Američki javni dug premašio je 40 biliona dolara, ali sve veća zaduženost SAD nije jedini razlog za zabrinutost na globalnim finansijskim tržištima. Dok Vašington i dalje ima snažnu podršku dolara i relativno robustan privredni rast, u Evropi se sve više pažnje usmerava na Francusku.
Francuska se suočava sa kombinacijom visokog javnog duga, slabog privrednog rasta i političke neizvesnosti. Upravo ta kombinacija mogla bi da predstavlja ozbiljan izazov za finansijsku stabilnost evrozone, piše Blic.
Evropa ima manji dug od SAD, ali problem je složeniji
Ukupan javni dug država Evropske unije iznosi oko 15,7 biliona evra, odnosno približno 18,2 biliona dolara.
Na nivou cele EU, javni dug iznosi oko 83 odsto BDP-a, dok je u SAD premašio 120 odsto BDP-a. Međunarodni monetarni fond očekuje da bi američki dug do 2031. mogao da premaši 140 odsto BDP-a.
Na prvi pogled, evropska situacija zato deluje povoljnije.
Međutim, postoji važna razlika. Američki državni dug izdaje federalna država i iza njega stoji jedinstvena fiskalna politika. U Evropi dug uglavnom izdaje 27 pojedinačnih država, od kojih svaka ima sopstveni budžet i odgovornost za svoje obaveze.
Problem jedne velike članice zato može da se prelije na čitavu evrozonu.
Zašto SAD lakše podnose veliki dug?
Amerika ima nekoliko važnih prednosti.
Najvažnija je uloga dolara kao vodeće svetske rezervne valute. Američke državne obveznice zbog toga predstavljaju jedno od glavnih utočišta za investitore širom sveta.
Druga velika prednost je rast američke ekonomije. Ako privreda raste dovoljno brzo, država lakše podnosi veće kamate i povećanje javnog duga.
Evropa se, s druge strane, suočava sa slabijim privrednim rastom, dok nema jedinstveno tržište državnog duga koje bi u potpunosti moglo da se poredi sa američkim.
Francuska postaje najveća briga
U centru evropske dužničke priče nalazi se Francuska.
Javni dug te zemlje dostigao je oko 118 odsto BDP-a, dok privredni rast ostaje slab.
Istovremeno, investitori zahtevaju sve veći prinos za držanje francuskih državnih obveznica. Prinos na desetogodišnje obveznice dostigao je oko 4,2 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 18 godina.
Francuska se tako našla u situaciji u kojoj joj rastu troškovi finansiranja upravo u trenutku kada joj je potrebno da kontroliše javnu potrošnju.
Posebno je značajno što se razlika između prinosa na francuske i nemačke desetogodišnje obveznice približila jednom procentnom poenu.
Ta razlika pokazuje koliko tržište veći rizik pripisuje francuskim javnim finansijama u odnosu na nemačke.
Izbori dodatno komplikuju situaciju
Problem nije samo ekonomski već i politički.
Tokom 2027. godine izbore bi trebalo da imaju Francuska, Grčka, Italija i Španija, odnosno zemlje koje se već suočavaju sa visokim nivoom javnog duga.
Uoči izbora političarima je često mnogo teže da sprovode mere štednje, smanjuju javnu potrošnju ili uvode nepopularne reforme.
Upravo zbog toga postoji rizik da se fiskalni problemi dodatno prodube.
Francuska nema lak izlaz
Francuska bi prema evropskim fiskalnim pravilima trebalo da smanji budžetski deficit, ali politički prostor za takav potez je ograničen.
Dodatnu neizvesnost stvaraju i politička previranja, kao i različiti stavovi najvećih političkih blokova o budućnosti evropskih institucija i javnog duga.
Na krajnjoj desnici postoji pritisak za drugačiji odnos prema evropskim institucijama, dok deo levice zagovara veoma oštre poteze prema postojećem dugu.
Istovremeno, ni centrističke opcije zasad nemaju jednostavan plan kojim bi Francuska brzo vratila deficit na nivo od najviše tri odsto BDP-a, koliko predviđaju pravila EU.
Da li Francuska može postati nova Grčka?
Poređenje sa Grčkom iz perioda dužničke krize bilo bi preterano.
Francuska ima jednu od najvećih i najrazvijenijih ekonomija u Evropi, mnogo veći politički uticaj i snažniju poziciju unutar evropskih institucija.
Ipak, sličnost postoji u jednom važnom segmentu: rast duga i troškova finansiranja mogu postati problem koji više nije ograničen samo na jednu državu.
Ako investitori nastave da zahtevaju sve veće prinose za francuske obveznice, servisiranje duga može dodatno opteretiti državni budžet.
Evropa želi zajednički dug, ali Nemačka nije oduševljena
Evropska unija već je napravila korak ka zajedničkom zaduživanju.
Zajedničke obveznice EU počele su da se koriste u većem obimu nakon pandemije, kada je zajedničkim zaduživanjem finansiran program oporavka evropske ekonomije.
U međuvremenu se pojavila ideja da bi sličan model mogao da se koristi i za finansiranje evropske odbrane.
Međutim, francuski problemi sa javnim finansijama mogu otežati takav dogovor.
Berlin ne želi da deli račun
Za Nemačku je pitanje zajedničkog evropskog duga posebno osetljivo.
Što je veća razlika između troškova zaduživanja Francuske i Nemačke, to je veća mogućnost da bi zajedničko evropsko zaduživanje predstavljalo indirektni transfer rizika sa fiskalno stabilnijih članica ka državama sa većim dugom.
Iz perspektive Berlina, otvara se pitanje zašto bi nemački poreski obveznici preuzimali deo rizika za dug zemlje čiju održivost tržišta sve više preispituju.
Problem koji više ne može da se ignoriše
Američki dug od preko 40 biliona dolara svakako predstavlja ogroman finansijski teret.
Ipak, evropski problem je drugačije prirode. EU nema jednu zajedničku državnu kasu, a velike razlike između članica mogu otežati donošenje zajedničkih odluka.
Francuska je zbog svoje veličine posebno važna. Ako njeni troškovi zaduživanja nastave da rastu, posledice neće nužno ostati samo u Parizu.
Za sada nema razloga da se govori o ponavljanju grčke dužničke krize, ali kombinacija visokog duga, slabog rasta, skupog zaduživanja i političke neizvesnosti predstavlja upozorenje koje evropske institucije sve teže mogu da ignorišu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)