Ulazak u mirniju fazu na Bliskom istoku i najava vraćanja na predratno stanje trebalo bi da donese i bolji protok robe i bolju logistiku u trgovini hranom. Istovremeno, otvaraju se i nova pitanja o stabilnosti globalnih lanaca snabdevanja.
Međutim, kada je reč o cenama žitarica i mogućim promena, kao i njihovoj direktnoj vezi sa otvaranjem i normalnim protokom Ormuskog moreuza, stručnjaci kažu za da će zarade domaćih ratara kao i svih svetskih poljoprivrednih proizvođača pre svega zavisiti od globalne količine robe koja će biti dostupna posle ovogodišnje žetve, piše "Politika".
– Ne očekujem značajnije promene na tržištu žitarica izazvane primirjem u Ormuzu, a posebno ne u Srbiji. Promene cena su mnogo više direktne posledice kretanja cena goriva i đubriva – kaže za naš list analitičar Aleksandar Kutlešić iz „Info tim logistika”. Prema njegovim rečima, rat je počeo u trenutku kada je bila najveća potreba za azotnim đubrivima, što je dovelo do skoka cene uree od oko 80 odsto.
Prva reakcija proizvođača bila je promena setvene strukture u korist manje zahtevnih kultura, pre svega soje, uz smanjenje površina pod kukuruzom.
– Drugi negativan efekat videćemo kroz niže prinose zbog smanjene upotrebe azota – ističe on i dodaje da su globalne procene roda žitarica za sezonu 2026/27. nešto niže u odnosu na prošlu godinu, ali i dalje iznad petogodišnjeg proseka. Kutlešić napominje da su za Srbiju najvažnije cene u Crnomorskom regionu, naročito u Ukrajini, jer nam je ona glavni konkurent na tržištu EU. Najveći deo našeg izvoza žitarica ide u Rumuniju i Italiju.
Što se tiče novog roda, za pšenicu se očekuje smanjenje proizvodnje u EU i Ukrajini, dok bi Rusija trebalo da bude na nivou prošlogodišnjeg roda.
– Ukratko, ne očekujem bitnije promene cena žitarica prouzrokovane primirjem na Bliskom istoku. Ono što će u narednom periodu znatno više uticati na cene žitarica i uljarica jeste žetva – naglašava naš sagovornik i napominje da se oko 90 pšenice proizvodi na severnoj hemisferi, što znači da će već do septembra biti poznata količina kojom će svet raspolagati. To predstavlja osnovu za realno formiranje cena na tržištu, računajući i potrošnju koja, za sada, neće rasti.
– Najveće promene na tržištu ipak donose političke odluke, uključujući ratove, na koje mi nemamo uticaj niti možemo unapred znati kada će se doneti. Za Srbiju bi posebno značajno bilo povećanje prerade domaćih žitarica i uljarica, jer jedino veća domaća potrošnja može stabilno uticati na rast ratarske proizvodnje – kaže Kutlešić.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)