Konačan iznos direktno zavisi od veličine objekta, lokacije i terena, konstrukcije, materijala, stolarije, fasade i nivoa opreme.
Prema navedenoj proceni, realna cena same izgradnje trenutno se kreće između 2.000 i 2.500 evra po kvadratnom metru bruto građevinske površine, na šta treba dodati PDV.
Ipak, to nije isto što i ukupna cena investicije. Pre nego što se uopšte dođe do gradilišta, potrebno je računati i na geodetu, projektanta i izradu detaljnog predmera i predračuna.
Zato bi budžet trebalo definisati već na početku, a projekat prilagođavati raspoloživom novcu, a ne samo estetskim željama.
Šta najviše povećava cenu gradnje kuće?
Svaki dodatni kvadrat povećava ukupnu investiciju, ali nisu svi kvadrati jednako skupi. Kvadrat kupatila, na primer, zbog instalacija, keramike i opreme može koštati više od kvadrata spavaće sobe.
Veliku razliku pravi i plac. Teren u padu može znatno da oteža izvođenje radova i poveća troškove, zbog čega izbor zemljišta može imati veliki uticaj na konačan budžet, piše Kurir Biznis.
Među skupljim stavkama nalazi se i kompletno armiranobetonska konstrukcija. Tamo gde statički i drugi uslovi dozvoljavaju, mogu se razmotriti i druga konstruktivna rešenja.
Fasada, stolarija i ograde mogu značajno da podignu račun
Ventilisane fasade mogu biti i do četiri puta skuplje od klasičnih rešenja, dok velike staklene ograde na terasama i povučenim spratovima takođe donose visoke troškove.
Slično je sa stolarijom. Drvo-aluminijum je česta želja investitora, ali se zbog cene mnogi na kraju odlučuju za PVC.
Upravo su ovakve odluke važne jer pojedinačno možda ne deluju presudno, ali zajedno mogu značajno da povećaju cenu izgradnje.
Cena gradnje nije isto što i ukupna investicija
Jedna od čestih grešaka jeste računanje budžeta jednostavnim množenjem površine kuće sa cenom gradnje.
Na primer, računica 150 kvadrata × 2.000 evra može poslužiti samo kao gruba orijentacija za izvođenje radova.
Kuća od 74 kvadrata za nešto više od 9.000 evra - stiže u delovima, dobijaju se i solarni paneli, više o tome pročitajte OVDE.
Ukupna investicija obuhvata i zemljište, projektovanje, dozvole, komunalne doprinose, priključke, stručni nadzor i druge prateće troškove.
Zbog toga stvarni budžet može biti znatno veći od iznosa dobijenog prostim množenjem kvadrature i cene po kvadratu.
Gde može da se uštedi prilikom gradnje?
Najveća kontrola troškova postiže se još u fazi projektovanja. Jednostavno rečeno, odluke na papiru mogu da uštede novac na gradilištu.
Ako postoji mogućnost izbora, ravniji plac može biti ekonomičnije rešenje. Ako statika dozvoljava, mogu se koristiti zidani sistemi poput opeke ili porobetona, a jedna od opcija je i montažna gradnja. Kod dvovodnih krovova drvena konstrukcija je jeftinija od betonske.
Kod stolarije se može razmotriti PVC umesto aluminijuma, kao i standardna balkonska vrata ili obični klizni sistemi umesto skupljih podizno-kliznih stena.
Za fasadu je klasičan ETICS sistem sa stiroporom povoljniji od kamene vune ili ventilisanih fasada.
Uštede su moguće i izborom klasičnih roletni umesto žaluzina, kao i zidanih ili čeličnih ograda umesto staklenih.
Standardne dimenzije mogu da sačuvaju budžet
Još jedna važna odluka donosi se tokom projektovanja. Otvore za sobna i garažna vrata korisno je planirati prema standardnim dimenzijama.
Vrata, tuš-kabine i nameštaj izrađeni po meri mogu biti znatno skuplji od gotovih proizvoda standardnih dimenzija.
Zato naizgled mala odluka u projektu kasnije može napraviti veliku razliku u konačnom računu.
Kod adaptacije ostavite novac za nepredviđene radove
Ni renoviranju stana ili kuće ne bi trebalo pristupati stihijski i samo na osnovu usmenih dogovora sa majstorima.
Potrebno je imati projekat postojećeg i planiranog stanja, a ako se ruše zidovi, uključiti statičara i nadzornog inženjera.
Kod renoviranja starijih nekretnina posebno je važno ostaviti rezervu u budžetu za nepredviđene radove, koji se često otkriju tek kada adaptacija počne.
Koliko ponuda izvođača treba prikupiti?
Za novogradnju ili adaptaciju preporuka je da se prikupe do tri ponude za pojedinačne radove kako bi mogle realno da se uporede.
Proces izbora izvođača može trajati i dva do tri meseca, između ostalog zbog njihove zauzetosti i čekanja cena dobavljača.
Na inženjerima i stručnom nadzoru, međutim, ne bi trebalo štedeti. Stručna kontrola može sprečiti greške u izvođenju čija bi naknadna sanacija mogla da košta znatno više novca, vremena i živaca.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)