Sa približavanjem grejne sezone, jedno od glavnih pitanja za domaćinstva u Srbiji jeste koliko novca treba izdvojiti za zagrevanje kuće ili stana.

Konačan račun zavisi od više faktora – od kvadrature i izolacije objekta, preko vrste energenta, do načina na koji se grejanje koristi.

Razlika između pojedinih sistema može biti velika, pa se za isti stambeni prostor tokom jedne sezone može potrošiti desetine hiljada dinara više ili manje.

U nastavku je okvirna računica za stanove i kuće od 50, 70 i 100 kvadrata, piše Kurir.

Inverter klima može biti veoma povoljna opcija

Grejanje pomoću inverter klima uređaja poslednjih godina postalo je veoma popularno, pre svega zbog energetske efikasnosti.

Za razliku od klasičnih električnih grejalica koje električnu energiju gotovo direktno pretvaraju u toplotu, toplotna pumpa u inverter uređaju prenosi toplotu iz spoljašnjeg vazduha u prostor.

Zbog toga odgovarajući inverter uređaj može proizvesti nekoliko puta više toplotne energije nego što potroši električne energije, posebno kada spoljašnje temperature nisu ekstremno niske.

Ipak, stvarna potrošnja zavisi od modela uređaja, temperature napolju, izolacije, površine koju klima zagreva i načina korišćenja.

Kod većih stanova i kuća često je potrebno više uređaja kako bi se toplota ravnomerno rasporedila.

TA peć može biti isplativa uz jeftinu struju

TA peći i dalje mogu predstavljati ekonomično rešenje za domaćinstva koja mogu da koriste jeftiniju električnu energiju.

Ključ je u tome da se peć puni tokom perioda niže tarife, a akumulirana toplota koristi tokom dana.

Ukoliko se TA peć uglavnom puni po višoj tarifi, njena ekonomska prednost značajno se smanjuje.

Zato kod ovog načina grejanja navike domaćinstva imaju veliki uticaj na konačan račun.

Drva zahtevaju više posla, ali ostaju popularna

Grejanje na drva i dalje je veoma zastupljeno, naročito u kućama i manjim sredinama.

Prema navedenim cenama, kubik drva može koštati oko 8.000 do 9.000 dinara, dok dodatni trošak predstavljaju sečenje, cepanje, prevoz i skladištenje.

Za domaćinstvo koje koristi više kubika tokom sezone, ukupni izdatak brzo može da dostigne nekoliko desetina ili više od 100.000 dinara.

Prednost je što vlasnik može unapred da nabavi potrebnu količinu i kontroliše potrošnju, dok su mana fizički posao i potreba za prostorom za skladištenje.

Pelet više nije jeftin kao nekada

Pelet je poslednjih godina postao jedan od standardnih načina grejanja u domaćinstvima koja imaju kotlove na ovaj energent.

Prema cenama korišćenim u ovoj računici, tona kvalitetnijeg peleta košta oko 32.000 do 35.000 dinara.

Ako domaćinstvo tokom sezone potroši nekoliko tona, ukupni trošak može lako da pređe 100.000 dinara.

Zato se pre kupovine peći ili kotla na pelet isplati napraviti računicu na osnovu očekivane potrošnje, a ne samo cene jedne tone.

Centralno grejanje ima jednu veliku prednost

Kod daljinskog, odnosno centralnog grejanja, najveća prednost je komfor.

Nema nabavke drva ili peleta, skladištenja, loženja i čišćenja peći.

Sa druge strane, trošak se najčešće plaća tokom cele godine, u skladu sa sistemom obračuna koji primenjuje lokalna toplana.

Zbog toga mesečni račun nije jedini podatak koji treba posmatrati. Važno je izračunati koliko domaćinstvo ukupno plati za celu godinu.

Koliko košta grejanje za 50 kvadrata?

Za stan od oko 50 kvadratnih metara, okvirna računica izgleda ovako:

• Inverter klima: oko 35.000 dinara
• Drva: oko 60.000 dinara
• TA peć: oko 60.000 dinara uz punjenje u jeftinijoj tarifi
• Pelet: oko 82.000 dinara
• Centralno grejanje: oko 81.000 dinara godišnje
• Etažno grejanje na struju: više od 110.000 dinara

Ovo su samo okvirne vrednosti i ne predstavljaju garantovani trošak za svako domaćinstvo.

