Jedna od njih je i 32-godišnja Lalita, kojoj je menadžment bez mnogo objašnjenja uručio kameru koja se montira na glavu. Uređaj beleži svaki njen pokret dok šije odeću, od rada na mašini do komunikacije sa kolegama.
Podaci vredni milijarde
Snimci iz prvog lica, poznati kao „egocentrični podaci“, predstavljaju jednu od najvrednijih sirovina za razvoj humanoidnih robota i sistema veštačke inteligencije. Za razliku od chatbotova poput ChatGPT-a ili Geminija, roboti moraju da nauče kako da se kreću i obavljaju zadatke u stvarnom svetu, piše Biznis Telegraf.
Zbog toga su potrebni milioni sati snimaka ljudskog rada.
Indija postaje centar za obuku robota
Kompanije koje prikupljaju ove podatke sarađuju sa najvećim tehnološkim gigantima, među kojima se pominje i Tesla. Ilon Mask je ranije izjavio da će najveći deo buduće vrednosti kompanije dolaziti upravo od humanoidnih robota.
Prema navodima britanskog lista The Guardian, radnici za prikupljanje ovih podataka uglavnom ne dobijaju dodatnu naknadu.
Ponekad nam daju osvežavajuće piće. I dalje nisam sigurna da li je to zbog snimanja ili zbog vrućine - rekla je Lalita.
Od razvoja AI do totalnog nadzora
Stručnjaci upozoravaju da se tehnologija u pojedinim fabrikama koristi i za praćenje produktivnosti zaposlenih. Menadžeri analiziraju koliko vremena radnici provode radeći, koliko razgovaraju sa kolegama i koliko dugo nisu aktivni.
Dodatnu zabrinutost izaziva pitanje privatnosti. Istraživači upozoravaju da se dešava da radnici zaborave da skinu kamere čak i prilikom odlaska u toalet, što otvara ozbiljna pitanja zaštite privatnosti.
Stručnjaci smatraju da je reč o novom obliku eksploatacije, jer kompanije ne prikupljaju samo rad, već i znanje, reflekse i veštine koje su zaposleni sticali godinama.
"Mi ne dobijamo ni punu vrednost za posao koji sada radimo. Ko će nas platiti kada nas zamene roboti?" - kaže Lalita.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)