Vijadukt Mijo, poznat i po francuskom nazivu Viaduc de Millau, dug je gotovo dva i po kilometra. Iako danas privlači pažnju izgledom i dimenzijama, nastao je zbog sasvim praktičnog problema: ogromnih saobraćajnih gužvi koje su godinama opterećivale obližnji grad, prenosi Blic.
Most koji je zamenio višesatno čekanje u kolonama
Mijo je dugo bio usko grlo na putu od severa Francuske ka mediteranskoj obali. Tokom letnje sezone kroz grad su prolazile kolone turista, a putovanje na odmor pretvaralo se u dugo čekanje.
Rešenje je trebalo pronaći na terenu koji nije ostavljao mnogo prostora za jednostavne građevinske zahvate. Duboka dolina, široko rečno korito i okolna uzvišenja otežavali su izgradnju nove saobraćajnice.
Zato je odlučeno da se autoput podigne visoko iznad doline. Na projektu su radili britanski arhitekta Norman Foster i francuski građevinski inženjer Mišel Virlož, sa idejom da most, uprkos ogromnim dimenzijama, što manje zaklanja pejzaž.
Most od 13,5 milijardi evra spojiće Siciliju sa Italijom - biće najduži viseći most na svetu, više detalja pročitajte OVDE.
Najviša tačka
Vijadukt je dug 2.460 metara, a širok približno 32 metra. Preko njega vode po dve saobraćajne trake u oba smera, uz zaustavne trake.
Konstrukciju nosi sedam betonskih stubova, od kojih je najviši visok oko 245 metara. Iznad kolovoza uzdižu se čelični piloni, povezani sa mostom pomoću 154 zatege.
Najviša tačka konstrukcije nalazi se na 343 metra iznad tla. Poređenja radi, Ajfelov toranj sa antenom visok je 330 metara. Ipak, to ne znači da automobili prolaze na visini od 343 metra: ova mera odnosi se na vrh najvišeg pilona, dok je kolovoz niže.
Most nije potpuno prav, već je blago zakrivljen, što dodatno doprinosi njegovom prepoznatljivom izgledu.
Čelični delovi gurani su sa dve strane doline
Pripreme za izgradnju trajale su čak 14 godina, dok su sami radovi završeni za približno tri godine, od 2001. do 2004. Poseban izazov bilo je postavljanje čelične konstrukcije koja nosi kolovoz, teške oko 36.000 tona. Umesto da se svi njeni delovi podižu dizalicama na ogromnu visinu, sastavljani su na oba kraja doline, a zatim postepeno potiskivani preko stubova.
Hidraulički sistemi polako su pomerali konstrukciju, uz privremene oslonce i preciznu kontrolu njenog položaja. Dve strane spojene su 28. maja 2004. godine, visoko iznad reke Tarn.
Vijadukt je svečano otvoren 14. decembra iste godine, u prisustvu tadašnjeg predsednika Francuske Žaka Širaka.
Kraj mu se ne vidi - najduži most na svetu dug je 165 kilometara, više o tome pročitajte OVDE.
Vetar je bio jedan od najvećih izazova
Na ovakvoj visini nije bilo dovoljno projektovati most koji može da podnese težinu saobraćaja. Trebalo je uzeti u obzir snažne vetrove, temperaturne promene i vremenske uslove karakteristične za dolinu.
Zbog toga je posebna pažnja posvećena obliku čelične konstrukcije, njenoj aerodinamici i stabilnosti čitavog sistema. Upravo vitkost zbog koje most deluje gotovo nestvarno zahtevala je pažljivo usklađivanje svih njegovih delova.
Oblaci i magla danas stvaraju neke od najupečatljivijih prizora: donji delovi stubova nestaju iz vidokruga, dok kolovoz ostaje iznad belog sloja koji prekriva dolinu.
Od saobraćajnog rešenja do turističke atrakcije
Izgradnja vijadukta koštala je oko 400 miliona evra, a projekat je realizovala kompanija Eifaž. Most je 2006. godine dobio i međunarodnu nagradu Outstanding Structure Award za izuzetno dostignuće u oblasti mostova i konstrukcija
Danas u ovaj deo Francuske dolaze i posetioci koji žele da ga vide sa okolnih vidikovaca. Tek sa udaljenosti postaje jasno koliko je veliki: preko doline pruža se gotovo dva i po kilometra puta, dok automobili na njemu izgledaju poput sitnih tačaka.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)