Francuska kasa u teškom stanju – Vlada razmatra povećanje poreza za velike kompanije

Korana Savić | 08:41 | 01.10.24 Biz info

Izvršna vlast navodno ispituje niz planova za smanjenje javnog deficita, uključujući privremeni porez za kompanije koje zarađuju više od milijardu evra godišnje.

Foto: Pixabay

Francuska želi da stegne svoje finansijske konce i poveća poreze u pokušaju da dovede svoje javne finansije u red.

Planovi koji se razmatraju uključuju privremeni porez na velike kompanije i porez na otkup akcija, prema francuskom listu Mond, koji tvrdi da je imao pristup dokumentima u kojima se navodi budžet.

Izuzetna naknada za velike kompanije

Izveštaj vlade o razmatranju izuzetnog poreza na dobit velikih kompanija u skladu je sa komentarima koje je premijer Mišel Barnije dao poslednjih nedelja.

-Uputićemo izuzetan i privremeni poziv onima koji mogu da doprinesu ovom nastojanju [da se poboljša finansijski položaj Francuske- rekao je konzervativni premijer u petak domaćem listu Žurnal de Saone-et-Loara.

Dok je stopa poreza na dobit trenutno postavljena na 25 odsto profita, preduzeća sa godišnjim prometom od najmanje milijardu evra bi platila dodatni prirez od 8,5 odsto, kako bi dostigli ukupno oporezivanje od 33,5 odsto, prema navodno viđenim planovima od Le Monda.

U praksi, ovo bi bilo ekvivalentno vraćanju na stopu poreza na dobit preduzeća koja je bila na snazi do 2017. godine, pre nego što je predsednik Emanuel Makron doneo postepeno smanjenje kako bi podstakao konkurentnost Francuske.

Ovaj izuzetan doprinos mogao bi doneti 8 milijardi evra do 2025.

Trnovito pitanje poreza na dohodak

Jedna od mera koje istražuje Ministarstvo privrede i finansija bila bi kako izbeći povećanje poreza na dohodak kako ne bi opterećivali srednje klase, navodi Mond.

U Francuskoj je porez na dohodak progresivan i kreće se od nula odsto do 45 odsto, u zavisnosti od plate. Tradicionalno se prilagođava u skladu sa inflacijom.

Porez na otkup akcija

Vlada takođe razmatra oporezivanje otkupa akcija, otkrio je Mond.

Ova kontroverzna praksa podrazumeva da kompanija otkupljuje sopstvene akcije na tržištu, a zatim ih poništava, smanjujući broj dostupnih akcija.

Ovo povećava zaradu po akciji i cenu akcije, od čega imaju koristi akcionari, ali kritičari tvrde da otkup akcija ne stvara vrednost i daje prednost profitu u odnosu na ulaganje u kompaniju ili bolje plate za zaposlene.

Pojačanje eko takse za automobile

Eko-taksa za automobile takođe bi mogla da bude pojačana, navodi Le Mond.

Svrha ovog poreza je da podstakne kupce da kupuju manje zagađujuća vozila: što vozilo više zagađuje, to je porez veći.

Prema pisanju lista,* prag emisije mogao bi da bude snižen, a maksimalni iznos poreza povećan.

Porez na smeštaj u Airbnb stilu

Još jedan potencijalni plan vlade u rukavu bi bio da pooštri oporezivanje opremljenog smeštaja tipa Airbnb, kako bi se povećali poreski prihodi i odgovorilo na stambenu krizu.

Mond je rekao da će to takođe popraviti trend koji je do sada činio oporezivanje povoljnijim za vlasnike koji iznajmljuju svoju imovinu na platformama kao što je Airbnb.

Ministar za privredu, finansije i industriju je odbio da komentariše, napominjući da će zvanični budžet biti predstavljen sledeće nedelje, kada ga je kontaktirao Euronjuz.

Francuska kasa u teškom stanju

Novoimenovana vlada čeka sve od sebe ako se nada da će dovesti u red francuske finansije.

Očekuje se da će javni deficit ove godine premašiti 6% BDP-a, potvrdio je novi ministar budžeta Loran Sen Martin na saslušanju u Odboru za finansije Narodne skupštine u sredu.

Francuski javni deficit je 2023. godine dostigao 154 milijarde evra, ili 5,5 odsto BDP-a, nakon 4,8 odsto u 2022. i 6,6 odsto u 2021, prema francuskom nacionalnom institutu za statistiku i ekonomske studije.

Francuski javni dug takođe bi iznosio 110,6 odsto BDP-a na kraju 2023. godine, nakon 111,9 odsto na kraju 2022. godine.

EU je u julu pozvala Francusku i šest drugih zemalja članica da narede zbog njihovog prevelikog javnog deficita. Belgija, Italija, Mađarska, Malta, Poljska i Slovačka su takođe premašile granicu javnog deficita od 3 odsto koju je odredio Pakt za stabilnost i rast EU 2023. godine.

Prva izjava o opštoj politici premijera Mišela Barnijea, zakazana za utorak pred Narodnom skupštinom, mogla bi da pruži priliku da razjasni svoju budžetsku mapu, piše Euronjuz biznis.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.