
U ugovoru mogu biti navedeni:
-
trajanje zakupa;
-
mesečna ili godišnja cena;
-
konkretno parking mesto koje se koristi;
-
obaveze korisnika;
-
obaveze vlasnika parkinga;
-
uslovi i način plaćanja;
-
uslovi prestanka zakupa.
Na taj način se unapred definiše šta svaka strana dobija i koje su njene obaveze.
To može biti posebno važno kada zakup traje duže ili kada korisnik parking plaća unapred za više meseci.
Koliko može da košta parking mesto u Beogradu?
Cena prvenstveno zavisi od lokacije.
Parking mesta u centralnim delovima grada, u blizini poslovnih centara, javnih ustanova i turističkih lokacija, mogu imati veću cenu jer je potražnja veća.
Jedan primer privatnog parkinga na Vračaru pokazuje da mesečni zakup može da bude između 120 i 150 evra po parking mestu.
To, međutim, nije univerzalna cena za Beograd.
Na iznos utiču lokacija, sigurnost, opremljenost, dostupnost parkinga u okolini i konkurencija.
Zato plac na periferiji i parking na atraktivnoj lokaciji u centru ne mogu da se posmatraju na isti način.
Šta ljudi traže kada plaćaju privatni parking?
Sama činjenica da postoji slobodno parking mesto nije uvek dovoljna da privuče korisnike.
Vlasnik jednog privatnog parkinga na Vračaru navodi da korisnici često gledaju i nivo bezbednosti.
Među stvarima koje mogu biti važne zakupcima su:
-
osvetljen prostor;
-
video-nadzor;
-
rampa;
-
fizičko obezbeđenje;
-
dobra pristupačnost;
-
uređena i održavana površina.
Na parkingu našeg sagovornika postoji i fizička zaštita tokom 24 sata.
Za vlasnika vozila to predstavlja dodatnu vrednost, ali istovremeno znači i veće troškove za vlasnika parkinga.
Da li se privatni parking isplati?
Odgovor zavisi od nekoliko faktora.
Najvažniji je lokacija, ali treba računati i troškove uređenja, održavanja, obezbeđenja, opreme i drugih poslovnih obaveza.
Vlasnik privatnog parkinga na Vračaru kaže da njegov prostor ima oko 20 parking mesta i da je poslovanje isplativo zbog potražnje.
Ipak, popunjenost nije ista tokom cele godine.
Kako navodi, tokom letnjih meseci parking je imao približno polovinu popunjenih mesta, dok je tokom zime potražnja bila veća.
Zbog toga prihod nije jedini element koji treba uzeti u obzir.
Pre odluke o ulaganju treba napraviti računicu koja uključuje potencijalnu cenu zakupa, broj parking mesta i sve troškove poslovanja.
Koliko bi prihod mogao da bude?
Ako bi, na primer, parking imao 20 mesta, a prosečna cena zakupa bila 120 evra mesečno, teoretski maksimalni prihod od punog kapaciteta iznosio bi 2.400 evra mesečno.
Kod cene od 150 evra po mestu, prihod bi bio 3.000 evra mesečno.
Ali to nije profit.
Od tog iznosa treba oduzeti troškove zakupa ili korišćenja zemljišta ako ih ima, uređenja, održavanja, obezbeđenja, opreme, poreza i druge poslovne troškove.
Takođe, parking ne mora u svakom periodu biti potpuno popunjen.
Zato je za procenu isplativosti mnogo važnija realna prosečna popunjenost nego maksimalan broj parking mesta.
Lokacija je najvažnija stavka
Vlasnik zemljišta koji razmišlja o ovom poslu prvo bi trebalo da proveri koliko se parking traži baš u njegovom kraju.
Ako u neposrednoj blizini postoji veliki broj javnih i privatnih parking mesta, cena i popunjenost mogu biti niže.
Sa druge strane, plac u delu grada u kojem vozači svakodnevno imaju problem da pronađu mesto može imati znatno veći potencijal.
Zato nije dovoljno samo izračunati koliko automobila može da stane na parcelu.
Potrebno je proveriti koliko ljudi je spremno da plati da tu parkira automobil.
Od placa do parkinga: šta prvo uraditi?
Za vlasnika koji razmišlja o ovom poslu redosled koraka je važan.
Najpre treba proveriti urbanističku namenu konkretne parcele i utvrditi da li je korišćenje zemljišta za parking dozvoljeno.
Nakon toga treba proveriti koje su dozvole i tehnički uslovi potrebni za uređenje prostora.
Tek kada su ti uslovi jasni, ima smisla praviti računicu o asfaltiranju, osvetljenju, rampi, video-nadzoru i drugim ulaganjima.
Zatim je potrebno urediti poslovni status i registrovati odgovarajuću delatnost.
Na kraju, odnose sa korisnicima treba urediti ugovorima u kojima su jasno navedeni cena, trajanje zakupa i obaveze obe strane.
Privatni parking može biti prilika, ali nije pasivan prihod
Velika potražnja za parkingom u Beogradu otvorila je prostor za razvoj privatnih parkinga, ali takav posao zahteva više od slobodne parcele.
Lokacija, urbanistički uslovi, dozvole, registracija poslovanja, opremljenost, bezbednost i popunjenost zajedno određuju da li će ulaganje biti isplativo.
Zato vlasnik placa pre prvog ulaganja treba da proveri da li zemljište može legalno da se koristi za tu namenu i tek onda napravi računicu prihoda i troškova.
Primer Vračara pokazuje da se za dobro pozicionirano parking mesto može plaćati i 120 do 150 evra mesečno, ali stvarna zarada zavisi od popunjenosti i svih troškova poslovanja.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)