Grejanje može da košta i 70 odsto manje, ali postoji jedna velika prepreka

Toplotna izolacija može značajno da smanji potrošnju energije za grejanje, ali koliko domaćinstva u Srbiji moraju da ulože da bi dugoročno plaćala manje račune? 

Prema cenama za 2026. godinu, kompletna termoizolaciona fasada može da košta od oko 2.700 do 3.520 dinara po kvadratnom metru fasadne površine, dok se troškovi grejanja razlikuju u zavisnosti od energenta i efikasnosti uređaja.

Uštede od 50 do 70 odsto, o kojima govore stručnjaci za energetsku efikasnost, moguće su kod odgovarajuće energetske obnove, ali ne predstavljaju garantovan rezultat za svaku kuću. Konačan efekat zavisi od postojećeg stanja objekta, kvaliteta izolacije, stolarije, načina grejanja i navika ukućana.

U Srbiji je zato pre promene sistema grejanja važno izračunati koliko energije kuća gubi, koliko košta sanacija i za koliko godina bi se ulaganje moglo isplatiti.

Koliko košta termoizolacija kuće u Srbiji?

Prema dostupnim cenovnicima za 2026. godinu, kompletna termoizolaciona fasada sa materijalom i radovima može da košta približno 2.700 do 3.520 dinara po kvadratnom metru. Samo izvođenje radova bez materijala procenjuje se na oko 1.520 do 1.990 dinara po kvadratu, dok se skele i dodatna priprema podloge mogu naplaćivati posebno. 

To znači da za 100 kvadratnih metara fasadne površine osnovni trošak kompletne termoizolacije može iznositi oko 270.000 do 352.000 dinara, pre eventualnih dodatnih radova koji nisu uključeni u ponudu.

Važno je, međutim, razlikovati kvadraturu fasade od kvadrature stambenog prostora. Kuća od 100 kvadratnih metara ne mora imati 100 kvadratnih metara fasade, jer obračun zavisi od dimenzija objekta, broja etaža, otvora i drugih karakteristika.

Ako je stara fasada oštećena, potrebni su dodatni radovi, a ukupna cena može biti viša. Zbog toga je pre ulaganja važno pribaviti nekoliko ponuda i proveriti šta je sve uključeno u cenu.

Koliko domaćinstva u Srbiji izdvajaju za grejanje?

Prema obračunu Agencije za energetiku Republike Srbije za grejnu sezonu 2026/2027, prosečno izolovan stambeni prostor od 60 kvadratnih metara, koji se zagreva na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno, zahteva oko 9.000 kilovat-sati energije za 180 dana grejne sezone.

Troškovi zavise od vrste energenta, njegove cene i efikasnosti uređaja koji se koriste. 

Prema tom obračunu, procenjeni troškovi grejanja za navedeni stan iznose:

 - Ogrevno drvo: oko 60.000 dinara kada se nabavlja po nižoj ceni i koristi efikasnija peć, odnosno oko 99.300 dinara uz skuplje drvo i manje efikasan uređaj.

 - Prirodni gas: oko 59.500 dinara po sezoni.

 - Pelet: oko 114.000 dinara uz korišćenje odgovarajuće, efikasne peći.

 - Termoakumulaciona peć: oko 102.700 dinara ako se koristi isključivo jeftinija noćna električna energija.

 - Direktno električno grejanje: više od 250.000 dinara za grejanje električnim grejnim telima ili kotlovima za etažno grejanje, prema navedenom obračunu.

Ove brojke predstavljaju procene za određenu kvadraturu i režim grejanja, a ne univerzalne račune za sva domaćinstva. Stvarna potrošnja može značajno da odstupa u zavisnosti od izolacije, vremenskih uslova i načina korišćenja sistema.

Da li se izolacija isplati i za koliko godina se vraća ulaganje?

Ako bi izolacija 100 kvadratnih metara fasade koštala od 270.000 do 352.000 dinara, ulaganje bi se moglo uporediti sa godišnjim računima za grejanje i očekivanim smanjenjem potrošnje.

Na primer, ako bi domaćinstvo koje za grejanje trenutno izdvaja 100.000 dinara godišnje nakon radova ostvarilo uštedu od 30 odsto, godišnje bi plaćalo oko 30.000 dinara manje. Ako bi ušteda bila 50 odsto, račun bi bio manji za 50.000 dinara godišnje.

U tom pojednostavljenom primeru, ulaganje od 270.000 do 352.000 dinara vratilo bi se kroz uštede za približno pet do 12 godina, u zavisnosti od početnog troška i ostvarenog smanjenja računa.

Ovo nije garancija perioda povraćaja investicije. U računicu treba uključiti sve potrebne radove, eventualnu zamenu stolarije, izolaciju krova ili tavana, održavanje i promene cena energenata. Takođe, sama izolacija fasade ne mora da donese iste rezultate kao sveobuhvatna energetska obnova.

Toplotne pumpe u Srbiji koštaju nekoliko hiljada evra

Toplotne pumpe mogu biti efikasno rešenje za grejanje, ali njihova isplativost zavisi od karakteristika objekta i kompletnog sistema.

Prema cenama dostupnim za 2026. godinu, toplotna pumpa vazduh–voda za porodičnu kuću od približno 100 do 120 kvadratnih metara može da košta od oko 703.000 do 1.758.000 dinara sa ugradnjom. Razlika zavisi od opreme, potrebne snage i obima dodatnih radova. 

Kod nekih kuća potrebno je prilagoditi i postojeći sistem grejanja, ugraditi dodatni rezervoar ili promeniti način raspodele toplote u prostorijama. Zbog toga cena same pumpe nije dovoljna za procenu ukupne investicije.

Stručnjaci preporučuju da se najpre smanje toplotni gubici objekta, a tek zatim odabere odgovarajući sistem. U dobro izolovanoj kući toplotna pumpa može raditi efikasnije, dok u objektu sa velikim gubicima troškovi mogu biti viši nego što je vlasnik očekivao.

Solarni paneli mogu dodatno da smanje troškove

Ugradnja fotonaponskih panela može se kombinovati sa toplotnom pumpom kako bi se deo električne energije potrebne za njen rad proizvodio na samom objektu.

Ipak, ni ova kombinacija ne znači da će grejanje biti besplatno. Proizvodnja solarne energije zavisi od godišnjeg doba i vremenskih uslova, dok se najveće potrebe za grejanjem javljaju zimi. Zato je važno proceniti ukupnu potrošnju, mogućnosti proizvodnje i troškove priključenja i opreme.

Pre odluke o investiciji domaćinstva bi trebalo da provere i aktuelne državne i lokalne programe subvencija za energetsku sanaciju, jer dostupnost podrške i uslovi zavise od konkretnog javnog poziva.

Najveća ušteda počinje smanjenjem gubitaka toplote

Podaci za Srbiju pokazuju da razlike u troškovima grejanja mogu biti velike, čak i kada se zagreva prostor iste površine. Na cenu utiču energent, efikasnost peći ili kotla, izolacija objekta i način korišćenja grejanja.

Zato najpre treba proveriti stanje fasade, krova, tavana i prozora, a zatim uporediti troškove različitih sistema. Ulaganje u izolaciju može smanjiti potrebnu energiju i olakšati prelazak na efikasniji sistem grejanja, ali konačna isplativost zavisi od konkretne kuće i ukupne cene radova.

Za domaćinstva koja žele niže račune najvažnije je da ne biraju novi sistem samo na osnovu cene uređaja. Prava računica obuhvata početnu investiciju, godišnju potrošnju, održavanje i očekivanu uštedu tokom više grejnih sezona.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.