Kod električnog grejanja posebno treba voditi računa o tarifama i ukupnoj potrošnji domaćinstva, jer ulazak u više tarifne zone može značajno promeniti račun.

A koliko za 70 kvadrata?

Za stan od 70 kvadratnih metara, okvirni troškovi iz ove računice su:

• Inverter klime: oko 50.000 dinara
• TA peć: oko 85.000 dinara
• Drva: oko 90.000 dinara
• Centralno grejanje: oko 113.000 dinara
• Pelet: oko 115.000 dinara

Kod ove kvadrature postaje još važnije koliko je objekat dobro izolovan.

Stan sa kvalitetnom stolarijom, izolacijom i manjim toplotnim gubicima može zahtevati znatno manje energije od objekta iste površine koji ima stare prozore i neizolovane zidove.

Za 100 kvadrata razlika postaje još veća

Kod kuće ili stana od oko 100 kvadratnih metara, okvirna računica pokazuje sledeće:

• Inverter klime: oko 75.000 dinara
• Drva: oko 130.000 dinara
• Pelet: oko 165.000 dinara
• Centralno grejanje: oko 162.000 dinara

Kod velikih prostora posebno treba voditi računa o rasporedu prostorija.

Jedna klima može biti veoma efikasna u otvorenom prostoru, ali teško može ravnomerno zagrejati kuću sa velikim brojem odvojenih soba.

Zbog toga nije dovoljno gledati samo cenu potrošene električne energije. Važno je i da sistem može efikasno da zagreje ceo objekat.

Najveća ušteda možda nije u izboru energenta

Bez obzira na to da li se grejete na struju, drva, pelet ili preko toplane, jedan faktor može značajno promeniti računicu – izolacija objekta.

Kuća sa lošom izolacijom gubi mnogo više toplote kroz zidove, krov, prozore i vrata.

To znači da vlasnik mora da potroši više energije kako bi održao istu temperaturu.

Kod objekta sa dobrom izolacijom situacija je potpuno drugačija.

Toplota se duže zadržava, sistem grejanja radi kraće ili sa manjim intenzitetom, a potrošnja može biti znatno niža.

Zato ulaganje u izolaciju, kvalitetnu stolariju i smanjenje toplotnih gubitaka često ima veći dugoročni efekat nego samo promena energenta.

Šta je onda najjeftinije?

Ne postoji jedan odgovor koji važi za svako domaćinstvo.

Inverter klima može biti veoma povoljna u dobro izolovanom prostoru i uz pravilan izbor uređaja.

TA peć ima smisla tamo gde se maksimalno koristi jeftinija tarifa.

Drva mogu biti ekonomična, ali zahtevaju prostor, rad i vreme.

Pelet pruža komforniji način grejanja od klasičnog loženja drva, ali cena energenta može značajno uticati na konačan trošak.

Centralno grejanje je najkomfornije, ali se kod njega mora gledati ukupan godišnji izdatak, a ne samo mesečni račun.

Zato je pre donošenja odluke najbolje napraviti računicu za sopstvenu kvadraturu, izolaciju i način korišćenja grejanja.

Važno: ovo su okvirne računice

Navedeni iznosi ne predstavljaju univerzalne cene grejanja za sva domaćinstva u Srbiji.

Konačan trošak može značajno da se razlikuje u zavisnosti od grada, energenta, cene električne energije, vremenskih uslova, temperature koju domaćinstvo održava i energetske efikasnosti objekta.

Drugim rečima, ista kuća može imati potpuno drugačiji račun za grejanje od susedne kuće iste kvadrature.

Zato se kao prvo pitanje ne postavlja samo „koje je grejanje najjeftinije?“, već i „koliko toplote moj objekat gubi?“

Upravo od odgovora na to pitanje često zavisi najveći deo računa koji će domaćinstvo platiti tokom cele grejne sezone.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.