Ali pre više od tri decenije, situacija je bila sasvim drugačija. Podaci o prijavljenim prihodima u tadašnjoj Jugoslaviji za 1988. godinu otkrivaju veoma zanimljivu sliku.
Naime, među ljudima koji su prijavili najveće prihode nisu dominirali direktori velikih državnih preduzeća ili političari.
Na vrhu liste bili su privatni ugostitelji, narodni pevači, trgovački predstavnici, predstavnici stranih kompanija, fudbaleri, umetnici, novinari i univerzitetski profesori.
Prema podacima objavljenim početkom 1989. godine na osnovu poreskih evidencija u to vreme, među građanima sa najvećim prijavljenim prihodima bili su ljudi iz veoma različitih profesija.
Na vrhu liste nisu bili političari
U Skoplju je najveću zaradu imao privatni ugostitelj, sa prijavljenim prihodom od 171 milion dinara u 1988. godini, što je bio apsolutni rekord.
U Beogradu je najveći prihod prijavio narodni pevač, koji je te godine zaradio čak 142 miliona dinara.
U Zagrebu je najbogatiji bio trgovački predstavnik, koji je tada prijavio čak 61 milion dinara, dok je u Ljubljani najveći prihod prijavio akademski vajar, koji je prijavio 28 miliona dinara. Podaci za Sarajevo tada nisu objavljeni. Posebno je zanimljivo da su među najbogatijim građanima bili ljudi iz profesija koje danas jedva povezujemo sa samim vrhom zarada.
Ovi podaci pokazuju koliko se struktura najviših prihoda u to vreme razlikovala od današnje.
Podatke za Zagreb ne treba posmatrati van konteksta tadašnje ekonomije. Jugoslavija je bila snažno povezana sa stranim tržištima, a trgovina, posredništvo i poslovni odnosi sa stranim kompanijama bili su od velikog značaja.
Ljudi koji su se bavili prodajom, zastupanjem kompanija i međunarodnim poslovanjem mogli su da zarade veoma visoke prihode, posebno ako su njihovi prihodi zavisili od poslovnih rezultata ili provizija. Brojke treba uzeti sa oprezom.
Jedan detalj koji je danas posebno upečatljiv jeste činjenica da političari i direktori najvećih državnih kompanija nisu bili među ovim rekorderima. Najveće prijavljene prihode zarađivali su ljudi čiji su poslovi bili direktnije povezani sa tržištem, privatnom aktivnošću, popularnošću, umetničkim radom ili međunarodnim poslovanjem.
Pevači, ugostitelji i trgovci zarađivali milione
Ovo je sasvim drugačija slika od one koju bismo očekivali kada govorimo o najplaćenijim profesijama danas. Međutim, ove brojke treba posmatrati sa oprezom. Iako danas zvuče gotovo neverovatno, nije moguće jednostavno pretvoriti iznose iz 1988. u današnje evre i na osnovu toga zaključiti koliko bi ti ljudi zarađivali u današnjim uslovima. Jugoslavija je krajem osamdesetih godina prošlog veka prolazila kroz ozbiljne ekonomske probleme i veoma visoku inflaciju.
Vrednost novca, monetarni sistem i ekonomske okolnosti bili su potpuno drugačiji nego danas. Takođe je važno naglasiti da se ovo odnosi na prijavljeni oporezivi prihod, a ne na ukupnu imovinu pojedinaca ili nužno na iznos novca koji im je ostao nakon svih obaveza.
Poreski sistem nije bio isti u svim republikama. Još jedan detalj je važan kada se upoređuju podaci iz različitih delova bivše Jugoslavije.
Poreska osnovica nije bila ista u svim republikama, već je obračunata u odnosu na prosečan lični dohodak u svakoj od njih. Stoga, iznose iz Skoplja, Beograda, Zagreba i Ljubljane ne treba posmatrati kao potpuno jednake kategorije bez dodatnog konteksta.
Međutim, podaci su i danas zanimljivi jer veoma dobro pokazuju koje su profesije u tadašnjem društvu mogle doneti izuzetno visoke prihode, a danas ih možda ne bismo povezivali sa ogromnom zaradom. Za nešto više od tri decenije, tržište rada se gotovo potpuno promenilo, a tako su se promenile i potrebe samog tržišta, piše Dnevno.
Danas su među najtraženijim i najbolje plaćenim stručnjacima ljudi iz oblasti informacionih tehnologija, finansija, medicine, menadžmenta i drugih visokospecijalizovanih oblasti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)