Stan postaje kancelarija, dnevna soba služi kao ostava, a stvari koje se ne koriste svakodnevno završavaju u podrumima, garažama ili na terasama. Za one koji nemaju dovoljno prostora, postoji i druga mogućnost, iznajmljivanje zasebnog skladišnog boksa.
Ovaj model poslovanja, poznat kao "self storage", podrazumeva iznajmljivanje manje, zaključane jedinice u kojoj korisnik čuva svoje stvari i kojoj može da pristupa pod ugovorenim uslovima. Usluga je namenjena i građanima i preduzetnicima kojima je potreban dodatni prostor bez zakupa klasičnog magacina.
U Srbiji ovaj biznis već postoji, ali ostaje pitanje koliko prostora ima za širenje i da li bi mogao da postane značajnija tržišna niša.
Kako da zaradite ako posedujete samo par kvadrata prostora viška pročitajte OVDE.
Beograd prednjači, ali tržište nije isto u svim gradovima
Ponuda samouslužnih skladišta najvidljivija je u Beogradu. Ponude postoje u različitim delovima grada, uključujući Novi Beograd, Voždovac, Zemun i Krnjaču. Pojedini operateri nude male jedinice za kutije i lične stvari, dok veći prostori mogu da posluže za nameštaj, opremu ili robu.
U Novom Sadu takođe postoje ponuđači skladišnog prostora, dok je ponuda specijalizovanih samouslužnih skladišta u manjim gradovima manje razvijena.
Koliko košta iznajmljivanje prostora za stvari?
Cene zavise od kvadrature, lokacije, opremljenosti objekta i perioda zakupa. Prema cenovnicima pojedinih beogradskih operatera jasno je da se mesečni zakup može kretati od nekoliko desetina evra za najmanje jedinice do više od 100 evra za veće prostore.
Oko jedan kvadratni metar - 40 evra.
Oko četiri kvadratna metra - 60 evra.
Oko 7,5 kvadratnih metara - 80 evra.
Oko 15 kvadratnih metara - 150 evra.
Pojedini operateri nude drugačiji model. Cenu formiraju na osnovu ugovora od najmanje šest meseci, odnosno višu cenu za kraće ugovore. Minimalni period zakupa najčešće je 15 dana, a traži se i depozit u visini jedne mesečne zakupnine.
Ko iznajmljuje skladišta i zašto?
Potencijalni korisnici nisu samo ljudi koji se sele. Dodatni prostor može da zatreba i domaćinstvima koja renoviraju stan, porodicama koje čuvaju nameštaj ili dečju opremu, kao i ljudima koji nemaju dovoljno mesta za sezonske stvari.
Drugu grupu čine mali preduzetnici i internet prodavci. Njima skladišni boks može da posluži za čuvanje robe, ambalaže i opreme, bez potrebe da odmah iznajmljuju veliki magacin.
Slična potreba postoji kod zanatlija, servisera i manjih firmi koje moraju negde da čuvaju alat, dokumentaciju ili promotivni materijal.
Top 7 poslova koje možete voditi sami - ne trebaju vam zaposleni, detalje pročitajte OVDE.
Da li je ovo prilika za novi biznis u Srbiji?
Samouslužno skladištenje ima nekoliko prednosti kao poslovni model, prostor se izdaje na određeni period, jedinice mogu da se prilagode različitim potrebama, a korisnici mogu biti i građani i firme.
Ipak, postojanje potražnje ne znači automatski da će svaki novi objekat biti profitabilan.
Pre pokretanja posla potrebno je uračunati cenu kupovine ili zakupa objekta, njegovo prilagođavanje, protivpožarnu zaštitu, video-nadzor, kontrolu pristupa, osiguranje i održavanje. Važni su i lokacija, popunjenost skladišnih jedinica i troškovi privlačenja novih korisnika.
Posebno je važno utvrditi koliko prostora na određenoj lokaciji ostaje neizdato i po kojoj ceni.
Samouslužna skladišta u Srbiji nisu potpuno nova ideja, već postojeća usluga koja bi na pojedinim lokacijama mogla da ima prostora za dalji razvoj.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)