U suprotnom, moglo bi doći do problema Nakon nekoliko stotina kilometara na autoputu, mnogima je prva pomisao da odmah operu automobil i uklone bube, prašinu i prljavštinu sa prednjeg dela.
U većini slučajeva, ovo neće izazvati nikakve probleme, ali postoji nekoliko situacija u kojima je pametnije pustiti automobil da se malo ohladi.
Najveći problem su vrući kočioni diskovi Ako je automobil dugo vozio autoputem bez mnogo kočenja, diskovi često nisu previše vrući. Situacija je drugačija nakon vožnje po planinskom putu, niza jakih kočenja, spuštanja niz prevoj ili veoma dinamične vožnje.
Tada temperatura kočionih diskova može biti veoma visoka. Usmeravanje jakog mlaza hladne vode direktno na veoma vruće diskove stvara iznenadnu temperaturnu razliku. Jednokratno pranje verovatno neće automatski uništiti kočnice, ali takav termički šok može dodatno opteretiti materijal i doprineti deformaciji ili naprezanju, posebno ako su diskovi već veoma vrući.
Zato je logično sačekati 15 do 30 minuta nakon vožnje na visokom pritisku pre pranja. Još jednostavnije pravilo je: ako osećate veliku toplotu koja dolazi iz područja točkova ili osećate miris vrelih kočnica, nije vreme za pranje pod visokim pritiskom. Duga vožnja autoputem sama po sebi nije problem. Važno je razlikovati dugu vožnju od vožnje na visokom pritisku.
Motor može raditi satima na auto-putu, a kočnice će ostati relativno hladne. Ako je poslednjih nekoliko kilometara vožnje mirno i bez jakog kočenja, nema posebnog razloga da automobil stoji sat vremena pre pranja. Problem nastaje upravo kada je intenzivno kočenje primenjeno neposredno pre dolaska.
Na primer, nakon brzog izlaska sa autoputa i nekoliko jakih manevara kočenja, diskovi mogu biti mnogo topliji nego nakon prethodnih 300 kilometara putovanja.
A šta je sa farbom i karoserijom?
Boja automobila takođe može biti veoma vruća, posebno leti kada je sunce jako tokom duge vožnje.
Hladna voda na vrućoj karoseriji obično neće izazvati dramatična oštećenja, ali pranje vrućeg automobila nije idealno. Voda i šampon se mnogo brže suše na veoma vrućoj površini, ostavljajući mrlje od kamenca i tragove deterdženta. Hemikalije takođe mogu biti agresivnije ako se osuše pre ispiranja.
Zato je najbolje prati automobil u hladu i kada karoserija više nije izuzetno vruća na dodir. Ovo važi bez obzira na to da li ste upravo završili dugu vožnju ili ako je automobil nekoliko sati stajao na suncu. Posebna pažnja sa felnama i kočnicama Felne mogu biti vruće nakon duge vožnje, upravo zbog toplote kočnica.
Agresivna sredstva za čišćenje felni ne treba nanositi na veoma vruću površinu, jer se mogu prebrzo osušiti i ostaviti tragove. Isto važi i za perač pod visokim pritiskom.
Nema potrebe usmeravati jak mlaz na kočione čeljusti, diskove, gumene zaptivke ili električne spojeve iz neposredne blizine. Automobil je dizajniran da izdrži kišu i vodu, ali koncentrovani mlaz visokog pritiska nije isto što i normalna vožnja po mokrom putu.
Da li treba da čekam motor ili turbinu? Kod redovnog spoljašnjeg pranja, nema potrebe čekati da se motor potpuno ohladi.
Voda ionako ne dopire direktno do većine najtoplijih delova pogonskog sklopa.
Pranje motornog prostora je druga stvar, gde usmeravanje hladne vode na veoma vruće metalne delove i električne komponente nije dobra ideja. Ako se automobil ionako ostavi nekoliko minuta nakon sportske vožnje da se temperature stabilizuju, takođe ima smisla odložiti pranje, piše Jutarnji.hr/Autoklub.
Kada je bezbedno prati automobil? Nakon normalne vožnje do autoperaonice, automobil se može oprati praktično odmah.
Nakon nekoliko sati vožnje autoputem, takođe nema razloga za veliku brigu ako poslednji deo putovanja nije uključivao jako kočenje. Međutim, nakon planinskog puta, veoma brze vožnje ili nekoliko uzastopnih jakih kočenja, najbolje je napraviti kratku pauzu. Petnaest ili dvadeset minuta je obično dovoljno da temperature značajno padnu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)