Sa potražnjom za gasom u EU na najnižem nivou u poslednjih 11 godina, uvoz LNG-a je prošle godine opao za 16 odsto u poređenju sa 2023, što bi moglo imati ozbiljne geopolitičke posledice.
Od kada je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022, EU je smanjila uvoz ruskog gasovoda na minimum i nadoknadila taj gubitak povećanjem uvoza LNG-a, pre svega iz SAD, ali i – kontroverzno – iz same Rusije.
Ipak, prema Institutu za energetsku ekonomiju i finansijske analize (IEEFA), evropski terminali za regasifikaciju LNG-a – gde se isporučeni gas prebacuje u mrežu gasovoda – prošle godine su radili u proseku sa samo 42% kapaciteta, dok su mnogi bili jedva korišćeni.
Od februara 2022, EU je povećala kapacitete za uvoz za oko 50 milijardi kubnih metara godišnje, najviše u Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Francuskoj i Finskoj. Međutim, ako se trendovi potražnje nastave, ovi kapaciteti mogli bi biti iskorišćeni samo 30 odsto do 2030, upozoravaju analitičari energetske tranzicije.
- Udvostručavanje ulaganja u LNG terminale bez obzira na trendove potražnje povećava rizik od preinvestiranja i infrastrukture koja će ostati neiskorišćena dok energetska tranzicija ubrzava - rekla je Ana Marija Jaler-Makarevič, vodeća analitičarka za evropsku energiju u IEEFA.
Šefčovič ide u Vašington
Međutim, u Briselu je veći problem što EU i dalje uvozi značajne količine ruskog LNG-a, uprkos nezvaničnom cilju Evropske komisije da do 2027. prekine sav uvoz fosilnih goriva. O ovoj strategiji će se raspravljati u dokumentu koji će biti objavljen 26. marta.
U međuvremenu, potpredsednik Evropske komisije zadužen za trgovinu, Maroš Šefčovič, putuje u Vašington u sredu (19. februara) kako bi pokušao da spreči trgovinski rat između EU i SAD. On je najviši zvaničnik EU koji je poslat u SAD od Trampove inauguracije.
Jedan od Trampovih brojnih zahteva u poslednjim mesecima bilo je da EU poveća uvoz LNG-a iz SAD, uz pretnje uvođenjem visokih carina na evropske proizvode.
Brisel pomno prati situaciju
Šefčovič će se sastati sa američkim trgovinskim predstavnikom Džejmisonom Grirom, ministrom trgovine Hauardom Lutnikom i glavnim ekonomskim savetnikom Bele kuće Kevinom Hasetom. Evropska komisija nije želela da komentariše detalje razgovora, ali je saopštila da će Šefčovič jasno preneti stav EU da carine ne donose korist nikome i vode ka gubitničkom ishodu za obe strane.
Portparolka Evropske komisije za energetiku Ana-Kajsa Itkonen nije mogla da potvrdi da li će LNG biti tema razgovora, ali je napomenula da je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen ranije razgovarala o toj temi sa američkim zvaničnicima.
Prošle godine, uvoz LNG-a iz SAD u EU dostigao je 63 milijarde kubnih metara, što čini 46% ukupnog uvoza. Ipak, podaci IEEFA pokazuju da postoji prostor za povećanje ovog broja, s obzirom na to da je EU uvezla i 22 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a, što je povećanje od 18 odsto u odnosu na 2023.
- Trećina uvoza ruskog LNG-a u EU prošle godine bila je kroz trgovinu na licu mesta - rekla je Jaler-Makarevič.
- Države članice bi trebalo da prioritet daju postepenom ukidanju ovih tokova, koji nisu deo dugoročnih ugovora.
Brisel, koji se do sada uzdržavao od sankcija na gas, pažljivo prati potražnju za gasom dok finalizuje plan izlaska iz energetske zavisnosti od Rusije.
U ponedeljak (24. februara) biće tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu. U tom periodu, mere za smanjenje potrošnje i ubrzana ekspanzija obnovljivih izvora energije dovele su do pada ukupne potražnje za gasom u EU za oko jednu petinu, piše Euronjuz biznis.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici
