Jesen je sezona kada mnogi u Srbiji kreću u šumu u potrazi za vrganjima, lisičarkama i drugim samoniklim pečurkama. Kilogram vrganja na tržištu može da dostigne cenu od oko 3.500 dinara, ali to ne znači da će toliko novca dobiti i berač. Otkupna cena zavisi od kvaliteta pečuraka, potražnje i količine koja se nađe u šumi, dok suša i nepovoljni vremenski uslovi mogu da pokvare celu sezonu.
Za neke je branje pečuraka prilika za odmor i boravak u prirodi, dok drugi na ovaj način pokušavaju da dopune kućni budžet. U pojedinim krajevima Srbije, naročito tamo gde postoji tradicija sakupljanja šumskih plodova, jesen donosi i veću potražnju za vrganjima i lisičarkama, piše Ssup.fr.
Ipak, visoka cena po kilogramu ne znači automatski i dobru zaradu. Važno je koliko pečuraka berač pronađe, kakvog su kvaliteta i po kojoj ceni može da ih proda.
Koliko košta kilogram vrganja?
Kilogram vrganja na tržištu može da dostigne cenu od oko 30 evra, odnosno približno 3.500 dinara. Međutim, važno je razlikovati cenu po kojoj se pečurke prodaju krajnjim kupcima od otkupne cene koju dobija berač.
Otkupna cena može da bude znatno niža i zavisi od svežine, kvaliteta, količine i potražnje. Zbog toga ne može da se računa da će svaki kilogram ubranih vrganja doneti isti iznos.
Slične promene cena beleže se i kod lisičarki. Prema izjavama otkupljivača iz zapadne Srbije, kilogram ovih pečuraka na početku jedne sezone otkupljivao se za čak 1.500 dinara, dok je kasnije cena pala na svega 300 dinara.
To je pet puta manje novca za istu količinu pečuraka. Takve promene pokazuju koliko zarada može da zavisi od trenutka prodaje i stanja na tržištu.
Suša može da uništi očekivanu zaradu
Za rast mnogih samoniklih pečuraka važni su vlaga i odgovarajuća temperatura zemljišta. Kiša u pogodnom periodu može da doprinese njihovom rastu, dok dugotrajna suša smanjuje količinu gljiva i otežava njihovo pronalaženje.
U zapadnoj Srbiji, naročito u okolini Čačka, na Javoru i Goliji, vremenske prilike mogu znatno da utiču na uspeh sezone.
Čak i kada je otkupna cena visoka, berači ne mogu mnogo da zarade ako pečuraka nema dovoljno. Zato branje vrganja i lisičarki ne treba posmatrati kao siguran izvor prihoda.
Na konačnu zaradu utiče i kvalitet pronađenih pečuraka. Oštećeni, prestari ili neodgovarajući primerci ne moraju da budu prihvaćeni po istoj ceni kao kvalitetni i sveži plodovi.
Koliko koštaju pečurke na pijacama?
Cene pečuraka na pijacama razlikuju se u zavisnosti od vrste, mesta prodaje i načina proizvodnje.
Prema podacima Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), u poslednjoj punoj nedelji septembra kilogram gajenih šampinjona koštao je oko 350 dinara u Kragujevcu, 400 dinara u Novom Sadu, oko 500 dinara na pojedinim beogradskim pijacama i 600 dinara u Zrenjaninu.
Ove cene nisu neposredno uporedive sa cenama vrganja i lisičarki, jer je reč o različitim vrstama pečuraka i različitim tržištima.
Za berače je posebno važno da znaju da cena na pijaci nije isto što i otkupna cena. Iznos koji plaća krajnji kupac ne pokazuje koliko novca dobija osoba koja je pečurke pronašla i ubrala.
Da li svako može da bere i prodaje šumske pečurke?
Sakupljanje samoniklih pečuraka u Srbiji podleže određenim pravilima, naročito kada je reč o zaštićenim vrstama i komercijalnom sakupljanju.
Za pojedine vrste potrebne su odgovarajuće dozvole, a u zaštićenim područjima mogu da važe i dodatna ograničenja. Pre početka komercijalnog branja zato je važno proveriti važeće propise i uslove koji se odnose na konkretnu vrstu i mesto sakupljanja.
Osim poštovanja zakona, važno je i očuvanje prirode. Nepravilno sakupljanje i oštećivanje staništa mogu da ugroze rast pečuraka i njihovo pojavljivanje u narednim sezonama.
Jedna greška može da bude opasna po život
Pored promenljivih cena i neizvesne zarade, branje pečuraka nosi i ozbiljan zdravstveni rizik.
U prirodi postoje otrovne vrste koje mogu izgledom da podsećaju na jestive. Zamena može da izazove teško trovanje i ozbiljna oštećenja jetre i bubrega. Posebno je opasno to što se simptomi nekih trovanja ne pojavljuju odmah nakon obroka.
Zbog toga samonikle pečurke ne treba jesti ako njihov identitet nije pouzdano utvrdio kvalifikovani poznavalac. Fotografije sa interneta, aplikacije za prepoznavanje i saveti neiskusnih berača nisu dovoljna garancija da je pečurka bezbedna za jelo.
Treba izbegavati i branje pored prometnih puteva, deponija i na drugim potencijalno zagađenim mestima.
Ako postoji sumnja na trovanje, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć, čak i ako se simptomi još nisu pojavili ili deluju blago.
Dodatna zarada, ali ne i lak novac
Vrganji, lisičarke i druge samonikle pečurke mogu da budu izvor dodatnog prihoda za ljude koji poznaju vrste, imaju iskustva u branju i mogu da ih prodaju preko legalnih otkupnih kanala.
Ipak, stvarna zarada zavisi od količine pronađenih pečuraka, njihovog kvaliteta, otkupne cene i vremenskih prilika. Suša, slab rod ili nagli pad cena mogu da promene računicu za samo nekoliko dana.
Zato visoka cena jednog kilograma ne znači da je branje pečuraka siguran način zarade. Za početnike su najvažniji poznavanje vrsta, bezbednost i poštovanje propisa, dok novac koji mogu da zarade zavisi od mnogo faktora na koje često ne mogu da utiču.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)