Tržište kriptovaluta sve je dostupnije građanima Srbije, ali sa većom dostupnošću dolazi i veći broj rizika. Lažne investicione platforme, obećanja o brzoj zaradi, lažni profili na društvenim mrežama i neovlašćeni pružaoci usluga samo su deo problema sa kojima korisnici mogu da se susretnu.
U Srbiji je oblast digitalne imovine uređena Zakonom o digitalnoj imovini, koji se primenjuje od juna 2021. godine. Za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama potrebna je dozvola Narodne banke Srbije, dok se određene druge usluge povezane sa digitalnom imovinom nalaze u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti.
Istovremeno, Narodna banka Srbije upozorava da virtuelne valute nisu novac niti zakonsko sredstvo plaćanja i da za njihovu vrednost ne garantuje centralna banka niti drugi državni organ.
Kako prepoznati kripto prevaru?
Jedan od prvih znakova za oprez jeste obećanje sigurne ili brze zarade.
Poruke poput „uložite 500 evra i zaradite 5.000“, „garantovan profit“ ili „algoritam koji nikada ne gubi“ trebalo bi posmatrati sa velikom rezervom. Posebno je rizično kada se od korisnika traži da novac uplati odmah ili da poverljive podatke pošalje nepoznatoj osobi.
Prevaranti često koriste i poznata imena kompanija, banaka, javnih ličnosti ili državnih institucija kako bi ostavili utisak legitimnosti.
Narodna banka Srbije je već upozoravala na neovlašćeno pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama i navela da je od početka primene Zakona o digitalnoj imovini pokrenula postupke prema 38 pravnih i fizičkih lica i preduzetnika zbog sumnje na neovlašćeno pružanje takvih usluga.
Prvo proveriti ko stoji iza platforme
Pre nego što se novac uplati, trebalo bi proveriti ko pruža uslugu.
Narodna banka Srbije vodi registar pružalaca usluga povezanih sa virtuelnim valutama koji imaju dozvolu za rad u Srbiji. Sama činjenica da određena platforma ima profesionalan sajt, veliki broj korisnika ili reklame na društvenim mrežama nije dokaz da posluje legalno u Srbiji.
Posebno treba biti oprezan sa platformama koje se obraćaju građanima Srbije, a nemaju domaće pravno lice i odgovarajuću dozvolu.
NBS je ranije navela da se usluge povezane sa virtuelnim valutama u Srbiji ne mogu pružati bez odgovarajuće dozvole i da ni strano društvo ne može jednostavno da cilja domaće korisnike iz inostranstva bez ispunjavanja propisanih uslova.
Nikome ne davati lozinku i pristup kripto-novčaniku
Jedno od osnovnih pravila digitalne bezbednosti jeste da privatni ključevi, seed fraza i lozinke ne smeju da se dele sa drugim osobama.
Ako neko putem telefona, imejla ili društvenih mreža traži ove podatke kako bi „proverio račun“, „otključao novac“ ili „zaštitio sredstva“, to je ozbiljan znak za uzbunu.
Isto važi i za kodove za potvrdu prijave. Jednokratni kod koji stiže SMS-om ili aplikacijom ne treba prosleđivati drugoj osobi.
Poseban oprez sa linkovima
Lažne stranice mogu izgledati gotovo identično kao originalne platforme.
Zbog toga nije dovoljno pogledati logo ili naziv sajta. Potrebno je proveriti tačnu internet adresu, posebno ako je link stigao putem poruke ili društvenih mreža.
Sličan princip važi i za imejlove. Narodna banka Srbije je upozoravala na takozvani „email spoofing“, odnosno falsifikovanje podataka o pošiljaocu kako bi poruka izgledala kao da dolazi od legitimne institucije.
Ne uplaćivati novac pod pritiskom
Prevaranti često pokušavaju da stvore osećaj hitnosti.
Poruka da „ponuda ističe za 10 minuta“, da „račun mora odmah da se verifikuje“ ili da će novac biti izgubljen ukoliko se ne uplati dodatni iznos ima za cilj da korisniku ne ostavi dovoljno vremena za proveru.
Posebno treba biti oprezan ako osoba koja nudi ulaganje insistira na komunikaciji samo preko privatnog naloga na društvenoj mreži ili aplikacije za dopisivanje.
Kriptovalute nose i rizik pada vrednosti
Zaštita ne znači samo izbegavanje prevare.
Čak i kada je platforma legalna, vrednost kriptovaluta može značajno da oscilira. Narodna banka Srbije navodi da virtuelne valute nisu garantovane od strane centralne banke ili drugog državnog organa i upozorava na velike promene njihove vrednosti.
Zato legalna platforma ne znači da je ulaganje bez rizika.
Šta uraditi ako se posumnja na prevaru?
Ako je novac već uplaćen, važno je sačuvati svu dokumentaciju: poruke, imejlove, adrese internet stranica, podatke o transakcijama, brojeve telefona i podatke o računima ili novčanicima na koje je novac poslat.
Ako postoji sumnja da neko u Srbiji neovlašćeno pruža usluge povezane sa virtuelnim valutama, Narodna banka Srbije navodi da se takav slučaj može prijaviti toj instituciji, uključujući i anonimnu prijavu.
Kod sumnje na prevaru treba razmotriti i prijavljivanje nadležnim organima.
Pet pravila za bezbednije korišćenje kriptovaluta
1. Proveriti da li pružalac usluge ima dozvolu.
2. Ne verovati obećanjima o garantovanoj zaradi.
3. Nikome ne slati privatni ključ, seed frazu ili lozinku.
4. Ne otvarati sumnjive linkove i ne davati kodove za potvrdu.
5. Imati na umu da legalno poslovanje ne znači da je vrednost kriptovalute zaštićena od pada.
Najvažnije je da se pre bilo kakve uplate proveri ko prima novac, pod kojim uslovima se ulaže i kakav je regulatorni status pružaoca usluge. Kod kriptovaluta ne postoji mehanizam kojim se može garantovati da će uloženi novac biti sačuvan, pa odluka o ulaganju nosi finansijski rizik za samog korisnika.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)