Nema privatnosti u savremenom automobilu - špijunira tokom vožnje

Ta predstava o automobilima više ne odgovara stvarnosti.

"Novi automobili su za privatnost "noćne more na točkovima" jer prikupljaju ogromne količine ličnih podataka", zaključio je jedan istraživač iz Mozila Fondacije koji se bavio odnosom proizvođača automobila prema privatnosti.

Ako mislite da je u pitanju paranoja – nažalost nije, jer i zvanično proizvođači automobila objavljuju u svojim politikama privatnosti da mogu prikupljati podatke o vozaču i putnicima, od ponašanja i psihološkog profila, stavova, uzrasta i pola, inteligencije i sposobnosti, do seksualne aktivnosti, biometrijskih, zdravstvenih i genetskih podataka, piše sajt Super registracija.

Nekada to saznamo nakon nekog curenja podataka, a mnogi i ne slute koliko podataka njihov automobil zapravo prikuplja i deli, prenosi B92.

U ovom tekstu pišemo o tome koje podatke savremeni automobili prikupljaju i dele, te otvaramo pitanje da li je uopšte moguće zaštititi privatnost u savremenom automobilu.

Od automobila sa putnim računarom do računara na točkovima
Ne tako davno počeli su se ugrađivati prvi putni računari u automobilima. Davali su uvid u prosečnu i trenutnu potrošnju goriva, spoljnu temperaturu, procenu koliko vozilo može da pređe sa raspoloživim gorivom u rezervoaru i možda još nešto.

Već danas to izgleda kao davna prošlost, jer se danas ugrađuju napredni sistemi za pomoć vozaču (ADAS od Advanced Driver Assistance Systems) koji predstavljaju složenu mrežu senzora, kamera, radara i softvera koji neprekidno skeniraju, snimaju i analiziraju vozilo, okolinu i samog vozača.

Moderni automobili danas sve više liče na računare na točkovima, a računari, za razliku od brisača, kaiša ili svećica, čuvaju i dele podatke. Da li ste ikada razmišljali o tome šta tačno prati i snima vaš automobil, kome sve na kraju ode to što zabeleži i šta možete da uradite povodom toga? Ovi podaci definitivno ne ostaju samo u memoriji vozila.

Savremena tehnologija u automobilima

Elektronskih kontrolnih jedinica (ECU) u automobilima ima već decenijama, ali ih je u novijim modelima daleko više nego ranije: ima ih u vratima, motornom prostoru, točkovima, a prema procenama iz industrije kod najopremljenijih vozila broj ide i do 150.

Isti izvori navode da neki automobili generišu i do 25 gigabajta podataka na sat, a to su podaci iz izveštaja koji su već zastareli. Koliko generišu danas možemo samo da nagađamo.

Neki deo toga predstavljaju bezazleni ali korisni podaci: temperatura motora i kabine, pritisak u gumama, rad kočionih sistema... Problem počinje kada se baci pogled na dugačak spisak ostalih podataka koje vozilo prikuplja.

Savremeni automobil ima mikrofone za glasovne komande, kamere za praćenje vozača i okoline, SIM karticu i GPS. Neki modeli koriste biometrijske podakte poput prepoznavanja lica i otiska prsta.

Kada telefon povežete sa infotejment sistemom, auto dobija pristup kontaktima, porukama i istoriji lokacija. Ako vozač predugo gleda sa strane – na primer u suvozača, auto ga upozorava, što znači da stalno proverava gde vam je pogled, tj. snima vozača.

Sve to najčešće ima neko lepo i plemenito opravdanje: bezbednost, udobnost, hitna medicinska pomoć ili pomoć na putu. Sa druge strane, postoje i otvorena šokantna priznanja koji se sve podaci čuvaju, a nekada se za to sazna tek kada procure.

Kompanija Nissan America u svojoj politici privatnosti otvoreno navodi da prikuplja širok spektar podataka, uključujući i one koji se odnose na seksualnu aktivnost, zdravstvene dijagnoze i genetske informacije, ali ne precizira na koji način to čini. Navode da podatke o „preferencama, karakteristikama, psihološkim sklonostima, predispozicijama, ponašanju, stavovima, inteligenciji, sposobnostima i afinitetima” potrošača mogu da dele i prodaju posrednicima u trgovini podacima, organima za sprovođenje zakona i drugim trećim stranama.

Ko je zainteresovan za vaše podatke?

Podaci imaju svoju cenu na brzorastućem tržištu podataka. Jedna konsultantska kuća je odavno procenila da bi tržište podataka iz povezanih vozila moglo vredeti između 450 i 750 milijardi dolara (godišnje) do 2030!

Procena je, doduše, kasnije revidirana naniže jer je komercijalizacija podataka išla sporije nego što se tada očekivalo, ali poruka je jasna i nepromenjena: automobilska industrija u vašim podacima vidi novi izvor mogućnosti i prihoda.

Mnogi proizvođači javno priznaju da se vozači i putnici profilišu, da se procenjuju njihove psihološke pa čak i seksualne sklonosti, stavovi, afiniteti, zdravstvene dijagnoze i genetske informacije.

