Gradovi koje ne vidimo - mesta koja imaju čitave kvartove ispod zemlje

Dok se većina gradova širi prema gore, postoje mesta u kojima se veliki deo svakodnevnog života odvija ispod površine zemlje.

Tamo se nalaze kuće, prodavnice, restorani, hoteli, crkve, kancelarije, ali i čitave mreže prolaza i tunela.

Razlozi su različiti. Negde su ljudi pod zemljom tražili zaštitu od napada, negde način da se sklone od ekstremnih temperatura, dok su u velikim gradovima podzemni prostori postali rešenje za nedostatak prostora i nepovoljne vremenske uslove.

Derinkuju: grad duboko ispod Kapadokije

Jedan od najpoznatijih primera nalazi se u Turskoj.

U oblasti Kapadokija nalazi se Derinkuju, ogromno podzemno naselje ukopano u meku vulkansku stenu. Prostire se na približno 85 metara dubine, a čine ga stotine prostorija povezanih tunelima i galerijama.

Ovo nije bilo samo sklonište.

Unutar podzemnog grada postojali su štale, podrumi, trpezarije, crkve, prostorije za preradu hrane, škola i sistemi za ventilaciju. Postojao je i ventilacioni otvor dubok oko 55 metara, koji je služio i kao bunar.

Podzemni gradovi u Kapadokiji nastali su zahvaljujući specifičnoj geologiji ovog područja. Meka vulkanska stena omogućila je ljudima da relativno lako kopaju duboko u zemlju i stvaraju velike prostorije.

Podzemna naselja korišćena su i kao skloništa u periodima opasnosti i napada.

Zanimljivo je da ni danas nije otkriven i otvoren za posetioce čitav kompleks. Turistima je dostupan samo deo Derinkujua.

U Australiji ljudi zaista žive pod zemljom

Na potpuno drugom kraju sveta nalazi se Kuber Pidi, rudarski grad u Južnoj Australiji.

Ovo mesto poznato je po rudnicima opala, ali i po neobičnom načinu života.

Veliki broj stanovnika živi u takozvanim podzemnim kućama, odnosno prostorima iskopanim u zemlji i stenama. Prema lokalnim podacima, oko polovine stanovnika živi u ovakvim objektima.

Razlog je pre svega klima.

Kuber Pidi nalazi se u veoma suvom i toplom području Australije, a podzemni prostori omogućavaju mnogo stabilniju temperaturu tokom godine. U njima se temperatura održava približno između 23 i 25 stepeni Celzijusa.

Neke od ovih kuća nisu male improvizovane prostorije.

Pojedine podzemne kuće imaju stotine kvadratnih metara, a u gradu se nalaze i podzemne crkve, galerije i hotel.

U pojedinim slučajevima vlasnici su čak povezivali susedne podzemne objekte tunelima.

Montreal ima grad ispod grada

Podzemni svet nije rezervisan samo za istorijska naselja i mala mesta.

U Montrealu se nalazi jedna od najvećih modernih podzemnih mreža na svetu.

Mreža poznata kao Rizo proteže se kroz oko 32 kilometra pešačkih prolaza ispod centra grada. Ona povezuje prodavnice, restorane, hotele, poslovne zgrade, univerzitete, muzeje i stanice metroa.

Prema podacima grada Montreala, ovu mrežu svakodnevno koristi oko 500.000 ljudi.

Razlog je jednostavan – Montreal ima veoma hladne zime i promenljive vremenske uslove.

Podzemni prolazi omogućavaju ljudima da se kreću između važnih delova centra bez izlaska na ulicu.

To praktično predstavlja drugi nivo grada.

Neko može da izađe iz metroa, ode u prodavnicu, restoran, kancelariju ili hotel, a da veliki deo puta uopšte ne provede na površini.

Zašto ljudi grade gradove ispod zemlje?

Razlozi se razlikuju od mesta do mesta, ali nekoliko njih se stalno ponavlja.

Zaštita je bila jedan od najvažnijih razloga u istorijskim podzemnim gradovima poput Derinkujua.

Klima je ključna za Kuber Pidi, gde podzemni prostori štite stanovnike od ekstremnih temperatura.

Nedostatak prostora važan je u velikim gradovima, gde se podzemlje koristi za prodavnice, saobraćaj, kancelarije i pešačke prolaze.

Tu je i infrastruktura.

Metro sistemi, tuneli, kanalizacija, skladišta i različite servisne mreže odavno su postali sastavni deo modernih gradova.

Da li su podzemni gradovi budućnost?

Ideja o životu ispod površine zemlje više ne pripada samo naučnoj fantastici.

Veliki gradovi sve teže pronalaze prostor za nove puteve, zgrade i infrastrukturu, dok klimatske promene dodatno povećavaju potrebu za zaštitom od ekstremnih temperatura.

Zbog toga se podzemni prostori sve više posmatraju kao jedan od načina da se postojeći gradovi prošire bez zauzimanja dodatnog prostora na površini.

Ipak, gradnja ispod zemlje ima i velike izazove – od ventilacije i bezbednosti do rasvete, vode, protivpožarne zaštite i visokih troškova izgradnje.

Zato budućnost verovatno neće izgledati kao potpuno podzemni gradovi iz filmova.

Mnogo je realniji scenario da će se površinski i podzemni grad sve više povezivati.

Neki delovi biće namenjeni stanovanju, drugi trgovini i poslovanju, dok će se ispod zemlje širiti saobraćajni i infrastrukturni sistemi.

A neki ljudi već danas žive upravo tako – nekoliko metara ispod površine zemlje.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.