Povezivanje gasnih mreža Hrvatske i Bosne i Hercegovine izgradnjom novog gasovoda Južna interkonekcija, u koji su direktno uključeni i ljudi bliski administraciji Donalda Trampa, zakomplikovalo se zbog unutrašnjih problema u BiH. Zbog toga su potencijalni investitori bili primorani da potraže alternativne trase, što će dodatno usporiti realizaciju projekta.
Kako je za lokalne medije u BiH potvrdio Amer Bekan, direktor bosanskohercegovačke filijale američke kompanije AAFS Infrastructure and Energy, projekat vredan više od milijardu i po dolara suočio se sa preprekama koje proizlaze iz nerešenog statusa državne imovine u toj zemlji, oko čega se dva entiteta spore već godinama, piše Jutarnji list.
Prema sporazumu o sukcesiji bivše SFRJ, sva imovina koja je nekada bila u društvenom vlasništvu na teritoriji nekadašnje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine trebalo bi da bude upisana na sadašnju državu BiH, koja bi odlučivala o tome šta i na koji način može da se stavi u komercijalnu upotrebu.
Međutim, tome se odlučno protive vlasti Republike Srpske, uz obrazloženje da sva ta imovina treba da pripadne entitetima. Sa tim se ne slažu u Federaciji BiH, gde ocenjuju da bi rešenje prema modelu koji zagovara RS predstavljalo oduzimanje imovine državi.
Rešavanje statusa državne imovine jedan je od ključnih uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR). Odlukom te institucije iz 2005. godine uvedena je zakonska zabrana raspolaganja spornom imovinom sve dok njen status ne bude uređen zakonom koji treba da usvoji parlament.
Zbog toga se sporna imovina, uključujući i zemljište, trenutno uopšte ne može koristiti. Pošto trasa gasovoda kroz Hercegovinu dobrim delom prolazi upravo preko takvih teritorija, u AAFS-u su odlučili da potraže alternativno rešenje.
„Angažovali smo jednu od najvećih kompanija na svetu, koja trenutno radi novi projekat i novu studiju izvodljivosti. Taj posao košta oko deset miliona dolara“, izjavio je Bekan za televiziju N1.
On je objasnio da u AAFS-u ne mogu da čekaju usvajanje zakona o državnoj imovini u BiH, ali je indirektno potvrdio da je čitav projekat Južne interkonekcije pokrenuo i svojevrsni tihi sukob Evropske unije sa američkom kompanijom koju vode ljudi bliski aktuelnim vladajućim krugovima u SAD.
Prema Bekanovim rečima, Evropska unija nije dala saglasnost da AAFS preuzme projekat Južne interkonekcije, koji je prvobitno razvijan u periodu kada je njegovu realizaciju trebalo da vodi sarajevska kompanija BH-Gas, uz finansiranje Evropske unije kroz bespovratna sredstva.
„Evropska unija, koja je finansirala najveći deo projekta Južne interkonekcije, nije dala saglasnost da se taj projekat ustupi nama“, izjavio je Bekan, koji u BiH predstavlja AAFS, kompaniju registrovanu tek krajem novembra 2025. godine u američkoj saveznoj državi Vajoming, sa ciljem realizacije strateških energetskih i infrastrukturnih projekata.
Iako kompanija nema posebno iskustvo u realizaciji sličnih projekata, posao izgradnje Južne interkonekcije u BiH dobila je po ubrzanoj proceduri i bez javnog tendera. U tom procesu direktno je posredovala Ambasada SAD u Sarajevu, koja je pregovarala sa vlastima Federacije BiH.
Naknadno se ispostavilo da AAFS nema ni obezbeđen novac za realizaciju projekta, već da tek planira da ga prikupi od zainteresovanih investitora.
„Ovo je projekat vredan oko 1,5 milijardi evra i to nije novac koji jedna osoba ili jedna kompanija drži na računu. U ovakve projekte ulaze banke, investicioni fondovi i brojni partneri. To je uobičajena praksa svuda u svetu“, izjavio je u junu direktor AAFS-a Džozef Flin.
Reč je o bratu Majkla Flina, nekadašnjeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, koji je zbog korupcionaške afere morao da podnese ostavku. Najbliži Flinov saradnik i potpredsednik AAFS-a je Džesi Binal, koji je ranije bio jedan od Trampovih advokata.
Ministar energetike i industrije Federacije BiH Vedran Lakić ranije je najavljivao da bi izgradnja gasovoda Južna interkonekcija mogla da počne 2027. godine. Međutim, izmena projekta znači da od tog plana neće biti ništa. Dodatni problem predstavlja i činjenica da je u junu istekao rok u kojem je entitetska vlada trebalo da potpiše ugovor o izgradnji sa investitorom.
Iz Lakićevog ministarstva, kao ni iz Vlade Federacije BiH, nisu se oglašavali povodom najavljenih izmena projekta niti su izneli moguće nove rokove za njegovu realizaciju.
Bivši direktor BH-Gasa Almir Bećarević procenio je da, u postojećim okolnostima, Južna interkonekcija neće moći da bude izgrađena pre 2030. godine.
Do tada će Bosna i Hercegovina ostati u potpunosti zavisna od gasa koji nabavlja iz Rusije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)