U jednoj zemlji Centralne Azije čak su i svadbe, rođendani i sahrane uređeni strogim državnim pravilima. Propisani su broj gostiju, trajanje proslave, količina hrane, način posluživanja, ali i pojedini oblici ponašanja tokom žalosti.
Reč je o Tadžikistanu, gde vlasti godinama sprovode zakon čiji je cilj, kako navode, sprečavanje rasipništva i nametanje skromnijeg načina života.
Pravila su toliko detaljna da građani mogu biti kažnjeni čak i zbog načina na koji organizuju rođendansku proslavu ili zbog toga što na sahrani posluže goste hranom.
Rođendan u restoranu može skupo da košta
Jedan od primera koji je privukao pažnju jeste slučaj Amirdžona Holmatova, koji je kažnjen nakon što je 29. rođendan proslavio u restoranu sa nekoliko prijatelja.
Problem nije bio samo u samoj proslavi. Fotografije sa rođendana objavljene su na društvenim mrežama i imale su više od 1.500 pregleda.
Prema navodima iz dostupnih izveštaja, kazna je obračunata prema broju pregleda, pa je ukupno dostigla oko 12.300 dolara.
Takva pravila deo su zakona poznatog kao „Tanzim“, koji je uveden 2007. godine. Vlasti su ga obrazložile potrebom da se spreče prekomerno trošenje novca i raskošne ceremonije koje porodice često dovode u finansijske probleme.
Svadba ne može da bude kakva god porodica želi
Propisi detaljno određuju kako treba da izgleda svadba.
Prema pravilima, na svadbi može biti najviše 150 gostiju, dok je trajanje proslave ograničeno na tri sata.
Ograničena je i količina hrane koja može da se posluži. Gostima je dozvoljeno jedno toplo jelo, uz određene dodatke koji zavise od vrste ceremonije.
Posebna pravila odnose se i na svadbenu kolonu. Ona može da ima najviše četiri vozila, dok se luksuzni automobili ne smeju iznajmljivati za potrebe svadbe.
Ni pokloni nisu izuzeti iz kontrole. Skupi pokloni, poput nakita i veoma vredne odeće, mogu biti problematični u okviru propisanih pravila.
Troškove svadbe trebalo bi da dele porodice mladenaca, dok se organizacija i sama ceremonija mogu naći pod kontrolom inspektora.
Za kršenje pravila predviđene su kazne koje mogu da dosegnu nekoliko hiljada dolara, a za ugostitelje koji organizuju proslave mimo propisa kazne mogu biti još veće.
Ni sahrane nisu izuzete od pravila
Posebno neobičan deo zakona odnosi se na sahrane i način tugovanja.
Broj ljudi koji prisustvuju sahrani nije ograničen, ali postoje pravila o tome šta porodica može da uradi nakon sahrane.
Tako je zabranjeno da porodica preminulog gostima služi hranu ili piće nakon sahrane, kao i tokom pomena.
Propisi ograničavaju i pojedine oblike izražavanja tuge. Glasno jadikovanje i angažovanje profesionalnih narikača nisu dozvoljeni.
Drugim rečima, čak i način na koji porodica tuguje može biti predmet državne kontrole.
Inspektori mogu da dođu bez najave
Za sprovođenje zakona zaduženi su državni i lokalni organi.
Inspektori mogu da kontrolišu proslave i proveravaju broj gostiju, način posluživanja, trajanje ceremonije i druge detalje.
U nadzor su uključene i lokalne zajednice, odnosno takozvane „mahale“. Stanovnici mogu da prijave proslave za koje sumnjaju da krše propise.
Posebno visoke kazne mogu biti izrečene državnim službenicima i imućnijim građanima.
Kazne donose više od milion dolara godišnje
Stroga pravila imaju i finansijski efekat.
Prema dostupnim podacima, sudovi godišnje pokrenu između 1.200 i 1.500 postupaka zbog kršenja propisa o organizovanju ceremonija.
Od naplaćenih kazni u državni budžet se godišnje slije između oko 750.000 i više od milion dolara.
To predstavlja značajan iznos u zemlji u kojoj prosečna plata iznosi nešto više od 300 dolara.
Vlasti, međutim, insistiraju na tome da cilj nije punjenje budžeta, već smanjenje rasipanja i sprečavanje porodica da zbog velikih ceremonija ulaze u dugove.
Pravila nisu sprečila sve pokušaje zaobilaženja
Sličan pristup pokušao je da uvede i susedni Uzbekistan.
Tamo su uvedena ograničenja broja gostiju na svadbama, ali su pojedine porodice pronašle način da ih zaobiđu.
Jedan od primera bile su svadbe organizovane u više grupa. Prvo bi na proslavu dolazili stariji gosti, a nakon njihovog odlaska druga grupa, uglavnom mlađi.
Zbog ovakvih ograničenja negodovali su i pojedini muzičari i ugostitelji, kojima su velike svadbe važan izvor prihoda.
Zakon koji uređuje gotovo svaki detalj ceremonije
Tadžikistanski model pokazuje koliko daleko država može da ode u pokušaju da ograniči rasipanje novca na privatnim proslavama.
Od broja svatova i količine hrane do načina tugovanja na sahranama, veliki broj detalja koji se u drugim zemljama smatraju privatnom stvari ovde je regulisan zakonom.
Za vlasti je to način da se smanji pritisak na porodice da organizuju skupe ceremonije i da se podstakne skromniji način života.
Za građane, međutim, kršenje pravila može značiti veoma visoku novčanu kaznu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)