Letonija razmatra uvođenje carina od čak 300 odsto na žito iz Rusije i Bjelorusije, u potezu koji bi mogao ozbiljno da oteža transport ruskih poljoprivrednih proizvoda preko Baltika.
Letonski premijer Andris Kulbergs izjavio je 7. septembra da vlada planira mere koje bi se odnosile na terete žita iz Rusije i Bjelorusije, kao i na njihovu obradu u zemlji.
Cilj je jasan – da tranzit takvog žita preko Letonije postane ekonomski neisplativ, pišu Nezavisne.
Letonija želi da zaustavi tranzit ruskog žita
Pored visokih carina, letonske vlasti planiraju da uvedu i mehanizme za preciznije utvrđivanje porekla žita.
Razlog za to su sumnje da bi se među pošiljkama koje formalno dolaze iz Rusije moglo nalaziti i žito poreklom sa teritorija Ukrajine koje su pod ruskom kontrolom.
Letonska vlada želi i da sa ostalim baltičkim državama postigne zajednički stav kako bi se sprečilo da rusko žito koristi infrastrukturu baltičkog regiona.
Zvaničnici Letonije i Litvanije već su najavili da razmatraju mogućnost prekida isporuka ruskog žita preko svojih luka, nakon što je Rusija povećala tranzit upravo tim pravcem.
Ruski izvoznici sve više koriste Baltičko more
Promena rute povezana je sa problemima na tradicionalnim ruskim izvoznim pravcima.
Ruski izvoznici poslednjih meseci sve više preusmeravaju žito prema Baltičkom moru, nakon ukrajinskih napada na brodove i lučku infrastrukturu u Crnom i Azovskom moru.
Letonija je posebno značajna jer je članica Evropske unije i NATO-a, a njene luke mogu da posluže kao alternativna tačka za dalji transport robe.
Ukoliko Riga uvede carinu od 300 odsto ili potpuno ograniči tranzit, Rusija bi mogla da izgubi jednu od važnijih alternativnih ruta za izvoz žitarica.
Rusija je preko Crnog mora izvezla desetine miliona tona
Razmere problema najbolje pokazuju podaci o ruskom izvozu.
Prema industrijskim podacima koje prenosi Reuters, Rusija je tokom izvozne sezone od jula 2025. do juna 2026. godine preko luka na Crnom i Azovskom moru izvezla oko 46,3 miliona tona žita.
To je predstavljalo približno 90 odsto ukupnog ruskog pomorskog izvoza žitarica.
Nasuprot tome, preko ruskih luka na Baltičkom moru u istom periodu izvezeno je svega oko milion tona žita.
Međutim, situacija se poslednjih nedelja menja.
Izvoz preko Baltika mogao bi višestruko da poraste
Ruski izvoznici sve više koriste baltičku rutu, a procene pokazuju da bi količina žita koja će ove sezone biti izvezena preko baltičkih zemalja mogla značajno da poraste.
Prema dostupnim procenama, izvoz preko baltičkih zemalja mogao bi da dostigne između pet i šest miliona tona.
Ukoliko bi u ovaj transport bile uključene i estonske luke, ukupna količina mogla bi da dostigne čak 10 miliona tona.
To bi predstavljalo višestruko povećanje u odnosu na prethodni period.
Nova prepreka za ruski izvoz
Uvođenje carina od 300 odsto zato ne bi predstavljalo samo trgovinsku meru Letonije, već bi moglo da ima šire posledice po način na koji Rusija plasira svoje žito na međunarodno tržište.
Moskva bi u tom slučaju morala da traži druge transportne pravce ili da povećava korišćenje sopstvenih luka i alternativnih ruta.
Za Letoniju, međutim, pitanje nije samo ekonomsko. Vlasti žele da spreče korišćenje infrastrukture zemlje za trgovinu robom iz Rusije i istovremeno dodatno kontrolišu poreklo žita koje prolazi kroz region.
Ako planirane mere budu usvojene, baltička ruta mogla bi da postane znatno skuplja i manje privlačna za ruske izvoznike.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)