"Ostalo je više od šest milijardi za mere direktnih podsticaja. Isplatićemo od toga premiju za mleko i tov grla. Ostalo nam je negde oko šest milijardi za ruralni razvoj. Isplaćivaćemo, uz osiguranje, i te sve koje mere idu, i ono što je važno za naše poljoprivrednike", rekao je Glamočić za RTS.
Dodao je da očekuje da naredne nedelje Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvoji krovnu uredbu koja će omogućiti raspisivanje 14 javnih poziva.
"Raspisaćemo drugi javni poziv za grla u tovu, raspisaćemo javni poziv za zasnivanje i podizanje zasada vinove loze i voća, za rasadničare, koji nije bio godinama. Raspisaćemo za genetičke biljne i životinjske resurse, za organsku biljnu i stočarsku proizvodnju, za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, za osiguranje i useva i životinja, i biće raspisane investicione mere za nabavku mašina, opreme, i za biljnu i za stočarsku proizvodnju i mere za izgradnju i opremanje u sektoru rakije i vina", naveo je on.
Država najavljuje nove podsticaje za stočare
Na pitanje da li će poljoprivrednicima biti isplaćen drugi deo direktnih davanja po hektaru, Glamočić je rekao da u ovom trenutku ne može da raspiše javni poziv jer za tu meru nema novca.
"Ovog momenta ja ne mogu ni pravno da raspišem, jer bi to bilo direktno krivično delo, da raspišem neku meru za koju novac ne postoji", rekao je on.
Ministar u tehničkom mandatu je ostavio mogućnost da sredstva budu obezbeđena jer, kako je rekao, deo poljoprivrednika nije opravdao isplatu prvog dela subvencija od 18.000 dinara računima za nabavljeni repromaterijal.
Prema njegovim rečima, do sada je 60 odsto poljoprivrednika opravdalo tu isplatu, dok 40 odsto to još nije učinilo.
Glamočić je rekao da je rok za pravdanje produžen, nakon zahteva da se ta obaveza ukine, ali da on smatra da je pravdanje računima dobra mera.
On je rekao da nije tačno da je novac iz agrarnog budžeta nestao ili da je potrošen za druge namene, već da su na njegovu raspodelu uticali povećanje broja registrovanih hektara i rast broja grla stoke.
Podsetio je da je u maju 2023. godine, posle zahteva poljoprivrednika, povećan iznos subvencija sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, kao i da je proširen obuhvat površina za koje se isplaćuju podsticaji sa 20 na 100 hektara.
Govoreći o dogovoru postignutom u Kisaču u novembru te godine, naveo je da je tada usmeno dogovoreno 17.000 dinara za seme. Ipak, naglasio je da on nije obećavao isplatu drugog dela subvencija u tom iznosu za sve poljoprivrednike.
"Rekao sam druga rata za biljnu proizvodnju i stalno sam govorio da neće biti svima ista", rekao je on.
Glamočić je, objašnjavajući raspodelu novca iz agrarnog budžeta, naveo da je broj hektara u registru porastao sa 1,6 miliona na 2,1 milion, kao i da su povećani količina proizvedenog mleka za 21 odsto, broj krava za 23 odsto i broj krmača za 89 odsto.
"Pomnožite sa cifrom, vidite gde su pare otišle. Nisu pare nestale, nisu potrošene nenamenski. Porastao je broj hektara za preko 20 odsto", rekao je on.
Naveo je da je za poljoprivredne podsticaje opredeljeno 112,8 milijardi dinara, uz dodatnih 11 milijardi za gorivo, i da se taj novac raspoređuje za podsticaje po hektaru, stočarstvo i druge mere.
Komentarišući odluku Grada Beograda da poništi javni poziv za subvencije u poljoprivredi, naglasio je da lokalne samouprave moraju da dobiju odobrenje Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za raspisivanje poziva za subvencije, ali da nikakva saglasnost Ministarstva nije potrebna za njihovo poništavanje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)