KAKO JE TRESNULA LIZ TRAS Ipak, ona će dobiti pare, ali Ukrajinci sve teže – počelo je odbrojavanje do američkih izbora

BizPortal/Stanko Stamenković | 12:47 | 21.10.22 Biz info

Svakom svoja muka.

Foto: Shutterstock

Ima istine u latinskoj izreci „Nomen est omen” („Ime je znak”), bar kad je u pitanju Liz Tras, sada već bivša premijerka Velike Britanije. Ona je „trasnula” (ili tresnula) posle samo 44 dana na mestu premijerke svoje zemlje i krajem nedelje je podnela ostavku.

Trasova je pala na prvom ispitu svoje države – nije uspela da, uz pomoć nižih poreskih stopa, ojača posrnulu britansku ekonomiju. Ne da nije uspela, što je i sama priznala, nego je samo još više produbila krizu. A vest o njenom munjevitom padu je, uz širok osmeh, dočekala zvanična Moskva. Po pravilu oštra i direktna Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, odmah se oglasila i rekla da će Trasova ostati u sećanju po svom „katastrofalnom analfabetimu”, i usput ju je nazvala „sramotom od premijera”.

Liz Tras je, podsetimo, u septembru na mestu premijera zamenila Borisa Džonsona, kojeg su razni skandali unutar matične Konzervativne stranke takođe doveli do ostavke. Tako to biva – dok na jednoj strani planete bukti rat, političarima najčešće glave dođu problemi koje sami stvaraju u svojoj kući, to jest državi. Rusi im sigurno, ovoga puta, ništa nisu krivi.

Svi su, pomalo, na dobitku

I nisu se samo Rusi radovali zbog neuspeha Liz Tras. Poradovala se i britanska kursna lista – čim je objavljeno da je podnela ostavku, funta je odmah skočila za jedan odsto u odnosu na dolar. Pa, kad se sve sabere, svi su na sitnom dobitku – Rusi imaju moralnu satifakciju, jer ništa slađe nego kad engleski premijer, drugi put u nizu, padne s funkcije. Britanska ekonomija se, bar za sekundu, oporavila. A Liz Tras će, iako neslavna rekorderka, dobijati doživotnu apanažu od 115.000 funti godišnje, koliko joj sleduje kao i svakom drugom bivšem premijeru. Univerzum je i dalje u ravnoteži. Ne računajući, naravno, rat u Ukrajini, pakao sam po sebi.

A za to vreme, Džozef Bajden, predsednik SAD-a, donosi ozbiljne odluke, i to sam 19 dana od kongresnih izbora. On je odlučio da proda 180 miliona barela nafte iz strateških rezervi, kako bi sprečio moguću krizu u isporuci „crnog zlata”. Teško je pohvaliti Bajdena (subjektivan stav), ali odluka ima logike – to bi trebalo da stabilizuje tržište bar na neko vreme, a rezerve će, po tumačenju stručnjaka, biti dopunjavane kada malo svane na planu svetske ekonomije.

Jasno, to što ga mi hvalimo mu znači koliko i pola lule duvana, ali zato su ga Republikanci odmah iskritikovali. Oni kažu da je odluka isključivo politička, to jest, da Bajden umiruje cene goriva da bi imao sa čim da izađe pred glasače na predstojećim izborima, i održu njegovu Demokratsku stranku u punoj snazi. I to je tačno, ali je besmisleno naglašavati – naravno da je odluka politička, to mu je u opisu radnog mesta. Kad se podvuče crta, važno je da li donosi boljitak, ili pak „trasovski” sunovrat, zar ne?

Vladimir Putin – stara čekalica

Zanimljivo je i to da se Bajden gotovo potpuno utišao po pitanju Ukrajine, jer, očigledno i on, poput Britanaca, ima preča posla kod kuće. Na to ukazuju i sve veći zahtevi Bajdenovih protivnika iz Republikanske stranke, poput kongresmena Tima Berčeta. Berčet je otvoreno rekao da saveznici iz Evrope treba da počnu sami da rešavaju probleme u sopstvenom dvorištu. U prevodu, novčane i vojne podrške za Ukrajinu će biti sve manje, daleko od očiju, daleko od srca.

Ako republikanci pobede na izborima 8. novembra, pomoć Ukrajini će najverovatnije biti ukinuta, ili smanjena na minimum. Evropa će ostati sama. A još nije uspela ni da se dogovori oko ograničenja cene za ruski gas, evo prođe i treća nedelja. Ukrajinski rat polako pada na niže stupce u novinama i svako, kako to biva, počinje da brine svoju brigu.

Sebičan je svet u kojem živimo. Vladimir Putin to sigurno zna. Svakom svoja muka, ali tako je odvajkada.