Kako to izgleda u praksi najbolje će pokazati konkretni primeri. Program "Smart Driver" kompanije General Motors, koji se predstavljao kao pomoć za bezbednije vozače, prema navodima Savezne trgovinske komisije (FTC) beležio je lokaciju i ponašanje u vožnji.

Podaci su dospevali do posrednika, a oni su ih oblikovali u izveštaje za osiguravajuće kuće. Kada je vozač dobio poskupljenje premije osiguranja od 80% postalo je jasno da je neko podelio beleške o vožnji (tačnije: preko 600 zapisa snimanih i na svake 3 sekunde).

GM je program ukinuo, a FTC je okončao slučaj obavezujućom odlukom da GM ne sme da deli podatke o lokaciji i ponašanju vozača sa kreditnim biroima i sličnim agencijama, a za prikupljanje i deljenje podataka mora da traži izričitu saglasnost vozača. Ali, GM nije izuzetak...

Istraživanje Konzjumer riportsa (Consumer Reports) iz 2025. obuhvatilo je hiljade strana politika privatnosti i upite upućene ka 15 velikih proizvođača. Zaključak je bio takav da gotovo svi proizvođači koji prodaju vozila u SAD prikupljaju takozvane podatke o ponašanju vozača, a deo njih se deli sa trećim stranama.

Proizvođači uglavnom tvrde da imaju saglasnost i da podatke dele samo sa „pouzdanim partnerima", ali većina nije spremna da navede ko su ti partneri. Ford je javno rekao da ne prodaje podatke iz povezanih vozila posrednicima, a Toyota da ih ne prodaje direktno, ali ima povezanu firmu koja ih uz saglasnost korisnika može prosleđivati osiguravačima.

Procena koje niste ni svesni

Stručnjaci upozoravaju da "driver score" liči na kreditnu sposobnost i da može nepravedno oštetiti vozača. U medijima i na društvenim mrežama kruži druga priča o vlasniku čiji je auto svakog dana u isto vreme beležio za dlaku "izbegnut sudar sa malim objektom".

I on je dobio skuplju premiju osiguranja, a o svojim bezbednosnim incidentima je saznao kada je zatražio pristup podacima. Ispostavilo se da je to njegova mačka koja ga je dočekivala kad bi dolazio kući i parkirao svoj auto.

Senzori ne razlikuju kućnog ljubimca koji se raduje vlasniku i ide mu u susret od neke realne rizične situacije; algoritmi ne znaju za ovaj kontekst.

Zadiranje u privatnost i tamo gde biste najmanje očekivali

Rojters je objavio da su zaposleni u Tesli između 2019. i 2022. putem internog sistema za razmenu poruka međusobno deleli ponekad veoma intimne snimke i slike koje su zabeležile kamere u vozilima.

Program koji su koristili mogao je da prikaže i lokaciju snimka, što bi moglo otkriti gde je snimak nastao ili gde vlasnik živi, iako Tesla u svom obaveštenju tvrdi da su snimci anonimni i nisu povezani sa vozilom. Slike su, kako se navodi, prolazile kroz ruke radnika kako bi "obučavali" sistem za autonomnu vožnju. Bilo je tu i golišavih snimaka i slika...

Da se ne radi o nekom incidentu i nestandardnom ponašanju zaposlenih potvrđuje i slučaj Tesle u Kini. Zbog sličnih strahova kineska vojska je još pre 5 godina izdavala preporuke vezane za vožnju i parkiranje Tesli u vojnim kompleksima, stambenim naseljima vojske, a prema drugim izveštajima i u državnim preduzećima u pojedinim industrijama.

Ozbiljna curenja podataka i propusti u zaštiti nisu neuobičajeni u auto industriji – nije usamljen slučaj da zaposleni u kompaniji Tesla radoznalo gledaju snimke zabeležene kamerama automobila, i neki drugi giganti kao što su Volkswagen ili Toyota imaju slučajeva curenja ličnih podataka miliona svojih klijenata.

A za Toyotu je zabeležno da je imala neverovatnih 12 politika privatnosti u toku Mozilinog istraživanja. Čak i kada politika privatnosti ne deluje da preterano zadire u privatnost, pitanje je koliko im je za verovati kada znamo da postoji praksa prividnog zalaganja za zaštitu privatnosti potrošača, dok se u stvarnosti to ne sprovodi (tzv. privacy washing).

Teško je poverovati da se pridržavaju principa samoograničenja i minimizacije podataka, tj. prikupljanja podataka koji su primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.

Vozači starijih automobila mogu sa nevericom čitati o tome dokle je to sve otišlo u "špijunaži" u poslednjih 5 godina. Malo vozača razmišlja uopšte o tome da proizvođač automobila zna: Gde ste bili juče. Sa kim ste bili. Koga ste sve pozivali i o čemu ste pričali … i da ti isti proizvođači automobila razrađuju planove o tome kako što bolje unovčiti ove podatke.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: